Raste nezadovoljstvo građana zbog računa za grejanje

Od kada je u Zrenjaninu daljinsko grejanje počelo da se plaća po utrošku, nezadovoljstvo građana zbog visokih računa raste. Protekle nedelje jedan broj Zrenjaninaca priključio se protestima koji su se koordinirano održavali u još nekoliko gradova u Srbiji, u kojima je uveden isti način naplate daljinskog grejanja. Iz Centra za zaštitu potrošača “Begej” najavljuju nove proteste, kako u Zrenjaninu, tako i u ostalim gradovima.

Najveći problem kada je reč o daljinskom grejanju u Zrenjaninu jeste metodologija koja se primenjuje za obračun i naplatu, kaže predsednik Centra za zaštitu potrošača “Begej” Dušan Kokot.

“Od kada smo prešli na obračun po utrošku, građani imaju problem. Postoje problemi u zgradama koje nemaju delitelje toplote, a grejanje se obračunava po potrošnji. Ne znamo kako su baždarene podstanice, ne znamo kakvi su ventili… Ljudi se bune, jer su računi za grejanje daleko veći nego što su bili pre uvođenja obračuna po utrošku. S druge strane i oni koji su uveli delitelje toplote imaju problem. Rečeno je da će ugradnjom delitelja ljudi plaćati onoliko koliko potroše. A onda u istoj toj formuli u kojoj plaćaš koliko si potrošio, dolazimo do situacije da neko ko nije potrošio ni jedan impuls, dakle potrošnja je nula, dobije račun za grejanje 21000 dinara. Znači da tu nešto debelo nije u redu”, kaže Kokot.

I oni koji ne koriste daljinsko grejanje, moraju da plate zajedničku potrošnju

“Toliki račun za nula impulsa potrošnje se objašnjava zajedničkom potrošnjom. To znači da i onaj ko se ne greje, mora ipak da plati grejanje. Sve što uđe u zgradu mora da se negde rasporedi i naplati. Ljudi zavrću ventile, a oni ubacuju tu energiju i naplaćuju je na ime neke tobož zajedničke potrošnje”, dodaje naš sagovornik.

Isključenje sa sistema samo uz saglasnost svih vlasnika stanova u zgradi

Dodatni je problem što oni koji žele u teoriji mogu, ali u praksi gotovo da nikako ne mogu da se isključe sa daljinskog grejanja.

“Toplana nam ne dozvoljava da se isključimo sa daljinskog grejanja, jer postavljaju uslove koji ne mogu da se ispune. Jednostavno nam ne dozvoljavaju da mi biramo šta ćemo da radimo sa svojim novcem. Naše je pravo da se ne grejemo na daljinsko grejanje. Možemo da koristimo druge energente. Ne znam koja je razlika između nas koji imamo stanove i onih koji imaju kuće. Tamo ljudi mogu da se isključe sa grejanja, a mi ne možemo”, kaže Kokot.

“Teraju nas da ugrađujemo delitelje toplote. Kada to uradimo mi imamo toplu vertikalu, a hladan radijator. To isto imamo i ako se isključimo sa daljinskog grejanja. Pa zašto nam onda ne daju da se isključimo bez uslova. Ali, kada se isključimo sa grejanja, onda nema te zajedničke potrošnje. I u tome je caka. Onda ne bi mogli da naplaćuju nešto što ne postoji. Ovako kad ljudi zavrnu ventile, oni to prebace na zajedničku potrošnju i to svi moraju da plate”, dodaje naš sagovornik.

Januarski računi će biti veći od decembarskih

Mnogi građani su bili neprijatno iznenađeni kada su videli decembarske račune za grejanje. Januarski će biti još veći, jer je januar bio daleko hladniji. Zbog toga su radijatori u stanovima bili topli i noću.

“To je koliko kome zapadne… Ne znam kako neko može da kaže da je cena grejanja u Zrenjaninu 100 i neki dinar po kvadratu, kada se ovde grejanje obračunava po utrošku. Kako je neko procenio koliko košta grejanje u Zrenjaninu? Pričati o ceni po kvadratu se može samo tamo gde se grejanje plaća po kvadratu. A gde se plaća po utrošku znači da je za svaki stan drugačije. Građani se bune, računi su abnormalni. Imamo dvosobne stanove u kojima su računi za oktobar bili 12000, novembar 16000, decembar 20000 dinara. A gde je sad januar, gde je februar? I još plaćamo čitave godine takozvani fiksni deo. Ispadne da za 60 kvadrata za sezonu platiš 150.000 dinara grejanje. Koja je to matematika? Ko to može da objasni i kako to može da bude u redu”, pita naš sagovornik.

Mnoga pitanja su ostala bez odgovora

Ni na jedno pitaje koje su uputili nadležnima, kažu, odgovor nisu dobili.

“Na žalost grad ćuti. Mi smo kao Centar za zaštitu potrošača još 30. maja prošle godine protokolisali zahtev Skupštini grada da se te odluke menjaju. Nismo dobili odgovor. Drugu stvar koju smo tada zahtevali, a shodno Zakonu o zaštiti potrošača, je da mi imamo bar jednu stolicu u nadzornom odboru javnog preduzeća. Da imamo situaciju da znamo šta se sprema, a ne kada se to već sve završi da mi tek onda možemo samo da se borimo da se to promeni. Ni na to nismo dobili nikakav odgovor. Kao potrošači smo slali obaveštenja, jer nemamo potpisane ugovore s toplanom, a po Zakonu o energetici rok da se to uradi je odavno istekao”, kaže Kokot.

Novi protesti zbog grejanja

Da bi građanima olakšali plaćanje grejanja za januar grad je nedavno doneo odluku da računi mogu da se plate iz dva dela.

“Evo pre nekoliko dana smo imali tu neku prvu reakciju iz grada na sve primedbe na račune za grejanje. Mi to doživljavamo samo kao pokušaj da se ovi protesti obustave. Oni sada pokušavaju da pošalju poruku da čine sve što mogu, da mi vidimo kako su oni fini i dobri. Ali, to nam samo govori da moramo da istrajemo. Nije problem račun kao račun, on je posledica nekih odluka Skupštine grada koje su u nekim stvarima i protivne zakonu i Ustavu”, kaže Kokot.

“Ako grad misli da će nešto da uradi s ovom podelom plaćanja računa za januar iz dva dela mislim da se grdno varaju. Mi smo najavili nova okupljanja u četvrtak u 17h na platou ispred mesne zajednice Dositej Obradović, u petak u isto vreme ćemo biti na Bagljašu. Verovatno 13.2. nastavljamo koordinisanu akciju s ostalim gradovima. Građani nam se priključuju”, dodaje naš sagovornik.

Puno nezadovoljnih, malo onih koji to javno iskazuju

Na protestima održanim od 30. januara do 3. februara bilo je 50-60-ak ljudi. Iako je nezadovoljnih daleko više u gradu.

“Naravno, Zrenjanin kao Zrenjanin, ne možemo očekivati da izađe ne znam koliko stotina ili hiljada ljudi. To se ovde teško dešava. Znate da vodu nemamo 13 godina, pa na protest izađe 20-oro ljudi. Ovaj broj nas koji smo ovde, koliko god izgledalo malo, 50-60-70 ljudi – kako koje veče, znajte da to nije malo. Zato sad i krećemo po naseljima. Treba znati da je na daljinskom grejanju u Zrenjaninu između 7500 i 8000 korisnika i na protest dođe ovoliko ljudi. U Nišu gde ima 40000 korisnika daljinskog grejanja dođe oko 400 ljudi. To je proporcionalno sličan odziv građana. Ali, kada se negde pojavi 400 ljudi, to je 400 ljudi. Važno je da je, makar i mali procenat ljudi spreman da se bori za svoja prava”, kaže Kokot.

“Ljudi su ovde naučeni da ne veruju da je moguće bilo šta promeniti. Razmišljaju, tu je sad tamo neki direktor u toplani, tu su neki gradonačelnik i odbornici… oni upravljaju našim životima i mi se tu ništa ne pitamo. Mi upravo pokušavamo da ih edukujemo da je ova skupština u vlasništvu građana, da su javna preduzeća u vlasništvu građana, a ne onih koji tamo sede. Oni su tamo da bi bili naš servis, a ne da bismo mi bili njihovi robovi. I u Rumuniji je bilo pre 15 godina nemoguće zamisliti da će se opet održati velike demonstracije, a vidite neki dan da se to desilo i sporna uredba je povučena. Mi sigurno nećemo odustati, jer nemamo pravo zbog ovih ljudi koji se svako veče okupljaju, bez obzira i na vremenske uslove”, kaže naš sagovornik.

Zašto se u Beogradu i Novom Sadu grejanje ne plaća po utrošku?

Iako se nadležni pozivaju na zakon kada kažu da je morao da se promeni način obračuna grejanja u Zrenjaninu, činjenica je da to nisu uradile sve toplane u Srbiji.

“Zašto to nije morala da uradi beogradska toplana? Zašto to nije uradila novosadska toplana? Da li se tamo čuva socijalni mir? Da su to tamo uradili izašlo bi mnogo više ljudi na ulice. Da je u Beogradu nekom stigao račun za grejanje 20000-25000 dinara za jedan mesec izašlo bi 200 hiljada ljudi, jer Beograd ima 2 miliona stanovnika. A ovde, gde se očekuje da će ljudi malo da zvižde i ništa više, e od njih uzimaj. Moramo da se izborimo da smo mi jednako građani Srbije, kao i oni koji žive u Beogradu i Novom Sadu. Zar nismo svi jednaki pred zakonom i Ustavom? Kako za neke zakon važi, a za neke druge isti taj zakon ne važi”, pita Kokot, ali pitaju i mnogi drugi Zrenjaninci.

Fiksni deo koji se plaća, većinom ide za plate zaposlenih

“U Novom Sadu je račun za grejanje za stan od 60 kvadrata 5862 dinara. To je bar za trećinu jeftinije nego u Zrenjaninu. Oni plaćaju po kvadratu. Svi mi pristajemo da plaćamo račune kao u Novom Sadu. Kakva je razlika između ova dva grada? Ista je cena energenata i tamo i ovde. Očito je da su apetiti opštinske administracije ovde daleko veći. Ogroman je broj zaposlenih u toplani. I zato nas pljačkaju. Kikindska toplana ima 3500 korisnika i 37 zaposlenih, a zrenjaninska ima 7500-7800 korisnika i 135 zaposlenih. I to nije sve, ove godine planiraju da zaposle još 8-9-oro novih radnika, uprkos Zakonu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Zato su i ti fiksni troškovi koje plaćamo čitave godine ogromni. Što ne urade sistematizaciju radnih mesta. A koliko tek troše na reprezenataciju… I to sve od naših para”, kaže Zrenjaninac Goran Knežević.

Mnogim građanima nije jasno što moraju da plaćaju toplani i onda kada nije grejna sezona. Na sajtu ovog javnog preduzeća stoji da se iz fiksnog dela računa za grejanje finansiraju plate zaposlenih i ostala lična primanja, amortizacija, troškovi vezani za investiciono i tekuće održavanje, kao i ostali neproizvodni troškovi.

Delitelji toplote povećali račune za grejanje

Iskustva sugrađana pokazuju da delitelji toplote ne znače tople stanove i manje račune za grejanje.

“Radili smo analize gde su u istom mesecu u različitim godinama bile iste temperature pre uvođenja delitelja toplote i posle. Nakon uvođenja delitelja računi su bili veći iako su vremenski uslovi bili isti. Pa, šta to govori? Kako je to moguće? Imamo situaciju da tamo gde postoje delitelji toplote ista količina energije ulazi i sada, kao što je ulazila i pre uvođenja delitelja toplote, a svi znamo da oni koji su ugradili te delitelje zavrću ventile kako bi smanjili račune za grejanje. Kako onda može da uđe ista količina energije? Apsurd je da je su s deliteljima računi veći nego pre njih. Račun za decembar za stan od 62 kvadrata u mojoj zgradi je bio 19000 dinara, a ventili su stajali na trojci. Ko to može da plati, ako znamo kolike su plate i penzije u gradu”, kaže predsednik Centra za zaštitu potrošača “Begej”.

