Sredinom devetnaestog veka (1838-1839) potreba za knjigom i čitanjem rezultirala je stvaranjem zanatskih i verskih biblioteka, kao i srpskih, mađarskih, nemačkih i drugih čitaonica, građanskih i školskih društava za čitanje, železničkih i drugih bibliotečkih društava.
Prva srpska čitaonica u Velikom Bečkereku osnovana je 10. marta 1861. godine. Preko ovih društava razvijalo se bibliotekarstvo u gradu, tako da je između dva svetska rata radila praktično gradska biblioteka, čiji je skoro kompletan fond izgoreo za vreme okupacije 1941. godine, kada je nemačka uprava spalila biblioteku.
Od spasenih ostataka, dobrovoljnih priloga i poklona, novembra 1944. godine formirana je današnja Gradska narodna biblioteka kojoj je dato ime narodnog heroja iz ovog grada – Žarka Zrenjanina.
U potrazi za smeštajem koji će odgovarati potrebama bibliotekarske delatnosti, mnogi Zrenjaninci ni danas ne znaju da je Biblioteka bila smeštena i prostorijama današnjeg hotela Vojvodina, potom u Subotićevoj ulici br.3, da bi 1967. bila preseljena na Trg slobode 2, u zgradu u kojoj se nalazi i danas, a koja je izgrađena 1882. godine.
Od kafane do Kluba knjige
Ne samo u Zrenjaninu, svaki grad koji danas posetite, u našoj ili bilo kojoj drugoj zemlji, ima svoju lokalnu priču kada je reč o bibliotekama, knjižarama i čitaonicama. Jer to je ono što i danas knjige čine – pričaju svoje priče.
Zrenjaninci međutim, imaju i Klub knjige, knjižaru koja ove godine obeležava jubilej. Ona je deo Gradske narodne biblioteke čija je zgrada spomenik kulture od velikog značaja, građena u 19. veku za potrebe redakcije dnevnog lista „Torontal“. Tada je bila u vlasništvu porodice Brajer. U prizemlju, nalazila se čuvena kafana „Šoljom“. Danas je tu Dečje odeljenje i Klub knjige.
Sjajna ideja bibliotekara da u okviru Biblioteke otvore knjižaru, nastala je pre više od 40 godina. Ne običnu knjižaru, već mesto susreta različitih ljudi i ideja. Mnogi zavičajni pisci, istoričari, sociolozi, svoje knjige su izdavali u Biblioteci i plasirali baš u Klubu knjige. Sem prodaje knjiga, u Klubu su tokom decenija nebrojeno puta razmenjivane knjige, održavane tribine, književne večeri i Pesničke štafete.
Od ideje do korice i police
Tokom početaka, u prostoru Kluba knjige, Narodna knjiga je izlagala svoja izdanja, a kasnije Prosveta. Kada je pokrenuta izdavačka delatnost GNB „Žarko Zrenjanin“, knjižara je počela prodavati i svoja prva izdanja, te je i danas među retkima u našoj zemlji koja ima sve – od ideje do korice i police.
„Uvek mi je bila zanimljiva priča starijih kolega o Sajmu knjiga u Beogradu 90-tih godina. Vreme sankcija, ratova i nemaštine, kada su zaposleni pretakali gorivo iz privatnog automobila u službeni kako bi stigli do Sajma i predstavili našu izdavačku delatnost. Sjajna, sad je to već urbana legenda, koja govori o entuzijazmu i posvećenosti zaposlenih u Klubu i celoj Biblioteci da bi opstala i postala institucija kakva je danas“, objašnjava Tatjana Tabački, zaposlena u Klubu knjige.
Od 2005. godine, Klub knjige poprima drugačije i savremenije ruho, uspostavlja se saradnja sa većinom izdavačkih kuća, oprema se novim policama i kompjuterima, organizuju se redovni sajmovi, izlažu se i prodaju izdanja Biblioteke na beogradskom i novosadskom, kao i sarajevskom Sajmu knjiga.
Među najvećim gradskim tragedijama danas, često se ubrajaju zatvaranja knjižara ili biblioteka
Danas su Klub knjige i Nabavno odeljenje Biblioteke, mesto u kome se rađaju brojne ideje za moderne teme koje približavaju deci i mladima pojam feminizma, rodne ravnopravnosti, prevencije nasilja na internetu, prevencija nasilja u tinejdžerskim vezama, i to kroz književne tekstove i kroz promociju „Zavičajnih divova“, koji su spona tradicije i modernizma, uvek aktuelni i savremeni.
„Pre nekoliko nedelja, istoričar, arheolog, Splićanin i prijatelj, objašnjavao mi je sa velikom strašću i do najsitnijih detalja istoriju Dioklecijanovog grada. Šetali smo starim ulicama Splita i u samom centru, na popularnoj Pjaci, obišli nezaobilaznu knjižaru „Morpurgo“, osnovanu 1860. godine. Prvi vlasnik bio je Vido Morpurgo, izdavač, publicista, bibliograf, političar, bankar, kulturni radnik. Knjižara je oduvek bila simbol slobodne misli, mesto okupljanja lekara, advokata, profesora, ljudi zainteresovanih za knjige. Splićani tvrde da je najveća tragedija grada zatvaranje Marpurgo knjižare. Knjižare o kojoj je napisana knjiga! Danas su vrata zaključana, a na prozorima su izlepljena srca i plakati sa neispunjenim obećanjima političara o ponovnom otvaranju knjižare. Što bi rekao Tin Ujević „Mozak van da skoči““, metaforično objašnjava Tatjana o važnosti i biblioteke i Zrenjaninskog Kluba knjige.
„Ove godine, sve aktivnosti, brojni programi su u znaku jubileja. S obzirom na današnji protok informacija i na brzinu kojom živimo, nije loše zastati i prisetiti se svega što čini i što je činilo ovo mesto zanimljivim svih ovih decenija.Uvod o staroj splitskoj knjižari nas obavezuje na to“, kaže Tatjana.
Klub knjige nagrađuje
Slaveći svoj jubilej, Klub knjige iznenadiće i obradovati najbrže čitaoce koji na mail adresu: klubknjige@zrbiblio.rs ili na Facebook stranicu Knjižara Klub knjige pošalju odgovor na pitanje: Koliko tačno Klub knjige slavi godina?
Mi ćemo još samo dodati svim nekadašnjim i sadašnjim zrenjaninskim đacima da, Biblioteka i dalje savršeno miriši na detinjstvo, na tremu koju smo imali pre podele Čitalačkih znački, na Pesničke štafete, na iznajmljene divne knjige, i dalje vas i kao odrasle čeka, da za sebe i svoje porodice odaberete neke nove.
Ili samo svratite i posedite među knjiškim policama, listajući nešto novo što je možda tek izašlo iz baš vaše gradske štamparije.
.gif)
.gif)
