Broj učenika u srednjem Banatu i na teritoriji Grada Zrenjanina iz godine u godinu se smanjuje.
Ova problematika naročito je izražena u seoskim školama koje su prinuđene da pripajaju više razreda u jedan pa učitelji ili nastavnici u istom času drže nastavu za dva ili više razeda, odnosno za više godišta.
U susednom, severnom delu Banata, iz godine u godinu nedostaje po 300 učenika i više. U Školskoj upravi za područje Banata kažu da manjak učenika otežava i finansiranje škole i rad nastavnog kadra.
-Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da jedno odeljenje može da ima 30 učenika. Ako se desi da imamo dva odeljenja popunjena tim brojem, a zatim se dva ili više učenika ispišu iz nekih razloga, poseban program Ministarstva prosvete te razrede više ne vidi kao dva celovita nego kao jedan. Dolazi do smanjenog finansiranja, a jedan broj nastavnog kadra u stalnom radnom odnosu postaje tehnološki višak, i skidaju se sa te liste u zavisnosti od potreba u školama, pa tako dolazimo u situaciju da umesto jednog celog nastavnika za maternji jezik, imamo njih 5 sa 20% fonda časova. Neki od nastavnika rade u više škola kako bi li ostvarili normu. Sve to, pedagoški gledano, nije dobro za decu, kažu u Školskoj upravi.
Ovde dodaju i da svaka škola iz tih razloga strepi od septembra i broja učenika koji će upisati. U gradu situacija nije toliko izražena zbog mogućnosti fizičkog priliva učenika, ali je situacija u osnovnim šklama u selima i te kako zabrinjavajuća. Školski objekti su ogromni, i gotovo prazni, a troškovi održavanja visoki.
Iako je njihov problem manji u odnosu na seoske, gradske osnovne škole takođe vode bitku za svakog učenika. Održavaju se „dani otvorenih vrata“ u kojima roditelji budućih prvaka mogu doći da se upoznaju sa učiteljima i uslovima za školovanje radi lakšeg donošenja odluke i odabira škole.
Po pitanju brojnosti učenika, najmanje problema imaju OŠ „Petar Petrović Njegoš“ i OŠ „Žarko Zrenajnin“.
UČENICI BIRAJU POPULARNE ŠKOLE
u Školskoj upravi za Banat kažu da poslednjih godina standardno vlada interesovanje za srednju medicinsku i ekonomsku školu i da gimnazija taođe vraća svoju nekadašnju popularnost.
-Medicinska škola daje realnu mogućnost zaposlenja u nekoj od državnih ili privatnih ordinacija, ali je sve više zanimljiva i zbog mogućnosti odlaska iz zemlje. Sa diplomom te škole može da se živi pristojno, kažu u ovoj instituciji.
„Popularne škole“ nemaju potrebe da puno daju na svoju promociju i animiranje učenika, upravo zbog velikog interesovanja. Sa druge strane, manje atraktivne škole iako imaju bolje uslove za rad, praktičnu nastavu, radionice, teško popunjavaju odeljenja.
U Školskoj upravi kažu da bi Zavoda za zapošljavanje, Regionalna privredna komora, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i Školska uprava morale bolje da sarađuju.
-Morala bi da postoji neka vrsta prognoze ili dugoročnog planiranja, osmišljavanja broja potrebnih radnih mesta nakon školovanja jedne ili dve generacije. Iako se to ne dešava, mi bismo svi trebali da o upisu u narednu školsku godinu i mogućnostima za zapošljavanje kroz četiri godine pričamo sa privrednim subjektima i pravimo neku sliku o realnom zapošljavanju. Taj deo priče nije najbolje pokriven, navode u Školskoj upravi.
Foto: sprv.org.rs
.gif)
.gif)
