Najstarije gradsko groblje, Gradnuličko, obrazovano je u drugoj polovini XVIII veka. Početkom XIX veka formirano je i Rimokatoličko, a potom i ostala četiri varoška groblja – pravoslavno, Tomaševačko, Reformatsko i Jevrejsko.
Na prostoru Mužlje su Rimokatoličko i groblje optanata na salašu, dok je poslednjih godina u funkciji i Novo groblje, na ulazu u Zrenjanin, iz pravca Beograda.
Sva groblja, osim Novog, nekada su se nalazila na gradskoj periferiji. Širenjem varoši, ona su postala njen sastavni deo, pa je značaj održavanja groblja tim postao još veći. To su mesta kojima se neminovno prilazi s pijetetom, a svetli grobovi, baš kao u Zmajevoj pesmi, znače i prošlost ovog grada, svih njegovih žitelja, i putokaz onima koji će tek doći.
Najviše naših znamenitih sugrađana svoj večni mir pronašlo je na Tomaševačkom groblju. između ostalih i Aleksandar Sekulić, dr Vasa Savić, Todor Manojlović, Nestor Dimitrijević, dr Slavko Kamenković.. Na Rimokatoličkom groblju počivaju velikani Konstantin Danil, Tiivadar Vanjek, Gustav Lauka… Mnogi inadgrobni spomenici na ovom groblju su i umetnički vredna dela. Svaki grob priča je o najmanje jednom životu, ali i bezbroj drugih, znanih i manje znanih, koje je ljudsko trajanje isprepletalo nerazmrsivim nitima. Na zrenjaninskim grobljima kao, uostalom, i na bilo kojim, i razmišlja se, i ćuti, i seća…
Svetli grobovi…“Gde ja stadoh – ti ćeš poći. Što ne mogoh – ti ćeš moći. Što ja počeh – ti produži. Još smo dužni – ti oduži…“
Odlomak iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog