I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Igor Virijević: Komunalna policija je partner građana Zrenjanina

Komunalna policija je uvedena pre desetak godina. Njen zadatak je da održava komunalni red u gradu. Igor Virijević, načelnik komunalne policije u Zrenjaninu, kaže da je ova institucija partner građana Zrenjanina. S ponosom ističe da u proteklih sedam godina, koliko je on na čelu komunalne policije, zvanično nije stigao ni jedan prigovor na rad njegove službe. Za razliku od komunalnih policajaca u nekim drugim gradovima, u Zrenjaninu nisu imali potrebe da koriste ni jedno sredstvo prinude. Nedavno ovlašćenja sada komunalne milicije su proširena. Šta to znači za građane, a šta za komunalne milicajce i na šta se najčešće Zrenjaninci žale razgovarali smo sa Igorom Virijevićem.

Problemi na koje se građani Zrenjanina žale komunalnoj policiji se razlikuju u zavisnosti od godišnjeg doba.

“Tokom zime kao problem javlja se čišćenje snega. Leti imamo kontrolu Peskare. Imali smo nekolicinu njih koji su tu neodgovorno vozili jet skutere, pa smo tu u saradnji sa vodnim inspektorom uveli red. Sada toga više nemam tj. nemamo prigovore na takve probleme“, počinje priču Igor Virijević, načelnik Odeljenja komunalne policije, odbrane i vanrednih situacija i zajedničkih poslova.

PerSu marketi

Ipak, najveći problemi su tu čitave godine.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Definitivno jedan od najvećih problema Zrenjanina su ujedi pasa. Kako pasa koji su napušteni od vlasnika, tako i onih čiji se vlasnici znaju. Na nivou 2012. godine taj broj je bio oko 150 ujeda u gradu, a sada je to oko 450-500 godišnje, što je jako puno i što zahteva ogromna sredstva od grada za plaćanje odšeta građanima. CNR program, za koji se pretpostavilo da će rešiti problem napuštenih životinja, na nivou cele Srbije nije pokazao adekvatne rezultate“, precizira naš sagovornik.

Komunalna policija se bori sa divljim deponijama

Veliki problem sa kojim se komunalna policija bori jeste i stvaranje divljih deponija.

„Možemo da kažemo da imamo polovočan uspeh u rešavanju ovog problema. Građani često brzo zaborave ono što je uspeh. A uspeh je svakako saniranje i kompletno rešavanje divlje deponije prema Lazarevu. Ona je do pre 5,6 godina bila podjednako loša kao što je divlja deponija na Gradnulici. Svesni smo činjenice da gradnuličku divlju deponiju nismo uspeli da saniramo, ali imamo pretpostavku rešenja i te deponije. Ustvari smeće je generalno veliki problem u gradu. Ali, to nije odgovornost samo komunalne policije, niti JKP „Čistoća i zelenilo“ nego još uvek svest ljudi nije na dovoljno visokom nivou. Nismo svesni, svi zajedno kao građani, da je svaki taj papir koji bacimo i svako to smeće koje ostavimo na mestu koje nije predviđeno za to problem ne samo grada, već i nas samih“, objašnjava Virijević.

Igor Virijević

Komunalna policija je partner građana, a ne neprijatelj

I pored svih problema komunlana policija u Zrenjaninu je u stvari partner građana Zrenjanina.

„Tu smo, postojimo i jako nam je važno i ponosni smo na to da smo prepoznati od građana Zrenjanina da smo ljudi koji pomažu da život u gradu bude za nijansu kvalitetniji. Sigurno da to nije na nivou koji bi očekivali. Sa rukovodstvom grada smo došli do zaključka da komunalna policija u gradu veličine Zrenjanina mora da ima prlično, da tako kažem, mek, drugarski i prijateljski odnos sa građanima. Zrenjanin nije ni Beograd, ni Novi Sad koji su prinjuđeni da svaki prekršaj kažnjavaju. Nama nije cilj da kaznimo, cilj nam je da imamo dobru saradnju sa građanima“, kaže naš sagovornik.

