Mogu se jesti za doručak, užinu, uz ručak ili večeru. Prazne ili punjene. Slane ili slatke. Same ili u kombinaciji sa kafom, čajem, sokom ili nekim drugim pićem. Kifla je vrsta finog peciva. I obično se pravi u obliku polumeseca.
Aktiv žena iz Aleksandrova, koji postoji više od 40 godina i okuplja 20-ak meštanki tog sela, u subotu uveče je peti put bio domaćin takmičarima iz raznih drugih udruženja na manifestaciji koja se, po pecivu koje se tu ocenjuje, zove – kiflijada.
„U našoj opštini ima različitih manifestacija. Druga udruženja organizuju sarmijadu, kuglofijadu, pitijadu, štrudlijadu… Mi smo rešili da organizujemo nešto što je različito od toga, pa smo se opredelili za kiflijadu. Svako ko želi može da se takmiči u pravljenju slanih kifli. Kod nas nema kategorije slatkih kiflica, samo slane, a jedino pravilo koje mora da se ispoštuje to je da se domaćin ne takmiči. Kakvog oblika će biti kiflice – da li kroasan ili pekarska kifla, da li će biti male ili velike, čime će ih puniti određuju oni koji ih prave. Ukoliko želi neko može da preda i više različitih vrsti kiflica na ocenjivanje. Ne mora samo jednu vrstu“, objašnjava domaćin takmičenja i predsednica Aktiva žena iz Aleksandrova Snežana Adamov.
O kiflicama odlučivale žene iz sela
Najbolji majstori za kiflice tradicionalno dobijaju pehare i zahvalnice.
„Dešavalo se da godinama isti ljudi osvajaju nagrade, ali o tome odlučuje žiri, koji je svake godine čine drugi ljudi. Ove godine smo se odlučili da žiri budu žene iz sela koje prave torte, kolače, kifle… Žiri stiže tek kada se prime svi uzorci i oni ne znaju koje su čije kiflice. Ranijih godina se dešavalo da se ljute neki koji nisu dobili nagradu, ali ko gubi taj ima pravo da bude nezadovoljan, mada ne bi trebalo. Isto tako ima pravo i da učestvuje ponovo naredne godine, pa da pokuša tada da dobije nagradu“, dodaje Snežana.
Na manifestaciju je došlo 25 udruženja iz različitih mesta. Neki bez kiflica, samo da bi se družili, a neki i sa više različitih uzoraka kifli. Na kraju, pred žirijem se našlo 26 različitih vrsti kiflica koje je morao da oceni.
„Prvi put sam u žiriju, bavim se pravljenjem torti i takmičim se u slatkom programu, a kiflice pravim uglavnom samo za porodicu. Kod kifli je bitan i izgled i ukus i koliko su mekane. Dobro, meni je, ipak, najvažniji ukus. Prava kifla treba da bude vazdušasta kada je presečete. Bar ja takve volim. Nije bitno da li je prazna ili je punjena nečim, ali mora da bude vazdušasta“, kaže Tatjana Uzelac, član žirija.
Kada se prepolovi i stisne, nakon puštanja prava kifla mora da se vrati u prvobitni položaj
„Ja učestvujem na takmičenjima u pravljenju kiflica i do sada sam osvojila dosta nagrada. Gledam i izgled kiflica, ali, pre svega, mi je važan ukus. Za mene je najvažnije da je kifla šupljikava. Kad se kiflica raseče i stisne, ako se vrati u prvobitni položaj kada je pustite onda je to prava kifla. Važno je da se testo lepo umesi, da se ne zaguši, jer ako se testo zaguši sa previše brašna ne može da ispadne dobra kifla. Mislim da smo doneli pravednu odluku. Bilo je malo teže, trebalo je probati i oceniti 26 uzoraka, ali izborili smo se. Bilo je i onih kiflica koje smo odmah eliminisali. To su bile tvrde kifle. Njih nema potrebe ni da probate. To nije kifla. Ja pravim različite kiflice kada idem na takmičenje, ali tvrdim da je najvažnije dobro zamesiti testo. Kada umesim testo, ostavim ga da odstoji 20-30 minuta i onda, pošto je to ukiselo testo, poprskam ga vrelom, ključalom vodom. Nakon toga ga uvijem i ostavim da odstoji još 20-30 minuta. Pa to i krofne i kiflice budu šupljikave. Krofne od tog testa se same okreću u ulju dok se prže, a kifle narastu i tope se u ustima“, kaže Sofija Majstorović, član žirija.
Pobednička kifla mora da je lepa na oko i da je ukusna
„Pravim torte već 20 godina i meni je jako bitan i ukus, ali i izgled. Ja gledm koliko kiflica ima slojeva, namotaja, kako izgleda, kakvog je oblika i tek onda probam. Jer, ipak, ruka uvek nekako prvo krene za okom, za onim što vam se dopadne. Mada, dešavalo se da su na izgled lepe kiflice, a da ukus i nije neki i obrnuto. Ali, ipak, je ovo takmičenje i moraju da se gledaju oba kriterijuma. Evo i sada smo imali nekoliko uzoraka koje na izgled nisu bile nešto, ali su ukusne. One nisu mogle da budu nagrađene, jer se ovde nije ocenjivao samo ukus. To bi bilo nešto polovično. Za pravljenje kifli potrebno je iskustvo i potrebno je praviti ih iznova i iznova. Evo, na mom primeru mogu da vam kažem šta to znači, ja već 25 godina mesim testo na isti način, po istom receptu, ali mi ono ne uspe uvek onako kako bi trebalo. Nije to samo staviti mleko, kvasac, brašno, so, šećer, nego treba mnogo više od toga. To je sad već postalo nauka“, objašnjava Slađana Samolov, član žirija.