Zavrtanje ventila ne daje očekivane rezutate

“Živim u stanu od 54 kvadrata. Poslednji račun je bio 10-ak hiljada dinara. U prošloj grejnoj sezoni sam imamo račune i od 15-16 hiljada. Imam ugrađene delitelje. Neki računaju i oni što ne trošim. Dva meseca mi je bilo potrebno da isteram to na čistac i da dokažem da mi je očitano više nego što sam potrošio. Kažu da će u januarskom računu to biti ispravljeno. Ne znam, videćemo. Moram da kažem da ne grejem ceo stan. Jedna soba se uopšte ne greje. Ostale prostorije grejem tako što ventile odvrćem samo u sobi u kojoj se u tom trenutku nalazim. Ako sam u trpezariji u ostalim prostorijama se ne greje. Kada tu završim i pređem drugu sobu, u trpezariji zatvorim ventil, a sobi u kojoj sam otvorim”, kaže Nenad Ćirić iz Zrenjanina.

“Moj stan ima 54 kvadrata, a račun je 23500 dinara. Prošle godine računi su bili 20000 dinara. Zbog toga sam uvela kalolimetre, a sada su računi još veći. Neću to da plaćam, jer mislim da je to pljačka. Da li treba da radim po ceo dan da bih to dala nekom ko ne radi ništa. Zbog toga dolazim na proteste. Moja komšinica je dobila isti toliki račun, nema kome se nije žalila i ništa nije uspela da uradi. Sad sam sve ventile zavrnula, uopšte nemam grejanje i čekam račun. Da vidim koliko će sada da stigne. Ne grejem se jer radim čitav dan, a kad dođem kući legnem u krevet i pokrijem se”, objašnjava sugrađanka O.A.

Stanovi iste veličine, a računi za grejanje različiti

Vrlo često se dešava da i stanovi iste kvadrature imaju različite račune za grejanje.

“Imamo situaciju da se u zgradama gde nema delitelja toplote za stanove iste kvadrature, u zgradama građenim na isti način i od istih materijala, istih godina, sa istom stolarijom računi za grejanje drastino razlikuju. Čak i u nekoliko hiljada dinara”, kaže Kokot.

“Kada je nov sistem naplate grejanja stupio na snagu, to znaći da se naplaćuje ona količina toplotne energije koju toplana isporuči. To što su dva stana iste kvadrature ne znači da troše istu količinu toplotne energije. Neki stanovi su bolje izolovani, imaju kvalitetniju stolariju, kvalitetniju zidnu izolaciju. Takvi stanovi zahtevaju manju količinu toplotne energije, od stanova iste kvadrature koji su sa lošijom stolarijom i izolacijom. Takođe, to još zavisi i od toga u kakvom su stanju sekundarne instalacije, koliko su radijatori čisti ili prljavi iznutra. Ima tu niz faktora koji utiču na to da li će se potrošiti veća ili manja količina za zagrevanje. Zavisi od kvaliteta gradnje zgrade i toga da li je zgrada ušuškana ili nije”, kaže Melanija Lojpur, portparol „Gradske toplane“.

Finska, Švedska i druge razvijene zemlje ne žele da plaćaju smrzavanje

U Centru za zaštitu potrošača “Begej” kažu da su i mnogo razvijenije zemlje odustale od plaćanja grejanja po utrošku.

“U Hrvatskoj ljudi imaju isti problem i tamo se njihovo udruženje bori, jer je to neka situacija da se takav način obračuna grejanja proda na ovim ovde prostorima. U Finskoj je 89 posto ljudi na sistemu daljinskog grejanja i tamo su ljudi uradili ozbiljnu analizu pre prelaska na plaćanje po utrošku. To je normalna zemlja, i rekli su “nećemo da radimo ništa dok ne vidimo šta nam promena donosi”. Na kraju su i oni i Šveđani došli do zaključka da je to skupo smrzavanje. I odustali su od toga”, kaže Dušan Kokot.

Jasno je da problem postoji, ali nije jasno zbog čega je, čini se, nemoguće naći rešenje za njega. Da li je Zrenjanin ostao bez analiza koje su rađene u Beogradu i Novom Sadu? Jer u tim, ali i u ostalim gradovima u Srbiji u kojima se grejanje i dalje plaća po kvadratu, objašnjenje za neispunjavanje zakonske obaveze jeste upravo da građani nisu spremni za promenu i plaćanje po utrošku. Pogotovo ako se uzme u obzir energetska efikasnost zgrada. U manjim gradovima računi za grejanje su daleko veći nego u prestonicama i Srbije i Vojvodine, iako su u njima plate daleko manje nego u tim gradovima.