„Kažnjavanje je krajnja mera. Mi pokušavamo sve da rešimo razgovorom, opomenom, upozorenjem. To su stvari koje daju rezultate. Pre svega, u zimskom periodu bismo mogli da zaređamo i da kaznimo sve koji nisu očistili sneg. Ali, nije to poenta priče. Mi zakucamo na vrata i kažemo da tuda prolaze ljudi, deca idu u vrtić, školu i to ljudi shvate kao dobronamerno upozorenje i u 99 posto slučajeva oni očiste sneg. Imali smo čak i situaciju gde su komunalni policajci naišli na jedno domaćinstvo u kojem su sami živeli baka i deka koji nisu mogli da izađu napolje da čiste sneg. Njima su ti komunalni policajci očistili sneg ispred kuće. Mi i građani treba da sarađujemo“, dodaje Virijević.

Građani treba da ukažu na probleme, kao bi se oni što pre rešili

„Građani treba da nam ukažu na probleme. Ako hoće čak mogu i da posvedoče da je neko drugi napravio neki prekršaj, da se neko bahato ponaša, da baca smeće, da iznosi šut i ostavlja to gde ne bi trebalo uprkos dobrosusedskoj opomeni. Mi možemo da napišemo nalog i da na osnovu svedočenja i fotografija koje je neko napravio kaznimo takvo ponašanje. Apelujemo da građani sarađuju sa nama. Mi smo njihov servis i činimo sve da život u gradu bude što bolji“, ističe naš sagovornik.

Kažnjava se samo nesavesno i bahato ponašanje

Ipak, kazne se ne mogu uvek izbeći.

„Kažnjavamo isključivo neodgovorno i bahato ponašanje. I tu imamo nultu toleranciju. To je parkiranje na zelenoj površini. Za ovaj prekršaj imamo najviše prekršajnih naloga. Negodovanja uvek ima, posebno kada se radi o parama. Recimo mi napišemo kaznu za parkiranje na zelenoj površini, a vozač nam kaže da tu nije bila zelena površina, jer je to zemlja koja je utabana. To jeste zemlja, ali da on i takvi kao on ne staju na tu površinu, tu bi bilo trave i bilo bi zeleno. Kazne za parkiranje na zelenim površinama za fizička lica su 5.000 dinara, za pravna 20.000, a za odgovorno lice u pravnom licu 8.000 dinara. I uglavnom su kazne jednake za različite vrste prekršanja. Isto je i za prekoračenje radnog vremena kafića. Jedino je za deponovanje smeća kazna za fizička lica 10.000 dinara“, kaže Virijević.

„Znamo da postoji veliki problem sa parking mestima u pojedinim delovima grada gde su zgrade kolektivnog stanovanja. To su 4. juli, Bagljaš, Ruža Šulman… Ali, to i dalje ne znači da svi moraju da se parkiraju ispod svog prozora. Može da se parkira 100 metara dalje i da se prošeta. U poslednje vreme se borimo sa parkiranjem u Gimnazijskoj ulici. Tu je parkiranje zabranjeno. Tuda smeju da prolaze kolima samo oni koji tu žive i vozila za dostavu. Ali, parkiranje nije dozvoljeno. I tu smo zauzeli dosta oštar stav“, objašnava naš sagovornik.

Opasni psi moraju da se vode sa zaštitnom korpom i povocem

U narednom periodu kazne neće moći da izbegnu ni nesavesni vlasnici opasnih pasa.

„Sada ćemo ući i u jednu vrlo ozbiljnu borbu sa neodgovornim vlasnicima domaćih životinja koji svoje opasne pse šetaju bez zaštitnih korpi i povoca. Smatramo da je prošao neki rok kada smo opominjali i kada smo pokušavali da utičemo na njih sa tog edukativnog aspekta. Imamo dobar broj vlasnika pasa koji se smatraju opasnima, a to su pitbulovi, stafordi, vučjaci i malinoi. To su veliki psi od kojih realno postoji opasnost da iz straha ujedu nekog. Zakon je predvideo da se takvi psi moraju voditi sa zaštitnom korpom i povocem. Obzirom na to da je broj ujeda pasa bez vlasnika i vlasničkih pasa gotovo identičan, to mora da se promeni. Vlasnici pasa moraju da budu svesni da su njihovi ljubimci opasni“, kaže Virijević.