Testo za integralne kifle je jako osetljivo i mora pažljivo da se radi
Treće mesto osvojile su kiflice od integralnog brašna.
„Ja i ne znam koliko nagrada sam do sada osvojila na raznim takmičenjima. Ovoga puta sam se odlučila da pravim integralne kiflice. One se prave od belog i integralnog brašna, a idu još i kvasac, šećer, so, voda, ulje. Kada se mese integralne kifle postoji posebna tehnika kojom se one mese, jer mora da se pazi da testo ne padne. Testo je jako osetljivo i mora da se vodi računa o tome. Ovo je prvi put da sam na takmičenju učestvovala sa integralnim kiflicama, sad moram da ih prsvim dok ne dobijem prvu nagradu. Iz mog udruženja je učestvovala još jedna žena, ona je donela četiri vrste kiflica, ali ovoga puta nije dobila ni jednu nagradu, mada obično i ona nešto osvoji“, kaže Vera Jovin iz Udruženje žena „Sava Kovačević“ iz Zrenjanina.
Kiflice su najlepše kada su sveže
Naša sagovornica dodaje da za pravljenje kifli treba puno volje i strpljenja.
„Kifle je najbolje jesti tog dana kada se mese. One mogu da ostanu i za sutra, ali su najlepše prvog dana, jer čim prenoće to nije to. Moj savet domaćicama i svima koji idu da se takmiče negde je da kiflice, pite, štrudle prave od srca. Svaki put kada mesim testo to radim sa puno ljubavi i to se posle oseti kada se kiflice, pite, štrudle jedu. Mene na poslu posmatraju dok mesim testo i svi kažu „kod tebe se tačno vidi da ti voliš to što radiš, ostale radnice rade samo da bi odradile posao“. Ja mogu na poslu da zamesim i 40 kilograma brašna i da dođem kući i da opet mesim kiflice. I nije mi teško. A volim i da jedem peciva“, objašnjava Vera.
Drugo mesto osvojile su kiflice pravljene po tradicionalnom receptu.
„Ovo mi je 9. pehar za poslednje 4 godine. U Aleksandrovu sam prvi put dobila nagradu, ali sam dobijala pehare u drugim mestima. Pravila sam kroasane. To je ukiselo testo sa margarinom. Kroasani se prave tako što se umesi testo koje se podeli na pet obgica, na svaku se natre malo margarina, onda se one stave jedna na drugu, razviju se i seku u trouglove od kojih se prave kiflice. Kiflice se ostave da stoje 2 sata, premažu se jajima i peku 40 minuta na 200 stepeni. Ovoga puta nisam ih punila ni sa čim, ostavila sam ih da budu prazne“, kaže Olgica Perin, iz Udruženje žena „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje.
Po recept na internet
Recept za najbolje kiflice ovoga puta pronađen je preko društevnih mreža.
„Ovo je 6-7. put da učestvujemo na ovakvim takmičenjima i do sada nikada ništa nismo osvojili. Evo konačno smo sada dobili nagradu i to prvu. Jako sam srećna zbog toga. Trud se isplatio i to baš, jer sam jako žurila da završim kiflice kada sam se vratila sa posla. Pravila sam neke sečene kiflice. Iskreno da vam kažem recept sam našla na internetu. Punila sam ih feta sirom i salamom. U testo idu 2 decilitra ulja, 2 decilitra mleka, decilitar vode, so, šećer i brašno po potrebi. Ja sam testo podelila na četiri obgice, razvukla ih, premazala margarinom i ostavila da odstoji malo. Sekla sam ga na kvadrate, stavljala sir i salamu i uvila kiflice. Kiflice sam premazala jajetom i preko toga sam stavila pavlaku. Pečene kiflice sam namazala rastopljenim margarinom. Ja imam one stare standardne recepte, ali sam danas baš htela da probam nešto novo da vidim da li će uspeti. Izgleda da je uspelo. Dok se i žiriju najviše dopalo. Ono što je najvažnije kifle ili bilo šta drugo se nikada ne pravi kada ste nervozni, jer tada sigurno neće uspeti“, kaže Radmila Anušić, iz Udruženje žena „Međanke“ iz Međe.
Za jestivu korpu sa kiflama specijalna nagrada
Da se orginalnost i trud isplate dokazalo se i ovoga puta. Dodeljena je i nagrada za ručno rađenu jestivu korpu sa kiflicama.
„Nagradu sam dobila zbog truda, pravila sam korpu od testa u koju sam donela kiflice. To je sve bilo od ukiselog testa. Kifle pravim već 40 godina i ovoga puta sam se potrudila i da to izgleda lepo. Nije teško da se napavi korpa, trebalo mi je sat i po vremena. To se pravi tako što sam na činiju stavila foliju, preko toga sam razvukla testo koje sam isekla da liči na korpu. Kada se ispeklo, činiju sam izvadila i ostala je korpa za kiflice. Kiflice sam pravila prazne od kiselog testa sa mlekom, margarinom, solju, šećerom, uljem… To je stari recept od moje bake koji se prenosi sa generacije na generaciju“, kaže Stanka Bajšanski, iz Asocijacija žena iz Orlovata.
Domaćini kažu da žele da ova manifestacija traje još dugo, jer se na njoj, na kraju svi lepo zabave uz muziku, večeru i tombolu. Ovoga puta finansijsku podršku imali su od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumastvo, a podržali su ih i Mesna Zajednica i opština Nova Crnja. Takođe, odazvali su se i brojni sponzori. Osim organizovanja kiflijade, Aktiv žena iz Aleksandrova se, takođe, bavi i humatinarnim radom tako što pomažu starije meštane, ali se odazivaju i na pozive seoskog vrtića i škole.
.gif)
.gif)
