Goran Todorović, nekadašnji pripadnik 63. padobranske brigade, doživeo je nesreću krajem decembra 2003. godine, pošto mu se na visini od 1.200 metara nije otvorio padobran. Usled pada grudna kost mu je pukla napola, srce prestalo da radi, ali je Goran preživeo.
Humaniutarni centar Duga u saradnji sa Zrenjaninskim Kulturnim centrom organizuje umetnicko i humanitarno vece posveceno Goranu Todorovicu, padobrancu i roniocu koji vec sedam godina zivi i leci se na VMA u Beogradu od totalne paraplegije jer mu se prilikom skoka sa 1200 metara nije otvorio padobran.
HUMANITARNI KONCERT bice odrzan u ponedeljak, 28. novembra, od 19 sati u velikoj sali Kulturnog centra Zrenjanina. Ucestvuju: hor „Emanuel“, ucenici Muzicke skole „Josif Marinkovic“, recitatori i guslarka Mileva Markovic. Dobrovoljni prilozi bice iskorisceni za poboljsanje kvaliteta njegovog zivota.
GORAN O SEBI :
Zovem se Todorović Goran, rodjen sam 30.10.1971.godine, živim u Leskovcu, pripadnik sam 63.padobranske Brigade iz Niša, sa činom Zastavnik-a, bolje rečeno bio sam pripadnik, s obzirom da se sada nalazim u bolnici, tačnije na VMA u Beogradu gde nastavljam lečenje. Na VMA sam od samog početka povrede, 18.12.2003.godine, gde neprestano boravim, nepunih 8.godina, jer lečenje nije završeno, i još uvek mi nije rešeno stambeno pitanje
Dana 18.12.2003. godine tokom obavljanja redovnih dužnosti na radnom mestu, vojnom aerodromu u Nišu, prilikom izvodjenja padobranskih skokova, na svom 984.skoku, imao sam nesreću-umršenje padobrana, usled koje sam ostao paraplegičan. Udario sam u zemlju približno brzinom od 120 km/h sa visine od 1 200 m, i tom prilikom polomio 5 pršljenova(od kojih sam 2 smrskao, a 3 polomio), grudna kost je pukla na pola, sva creva su mi popucala, srce je prestalo da radi. Ali je jaka volja ucinila da ipak ostanem živ. Borba se nastavlja.
Zbrinut sam i lečen na VMA, Beograd. Dejstvom antibiotika i inekcija koje sam primio oštećen mi je jako sluh(oko 88,4 %) i pojavio se jak tinnitus(šustanje i zujanje u ušima).
Pored padobranstva i u civilstvu sam padobranac i to nastavnik padobranstva)posedujem i ronilacko P 2 zvanje, bavio sam se i speleologijom, freeclimbing-om, bio član Gorske službe spasavanja i bavio se planinarstvom/alpinizmom, tako da sam 2002.godine sa ekipom planinara Srbije popeo Mont Blanc u Francuskoj(4 810 m) a 2003. Elbrus na Kavkazu(5642 m). Takodje sam trenirao dizanje tegova(klasicno, ne body bilding) i kao sportista, član KTD Leskovac, ostvario sam uspeh postavsi tri puta prvak Srbije. Od borilačkih sportova trenirao sam Aikido tri godine i TaeKwonDoo sedam godina.
Takodje sam odlikovan u ratu- Medaljom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti III stepena. Kao dobrovoljni davaoc krvi dao sam preko 40. puta krv.
Kao čovek koji nikada ne odustaje i u čijem rečniku NE postoji reč predaja ,nastavljam borbu i povratak za trenutak gde sam zaustavljen. Tako da sam u organizaciji Vazduhoplovnog saveza Srbije 23.06.2007.godine ponovo zakoračio oblacima, tj ponovo sam izveo padobranski skok. I samim tim postao prvi paraplegičar u Srbiji koji je skočio iz aviona. I tako upisao još jedan skok, 985., u padobransku knjižicu, približavajući se cifri od 1 000.
Dogadjaj je prenešen putem medija. Prikazano na TV-zijama RTS 1, Studio B i B 92. 2008. godine sam u Sloveniji u Slovenj gradec-u, tacnije 20.oktobra.2008.godine postavio novi Svetski i Ginisov rekord, skocivsi sa visine od 8350.metara. Ceo dogadjaj preneli su mediji, tacnije RT Srbije, koji su me na putu do Slovenije i sam skok svo vreme pratili.
Medjutim i tu nije kraj mojoj borbi. sutra dan, tacnije 21.oktobra sam napravio i ronilacki zaron, postavsi prvi paraplegicar Srbije koji je zaronio. 2009-godine, 19.oktobra, sam ponovo napravio padobranski skok, u Sloveniji, i ponovo postavio novi rekord, skočivsi sa visine od 8453.metara. Gde je pri skoku, spoljasna temperatura bila, neverovotnih -53 spetena celzijusovih.Sam skok i Ronilacki zaron prenele su i mnoge Slovenacke televizije.Nedavno, 2.septembra 2010.godine, ponovo sam izveo padobranski skok, u Sloveniji, no ovoga puta sam skocio iz Balona, sa 3200.metara.
Krajem prosle godine, tacnije od 3-16 decembra bio sam na prvoj i jedinoj zvanicnoj ronilackoj ekspediciji za lica sa invaliditetom, kao jedini predstavnik Republike srbije. Film o ekspediciji je bio prikazan na Medjunarodnom festu ronilackog filma u Sloveniji.
Takodje sam i jedini invalid koji je polozio i dobio CMAS Brevetu, tj, P1 ili R1 kao je mi ovde zovemo-polozeni ispit za ronioca i jedan sam od 204. srba koji su 2008. godine dobili nove pasose u Skupstini Srbije, pod rednim brojem 143.
Samo neki od linkova, na youtube, o meni, price, skokovi, i zaroni:
.gif)
.gif)