„Kontrolu držanja domaćih životinja u gradu radi komunalna inspekcija. Postoji gradska odluka o držanju domaćih životinja koja tačno propisuje u kojim ulicama je dozvoljeno držati koju domaću životinju i u kom broju. Imamo sporadičnih slučajeva gde ljudi prijavljuju recimo pse koji neprestano laju. To je slučaj za koji još uvek nijedan zakon, nijedna uredba nemaju adekvatno rešenje. To je problem na nivou cele države, ne samo za Zrenjanin. Neka rešenja su takva da su gotovo nesprovodiva. To znači da treba zvati veterinarskog inspektora da on vrši kontinuiranu kontrolu tog nekog psa. To su psi koji su negovani, dobijaju na vreme i vodu i hranu, ali laju. Laju na ptice, prolaznike… Tu nema rešenja. Ne možeš da kazniš vlasnika“, objašnajva naš sagovornik.

Komunalna policija u Zrenjaninu sedam godina unazad nije primenila ni jedno stredstvo prinude

Za razliku od brojnih nemilih scena sa komunalnom policijom u nekim gradovima Srbije, a koje smo imali prilike da vidimo u medijima i na društvenim mrežama, u Zrenjaninu takvih problema do sada nije bilo.

„Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da od perioda od kada sam ja načelnik, a to je od avgusta 2012. godine, nismo imali ni jedan prigovor na rad komunalne policije. Imali smo usmeno da neko dođe da se žali, da smatra da je oštećen ili da je kažnjen preoštro. To su sporadični slučajevi. Zvaničnih prigovora na rad komunalne policije nije bilo u proteklih 7 godina. Još jedan vrlo važan podatak je da komunalna policija za 7 godina nije upotrebila ni jedno sredstvo prinude. Ni palicu, ni vezivanje, ni privođenje. To su sve pokazatelji da imamo partnerski odnos sa građanima Zrenjanina. I to je ono na šta smo najviše ponosni“, ističe Virijević.

Šta je komunalna milicija?

Nedavno usvojen zakon je proširio ovlašćenja komunalne policije, zbog čega je često meta kritike javnosti. Komunalna policija ima rok od dve godine da se prilagodi tim izmenama. Pre svega, treba da promeni naziv u komunalna milicija.

„Rok od dve godine je dat zato što sve odluke u kojima se pominje komunalna policija moraju da se promene. Na nivou grada njih je 20. Sve te odluke moraju da se prilagode novom zakonu. Da bi se odluka promenila ona mora da ide na skupštinu. To nije jednostavan proces. Svaku odluku moraš da iščitaš, da zameniš stavove, da doneseš predlog koji ide na Veće, pa tek onda kad prođe Veće ide na Skupštinu gde treba da se usvoji“, objašnjava naš sagovornik.

„Zakon o policiji je zabranio da se naziv policija koristi bilo gde osim ako to nisu redovna i vojna policija. To su jedine dve institucije koje mogu da koriste naziv policija. Negde je predlagač zakona došao do zaključka da bi najbliže narodu bilo da se ubuduće zovemo komunalna milicija. Moraćemo da izmenimo uniforme. Kako zbog naziva, tako i zbog zakona koji kaže da teget uniforme može da ima samo policija. Mi ćemo u narednom periodu da vidimo, u zavisnosti od javnih nabavki i budžeta za naredne godine, da to izmenimo i prilagodimo zakonu“, dodaje Virijević.

Nova ovlašćenja komunalne milicije nisu razlog za strah građana

Iz zrenjaninske komunalne policije poručuju da građani ne moraju da strahuju zbog novih ovlašćenja koja su im data.

