Privatnost i internet - efekat online dezinhibicije

Dok su online, neki ljudi su slobodniji u iznošenju ličnih informacija i češće i intenzivnije izražavaju svoje mišljenje nego što to čine u komunikaciji uživo, ili ti licem-u-lice. Psiholog Džon Saler je ovaj fenomen nazvao efekat online dezinhibicije.

Koji faktori utiču na stvaranje ovog efekta, odnosno zašto smo slobodniji u izražavanju svog mišljenja putem interneta, i ne samo slobodniji, već i imamo veću potrebu da se izjasnimo putem online komentara ili pisanjem online statusa nego što to imamo kada nismo za kompjuterom?

Ponašanje na internetu karakteriše visok stepen samootvaranja. Internet je mesto gde ljudi otkrivaju informacije o sebi znatno više i učestalije nego što to čine bez posrednika kao što je monitor kompjutera ili telefona ili pseudonim pod kojim pišu.

Vizuelna anonimnost i povećana distanca jesu ono što utiče na povećanje stepena otvorenosti u online komunikaciji između ljudi ili izražavanju stavova putem interneta.

7 faktora koji utiču na stvaranje efekta dezinhibicije:

Ne poznaješ me (disocijativna anonimnost)

Na internetu, većina ljudi ne zna ko ste, ukoliko im vi to ne kažete. Anonimnost pomaže da razdvojimo svoje ponašanje od realnog sveta i sopstvenog identiteta. Iz ovog razloga ljudi se osećaju slobodnijim da se otvore. Šta god da kažu ne može biti direktno povezano sa njihovim životima. Osoba može čak da ubedi sebe da ta ponašanja nisu zapravo njena. Ovo se u psihologiji naziva disocijacija.

Ne možeš da me vidiš (nevidljivost)

Nevidljivost daje ljudima snagu da rade stvari koje u suprotnom ne bi. Čak iako je identitet osobe vidljiv, fizička nevidljivost dovodi do dezinhibicije. U komunikaciji licem-u-lice suočeni smo sa različitim signalima od strane sagovornika koje možemo protumačiti kao znake neodobravanja, što nas sprečava da iskažemo svoje mišljenje u potpunosti.

Vidimo se posle (asinhronicitet)

U online komunikaciji, putem mejla ili poruka ljudi nisu u komunikaciji u realnom vremenu. To što ne moramo da se nosimo sa nečijom neposrednom reakcijom može biti dezinhibirajuće.

Sve je to u mojoj glavi (solipsistička introjekcija)

Čitanje poruka druge osobe može da se doživi kao glas u sopstvenoj glavi ili kao da je ta osoba magično ubačena (introjektovana) u našu psihu. Osobi možemo svesno ili nesvesno pridodati i glas, kako izgleda i kako se ponaša.

Ovo je samo igra (disocijativna imaginacija)

Neki ljudi razdvajaju online fikciju od offline činjenica. Oni vode svoj online život kao vrstu igre sa pravilima i normama koje nisu primenljive na svakodnevni život. Kada isključe kompjuter i vrate se životnoj rutini veruju da mogu da ostave svoj online život iza sebe. Zašto bi oni bili odgovorni za nešto što se dešava u svetu pretvaranja?

Jednaki smo (minimiziranje autoriteta)

U većini slučajeva, svi na internetu imaju podjednaku priliku da izjasne svoje mišljenje. Ljudi oklevaju da kažu šta zapravo misle kada stoje ispred figure autoriteta. Međutim, online, gde su svi naizgled jednaki i gde je samim tim autoritet minimiziran, osoba je mnogo spremnija da govori ili da se neadekvatno ponaša.

Ličnost

Karakteristike ličnosti, naravno, utiču na stepen u kome će doći do dezinhibicije.

Razlika između online i licem-u-lice komunikacije

Ljudi često koriste tehnološke aspekte komunikacije posredovane kompjuterom da se predstave u pozitivnijem svetlu i utiču na utisak koji ostavljaju na druge. Za razliku od razgovora bez kompjutera kao posrednika, mi možemo da utrošimo više vremena i da korigujemo svoje odgovore pre nego što ih pošaljemo drugoj osobi. To je luksuz koji nemamo u komunikaciji lice-u-lice. Ljudi se upoznaju i grade veze zasnovane na otkucanim porukama. Online veze variraju od površne, profesionalne do veoma intimne. Nije redak slučaj da ove veze dovedu i do off line emotivnih veza.

Hiperpersonalni model

Ljudski izgled i glas pružaju značajnu količinu informacija na osnovu kojih ljudi grade prvi utisak. Kako onda dolazi do stvaranja značajnih utisaka putem online komunikacije? Jedno od objašnjenja jeste hiperpersonalni model. Hiperpersonalni model se odnosi na razvijanje i potencijalno preuveličavanje prvog utiska i online veza. Mi možemo značajno da korigujemo način na koji se predstavljamo dok kod primaoca poruka, ograničen broj informacija ostavlja prostor za idealizaciju sagovornika.

„Na internetu, niko ne zna da si pas.“ Peter Steiner