Upravo je iz štampe izašla knjiga publicističkih tekstova književnika Zorana Slavića „Uglednici troimenog grada“, koji su prethodno, kao feljton, izlazili u listu „Zrenjanin“ pod naslovom „Za bolju kulturu sećanja“.
Izdavači ove knjige su Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ i NIP „Zrenjanin“. U prodaji će se pojaviti od nedelje, najpre u Biblioteci, a potom na ostalim prodajnim mestima.
U knjizi su sabrani miniportreti značajnika/uglednika, ima ih preko 150, koji su u prošlosti našeg grada, Zrenjanina, Petrovgrada i Bečkereka, svojim delom, aktivnošću ili uticajem, presudno uticali na njegovo formiranje kao uglednog mesta za život u ovoj regiji, pokrajni i državi.
U uvodnom tekstu Slavić ispisuje sledeće redove:
.jpg)
„Poštovanje velikana iz prošlosti, razumevanja presudnih događaja, obeležavanje znameni tih toponima, umetničkih i prirodnih artefakata i ostalih kulturoloških belega koji postoje u memoriji ali i istoriji i kulturi, različito je u zavisnosti od kontinenta, država ili civilizacija u kojima postoje. Po tome se, između ostalog, određuje i nivo civilizacijske ostvarenosti.
(…) Međutim, nije to jedina obaveza koju imamo prema znamenitim iz prošlosti. Jer, mnogo je značajnih ljudi i događaja, koje formalno priznajemo i obeležavamo, dok većina stanovništva ne zna dovoljno činjenica o njima. Način i kvalitet na koji već obeležavamo i proslavljamo te ljude, događaje ili objekte, takođe su upitni i površni. Zato je više nego potrebno znatno unaprediti kulturu sećanja u našem gradu. Podići je iznad nivoa prigodnog, emotivnog ili iznuđenog.
Ovaj serijal tekstova o boljem i preciznijem uvidu u zajedničku memoriju i prošlost grada, onu pozitivnu i inspirativnu, jeste i poziv za istraživanje, dopunjavanje, koegzistenciju ekumenizam i ponos. Na polzu nas svih. Polzu ali i odgovornost sadašnjih žitelja grada koji je u prošlosti bio poznat i priznat. U regiji, pokrajini, državi“.
Knjiga „Uglednici troimenog grada“ govori u ljudima, vremenu i kulturološkim slojevima našeg grada u vremenskom rasponu od državnika i ratnika despota Stefana Lazarevića do književnog para Nenadić-Ursu, odnosno advokata i fudbalskog golmana Milana Vujina.
U svom predgovoru Slavićevoj knjizi Dalibor Bubnjević, glavni urednik lista „Zrenjann“ piše: „Zoranu Slaviću je pošlo za rukom ono što mnogima nije! Stavio je znak jednakosti između Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina, a da pritom nije izazvao kontroverzu! U nakani je uspeo, jer je vrhunski poznavalac vlastitog zavičaja. Slavić na originalan način piše o lokalnoj zajednici. To čini, između ostalog, kroz biografske zapise o znamenitim sugrađanima. Feljton/monografiju čini naročito osobenim odabrani kriterijum za selekciju tema kojima će se posvetiti pažnja. Autor to ne čini na birokratski, puki bibliografski način. Štaviše, rasvetljava velikane, pre svega, kao ljudska bića, ne zanemarujući njihova dostignuća. U prvom planu su čovek i njegova duša (pojmovi od kojih smo se, na žalost, otuđili u poslednje vreme). Publikacija „Uglednici troimenog grada“ bori se na najbolji način protiv pošasti na koje ukazuje sam Slavić („nesklad, nemar i nesistematičnost“). Rasterećen ideoloških stega, povezuje ljude, događaje i toponime u logičke celine. Time rukopis biva atraktivan, lokalnom stanovništvu služi kao podsetnik o različitim fazama razvoja ovog dela Banata. S druge strane, neupućeni čitalac lako može steći utisak o Bečkereku/Petrovgradu/Zrenjaninu kroz vekove“.
.gif)
.gif)