„Jedno od bitnih novih ovlašćenja je tzv. prikupljanje informacija pozivanjem na razgovor. Možemo da uputimo poziv nekome za koga smatramo da ima informaciju na osnovu koje će biti rešen neki komunalni problem. Ne trebaju toga građani da se plaše. Mi informacije uglavnom prikupljamo na licu mesta i mislim da će se vrlo retko koristiti ovaj institut“, kaže naš sagovornik.

„Takođe, jedno od novih ovlašćenja podrazumeva da će na osnovu posebnog naloga načelnika komunalni policajci deo posla moći da obavljaju u civilu. To je ono gde ćemo moći da se borimo protiv stvaranja divljih deponija. Često imamo slučaj kada dežuramo na deponijama i kada pokušavamo da ulovimo počinioce, da oni kada vide automobil komunalne policije samo prođu pored nas i produže sa tim teretom. Mi fizički ne možemo da stojimo 24 sata da čuvamo neko mesto. U sledećem krugu kada vide da nas nema, oni taj otpad odlože na divlju deponiju. Ako uspemo još da obezbedimo video nadzor za deponiju na Gradnulici i uz patorolu u civilnom automobilu, koji ćemo uzeti od gradske uprave, mislim da ćemo imati puno više uspeha u saniranju divljih deponija“, objašnjava Virijević.

„Osim ovoga predviđeno je da komunalni policajci mogu da nose i biber sprej. Mi u Zrenjaninu, kažem, nismo upotrebljavali sredstva prinude ni do sada i nadam se da će to tako i da ostane. Nabavićemo biber sprej, ali se nadam da ga nikada nećemo upotrebiti“, dodaje naš sagovornik.

Građani u 99 osdsto slučajeva postupaju po opomeni komunalne policije

Osim osnovanih, dešava se da građani podnose i neosnovane prijave.

„Imamo neosnovanih prijava i namernih prijava komšija kada za to nema razloga. Kada imamo prijavu da dete trči stanovišta smo da to ne može da bude remećenje javnog reda i mira. Zakon o javnom redu i miru je prepoznao i komunalnu policiju, pored redovne policije i inspekcije, kao instituciju koja može da reaguje u posebnim situacijama na remećenje javnog reda i mira. Ponavljam da imamo dobar odnos sa građanima Zrenjanina. Retke su prijave u zgradama kolektivnog stanovanja zbog buke ako neko slavi slavu, rođendan, rođenje deteta. Čak i kada dobijemo prijavu, izađemo na teren i kada ljudi vide komunalnu policiju na vratima veoma brzo utišaju muziku, smanje buku… Nismo imali ni jednom potrebu za pokretanjem prekršajnih prijava po tom osnovu“, ističe Virijević.

Neodgovorni vlasnici ugostiteljskih objekata se kažnjavaju

„Imamo nekolicinu neodgovornih ugostiteljskih objekata koji se oglušuju o gradsku odluku o radnom vremenu. Te i takve ugostiteljske objekte vrlo često leti sankcionišemo. U dane vikenda imamo po 5,6 prijava za različite ugostiteljske objekte koji ne poštuju odluku o radnom vremenu. Gradska odluka o radnom vremenu je doneta u saradnji sa svim ugostiteljskim objektima u gradu, a njih je preko 200. Samo 5,6 je ne poštuju znajući da će platiti kaznu“, objašnjava naš sagovornik.

„Zimi možemo da istrpimo muziku koja je unutar nekog objekta, kada to nikome ne smeta. Ali, kada neko leti napravi baštu i pusti muziku tokom noći i time ometa stanare okolo, to ne možemo da tolerišemo. Mi smo rekli da svaki objekt leti može da radi do 3 sata ujutru. Ali ne može da pušta muziku do tada. Svirka, koncert, muzika dozvoljeni su radnim danima do 23, a vikendom do 24 sata. Posle toga može da se radi unutra do 3 sata. Znači ne moraju objekat da zatvore u ponoć, ali ne mogu da puštaju glasnu muziku“, dodaje Virijević.

