Promocija knjige Vesne de Vinča „Poslednja poruka Nelsona Mandele“

Knjiga „Poslednja poruka Nelsona Mandele“ novinarke Vesne Jugović de Vinča, ostaviće značajan trag u domaćoj ali i stranoj književnosti.

Ova knjiga sadrži jedini intervju koji je veliki nekadašnji revolucionar i borac za mir Nelson Mandela dao u poslednjoj deceniji svog života.

U organizaciji Udruženja „Našem gradu s ljubavlju“ i pod pokroviteljstvom grada Zrenjanina, knjiga „Poslednja poruka Nelsona Mandele“ promovisana je u Baroknoj sali, a o ovom delu su pored autorke govorili i urednik Politike Slobodan Kljajić, vršilac dužnosti sirektora Zavoda za udžbenike Beograd Dragoljub Kojčić, i direktor zrenjaninske Narodne biblioteke Aleksandar Bejlogrlić.

Program je vodila novinarksa mr Branka Jajić.

Reč koja je najviše izgovarana tokom promocije bila je upravo ono za šta se Mandela celog života borio – sloboda. Da Vinča je svojom upornošću i verovanju uspela da dođe dođe do jednog od najznačajnijih svetskih ličnosti i napravi ne samo priču o slobodi, miru, ropstvu, rasama, nacijama, već i o njegovoj ličnosti koja je često bilo pogrešno tumačena.

– Imala sam čast da razgovaram sa osobom koja je legenda, svetac koji korača, iako nije voleo da ga tako i zovem. Rekao je „zovite me Madiba“, po jednom od četiri imena koja je imao, a koje na plemenskom jeziku xhosa znači „učitelj“. On i jeste bio učitelj i svoje nacije i rase, ali i belaca. On je čovek koji je 27 godina u zatvoru trenirao ljubav i sprovodio u svojoj glavi načine kako će Južnu Afriku da uvede u demokratski sistem. Izašao je iz zatvora i pozvao na pomirenje sa dojučerašnjim dželatom. Izjavljivao je tada da ne mrzi nikoga, ali da mrzi sistem koji je doveo do toga da se jedna rasa vekovima ponižava. Mandela je osoba sa kojom se završava jedan robovlasnički period u istoriji sveta, jer aparthejd jeste bio vrh ledenog brega. Mislim da mi sada ulazimo, a i on je toga bio svestan, u jedno novo robovlasništvo u kom su robovi jako vidljivi, a robovlasnici nevidljivi, rekla je de Vinča publici.

Nakon brojnih intervjua sa najznačajnijim svetskim ličnostima poput Artura Klarka, Moamera Gadafija, Jasera Arafata, Pako Rabana, autorka kaže da su za nju ljudi sa najvišum vrednostima upravo oni koji su jednostavni i prirodni.

– Postoje ljudi u našim životima koji kad vam se dese više ništa ne bude isto. Mandela je tom svojom energijom pokušavao da pomiri nemoguće stvari. On je čovek koji je verovao u nemoguće, sanjar i pobednik koji nikada nije odustajao. I to je poruka čitaocima – da do neverovatnih razmera veruju u svoje snove jer ljudi koji prestaju da sanjaju kao da su mrtvi, to je neko predvorje smrti, rekla je ona.

Urednik „Politike“, Slobodan Kljajić ocenio je da ovo nije samo knjiga o nekadašnjem južnoafričkom predsedniku već i o samoj autorki.

– Ona je veliki umetnik života i nije slučajno što u toj seriji intervjua i ekskluzivnih razgovora sa važnim uglednicima svetske intelektualne i kulturne scene razgovara upravo sa ljudima koji pokazuju koliko vole život i kako život treba voleti, rekao je Kljajić.

Direktor Gradske Nardone biblioteke „Žarko Zrenjanin“, Milan Bjelogrlić kaže da je knjiga „Poslednja poruka Nelsona Mandele“ zapravo „pružena šansa da se govori o slobodi“. 

– Danas je najveća hrabrost pokrenutio priču o slobodi. I zato ova knjiga ima univerzalnu vrednost, jer pokazuje kako Mandela drži do svog identiteta ali i leči konflikte, leči istoriju. Formira komisije koje će govoriti o istini i pomirenju. To je knjiga o njegovoj političkoj ideji kako da pravimo mostove uprkos minskom polju koja su postavila stoleća između nacija, kako da budemo ljudi, univerzalna bića, kaže Dragoljub Kojčić.

De Vinča je ovo svoje delo na kraju protumačila jednostavnom porukom.

– Doći do Mandele je bila svojevrsna drskost.  Samo se jedna drskost isplati – ako težite nekom plemenitom cilju, a pri tome koristite tu istu drskost kao instrument, onda je to u redu. Sigurna sam da će ko god pročita ovu knjigu biti bolji. Sigurna sam da bi, kada bismo se pridržavali Mendibinih saveta i njegovog načina mišljenja, bili mnogo bolji ljudi, da bi bili mnogo obzirniji i da bi imali više uspeha.