Kada se iz centra grada, Ulicom Narodne Omladine, stigne do lučnog mossta, ono što prvo privuče pogled jeste neobična bela građevina na suprotnoj obali, nekada Begeja, danas jezera koje krivuda oko „Male Amerike“.
U ovoj je zgradi 1927. godine profesor Aleksandar Horvat osnovao srednjoškolski đački konvikt „Horvat“, u kom je živelo oko 80 pitomaca. Bio je to ugledan internat, sa stručnim vaspitačkim kadrom za pripremu učenika za redovnu školsku nastavu. U prostranom dvorištu nalazio se prostor za bavljenje fizičkom kulturom, uz sopstvenu ekonomiju – baštu i voćnjak.
Šezdesetih je godina prošlog veka internatska zgrada na obali Begeja postala Dom za mušku i žensku omladinu, uz mogućnost smeštaja 50 štićenika sa teritorije zrenjaninskog okruga. Dom je funkcionisao kao vaspitna ustanova otvorenog tipa i upućivao je decu na pohađanje nastave u gradske škole.
Konačno, renoviran i adaptiran, danas je ovaj objekat upravna zgrada preduzeća „Žitoprodukt“, i s lučnim mostom čini zanimljivu arhitektonsku celinu ovog dela grada. Podignut na mestu nekadašnjeg Rozenfeldovog kupališta, lučni most od 1963. godine skraćuje Zrenjanincima put od dela grada oko bolnice do centra.
Leti je ovaj prostor ispunjen ljubiteljima osveženja kraj vode, ribolovcima i zanesenim sanjarima, koji na mostu sačekuju zalazak sunca i njegovo utapanje u mirnu jezersku vodu. Na putu između jutra i utočišta, topla se zvezda zaustavlja možda baš na ovom mestu. I šeretski namigne varoši, kao u pričama iz nečijeg detinjstva…
Tekst iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog
.gif)
.gif)
