Ljudsko oko nije u stanju da istovremeno razlikuje bliske i udaljene predmete.
Ako, na primer, čitajući ovaj tekst, stavite prst između očiju i monitora, prst će nam biti nejasan ukoliko nam je pogled usmeren prema tekstu, i obrnuto ako pogled usmerino na prst, tekst će biti mutan i nejasan. Oko je tako podešeno da bez napora vidi udaljene predmete, dok se za pogled na blizinu, oko prilagođava, tj. akomodira. Bez akomodacije nema ni jasnog pogleda na blizinu. Ovu akomodaciju omogućava elastičnost očnog sočiva i cilijarnog mišića. Starenjem organizma, stari upravo i ono što nam omogućava akomodaciju – očno sočivo i cilijarni mišić u oku, smanjuje se njihova elastičnost i samim tim sposobnost akomodacije, pa dolazi do staračke dalekovidosti – Presbyopia. Staračka dalekovidost nije bolest, već prirodna onemoćalost oka usled starenja organizma.
Ljudsko oko
Svakoj osobi sa zdravim očima sa 40 – 45 godina postaju neophodne dioptrijske naočare za blizinu, a ukoliko neka osoba već nosi naočare za vid za daljinu, u tom slučaju su neophodne dvoje naočara, jedne za daljinu, a druge za blizinu. Međutim, danas postoje dve vrste dioptrijskih stakala čijom ugradnjom u dioptrijski okvir, osoba kojoj su potrebne dvoje naočara, samo sa jednim naočarima može imati savršeno jasan vid na daljinu i blizinu.
BIFOKALNE NAOČARE
Prva vrsta jesu BIOKALNA DIOPTRIJSKA STAKLA, kod kojih u donjem delu postoji jedan deo stakla namenjen za pogled na blizinu (koji ljudi često nazivaju „prozorčić“), u kojem se nalazi dioptrija za blizinu, dok se u gornjem delu stakla nalazi dioptrija za daljinu.
Na ovaj način ova stakla uspešno rešavaju problem sa vidom na daljinu i na blizinu, ali i dalje postoji problem sa srednjom daljinom, odnosno sa pogledom na udaljenost od pola metra do metar, što je naročito izraženo prilikom gledanja u monitor računara, koji se obično nalazi na udaljenosti od oko 50cm od očiju, jer je za tu udaljenost potrebna neka dioptrija koja se nalazi između dioptrije za daljinu i za blizinu, pa osoba sa ovakvim naočarima neće imati dovoljno jasan pogled na srednjoj udaljenosti bilo da gleda kroz gornji ili donji deo stakla.
Bifokalno staklo
MULTIFOKALNE NAOČARE
Druga, bolja i komfornija varijanta stakala koja obezbeđuju jasan vid jesu PROGRESIVNA – MULTIFOKALNA DIOPTRIJSKA STAKLA, kod kojih postoji progresivni kanal od vrha stakla prema dnu, pa kako se pogled spušta na niže, tako dioptrija na staklu postepeno prelazi od dioptrije za daljinu u dioptriju za blizinu.
Glavna prednost ovih stakala u odnosu na bifokalna stakla jeste da osoba koja ih nosi nema problem sa srednjom daljinom, jer kod bifokalnih stakala postoji samo dioptrija za daljinu i blizinu, dok dioptrija za neku srednju daljinu ne postoji, a kod ovih stakala dioptrija se postepeno prilagođava za pogled na svaku udaljenost. Takođe, stakla su estetski lepša, jer ne postoji “prozorčić” pri dnu stakla, kao kod bifokalnih stakala.
Progresivno staklo
U velikom procentu, osobe koje nose naočare sa bifokalnim, a naročito sa progresivnim dioptrijskim staklima, iskazuju veliko zadovoljstvo svojim naočarima, jer nemaju više potrebe za stalnom zamenom naočara za blizinu i daljinu, pa samim tim takve naočare duže i traju, jer se nose ceo dan, nema stalnog skidanja i menjanja naočara, što najviše utiče na eventualni lom ili kvar kod naočara.
Ova dioptrijska stakla kao i još mnoga druga, moguće je pronaći u optičarskoj radnji „IRIS“ na adresi dr Emila Gavrila 11a (kod Zavoda za javno zdravlje) u Zrenjaninu.
– „Za očuvanje zdravlja Vaših očiju, naša vrata su uvek otvorena“ – poručuju iz optike „IRIS“.
.gif)
.gif)