Širenje veša na terasi se u Zrenjaninu ne kažnjava

Uprkos zabrani, pojedini građani, i dalje voze biciklove kroz glavnu gradsku ulicu.

„Voze ljudi biciklove kroz centar, ali kada napravimo akciju i ako je to sa saobraćajnom policijom, onda se to raščisti neko vreme. Realno, nismo imali velikih problema sa tim. Nismo imali nikog da je povređen. I ti što voze su svesni da su u prekršaju i to rade baš polako. Kada vide komualne policajce oni siđu sa bicikla, pa se izvinjavaju. Ali, nije to rešenje. Imaju ulice okolo, pa ne moraju da voze bicikl baš kroz pešačku zonu“, kaže naš sagovornik.

Često se pisalo da komunalna policija može da kažnjava i zbog širenja veša na terasi. U Zrenjaninu zbog toga sigurno neće nikome zakucati na vrata.

„Nikoga nismo kaznili zbog širenja veša na terasi. Mi to čak nismo ni uneli u našu odluku. Svesni smo da ti ljudi negde moraju da osuše veš. Možda malo to ruži fasadu, ali veš se osuši leti za dva tri sata. Moj stav je da u Zrenjaninu to ne treba da se kažnjava i to nećemo kažnjavati. Možda u Beogradu treba, ako prolazi neki zvaničnik iz inostranstva, on ne mora da vidi veš,  ali u Zrenjaninu to nema potrebe kažnjavati. Gde ljudi da suše veš, ako nemaju mašinu za sušenje veša? Neće valjda veš leti u stanu da prostiru? Imali smo situacije da su građamni koji žive u prizemlju zgrade u stanu bez terase iznosili veš ispred zgrade i širili ga na štriku koji su razvukli između bandera. U tim slučajevima smo ih opominjali i oni su to sklanjali“, priča Virijević.

Zrenjanin ima samo 12 komunalnih policajaca

Možda se čini da je posao komunalnog policajca posao za koji se mnogi žanrovski rečeno otimaju. Praksa je pokazala da nije baš tako.

„Kada je pre 10-ak godina osnovana komunlana policija Zrenjanin je imao 26 komunlanih policajaca. Za grad ove veličine bi trebalo i da ih bude toliko da bi moglo da se radi onako kako je to predviđeno. Sada smo se sveli na svega 12. Kada se to podeli u četiri smene, jer oni rade, 12, 24, 48 i još kada dođe leto, kada je sezona godišnjih odmora i kada imamo jednu zaposlenu koja se porodila, onda dolazimo u situaciju kao što smo imali neki dan da u smeni imamo bukvalno jednog komunalnog policajca“, kaže naš sagovornik.

„U početku je bilo komunalnih policajaca koji su bili pri kraju fakulteta, pa su po završetku fakulteta odlazili na bolja radna mesta. U poslednje vreme je nekolicina njih otišla trbuhom za kruhom. Neki su otišli u inostranstvo, neki u druge firme. Izdržavamo nekako i radićemo svakako. Problem zapošljavanja komunalnih policajaca je što i dalje stoji zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, a sa druge strane to nije posao za koji samo može da se raspiše oglas. Čak i da se raspiše konkurs komunalni policajci moraju da završe obuku u Kamenici, što opet zahteva neko vreme. Taj proces nije ni jeftin, ni lagan“, objašnjava Virijević.

Komunalna policija radi 24 sata.

„Prošle godine smo uveli jako dobar sistem obaveštavanja. Imamo dva broja telefona. Fiksni broj je 023/3150092. On je napravljen tako da se automatski uključuje sekretaraica koja kaže da se svaki razgovor snima, a poziv se automatski prebacuje na dežurnog komunalnog policajca. To znači da on prima poziv gde god da se nalazi. Mobilni broj je 0653150092“, zaključuje na kraju razgovora Igor Virijević, načelnik Odeljenja komunalne policije, odbrane i vanrednih situacija i zajedničkih poslova.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh