 (1).gif)
Imam 30 godina i dvoje dece od pet i dve godine, supruga. Živimo sami, sve je nekako savršeno, međutim posle drugog porođaja upala sam u depresiju, nisam sebe mogla prepoznati. Uvek sam htela da budem sama…gurala od sebe svoje bližnje, neraspoloženje-česta promena raspoloženja, odsutnost… neka osećanja koja nikad ranije nisam imala. Trajalo je pola godine, nekad je bilo bolje nekad ne, ali prošlo je.
Ponovo, poslednjih meseci mnogo se loše osećam, grozno, užasno ….kao da to nisam ja! Kao da mogu samu sebe da posmatram i razmišljam:“zašto to radi, zašto se ne trgne?“ Tada se uplašim jako, plašim se sebe jer nikad se tako nisam osećala. Ne znam da li je to depresija, stres, da li je neki drugi problem (zdravstveni, za koji možda ni ne znam). Šta god da je – samo me je uništilo i nemam snage da se obratim nekome za pomoć…ne mogu.
Što se zdravlja tiče, imam problem sa štitnom žlezdom i visokim holesterolom. Primam terapiju za te potrebe, ali se bojim da mi je to sve zbog stresa i nervoze jer se mnogo nerviram. Volela bih da me neke stvari ne dotiču puno…. Osećam se kao da ne živim, u stvari i ne živim, ne radim ništa-sve je neko moranje uglavnom vezano za decu, odradim to i kao senka se krećem. Ćutim, išla bih samo u taj moj mir, da budem sama, plačem. Onda vidim decu i pomislim:“Šta ti je, potrudi se zbog njih-trebaš im“ i onda uđem u to neko stanje borbe jednog dela mene koji je mrtav i drugog koji želi da živi, radi, planira, ostvaruje planove, uživa u životu.
Dosta dugo se borim, a jos duže „živim“ taj „mir“, i plašim se da će dugo trajati i uništiti život i meni i mojoj porodici! Mnogo se plašim. Nekad me iznervira neka sitnica do te mere da mi bude loše, osećam se malaksalo, zuji mi u glavi. Osećam i neki grozni fizički bol, pogotovo kad legnem ili sednem da odmorim, imam osećaj kao da drhtim.
Suprug mi mnogo pomaže u svemu, ali sam svesna svog ponašanja i kako to utiče na moju porodicu! Prijatelja malo ima sa kojima bih mogla provoditi vreme u šali i druženju jer ljudi su danas nekako čudni i nema ljudskog u svakom čoveku! Možda je moja greška što sam mnogo vremena provodila uz decu i u kući, predala se njihovim potrebama i željama a malo gdedala na sebe…Ipak, nikad mi nije to teško padalo, volela sam biti u kući i ništa mi nije predstavljalo problem.
Molim Vas za savet.
“I onda uđem u to neko stanje borbe jednog dela mene koji je mrtav i drugog koji želi da živi, radi, planira..ostvaruje planove..uživa u životu ..” – Niste u svom pismu naveli šta je to čega više nema u vašem životu? Šta je umrlo, odnosno za čim tugujete? Nema neživih delova u nama dok god dišemo! Moguće je samo da nešto važno “svoje” zanemarimo iz nekog razloga koji čak ni nama samima nekad ne mora da bude jasan. Međutim, kada počnemo da prepoznajemo da postoje emocije koje ne odgovaraju realnosti ili su prejake onda je momenat da preispitamo svoja uverenja koja uvek prethode svakoj emociji.
Složićete se da ako je nešto mrtvo (pretpostavljam da to za Vas može da znači da ne postoji), ne može ni da upravlja onim što nazivate da je živo? Čitajući Vaše pismo stičem utisak kao da sebi ne dozvoljavate da budete zbog nečega nezadovoljni, odnosno kao da se odričete nečega što vam je bitno. Mogu samo da nastavim sa pretpostavkama… Rođenjem prvog deteta Vaš se život značajno promenio jer su detetove potrebe postale prioritet u vašem životu. Kao kod svake mlade majke to znači da ste verovatno mnoge svoje želje zapostavili. Period prilagođavanja i “osvešćivanja” sopstvene uloge majke, sticanja novih navika i uživanja u odnosu sa detetom prate i frustracije zbog svega onoga što ste pre rođenja deteta sebi mogli da priuštite, a sada znatno manje. Kako će proteći period prilagođavanja na novu životnu ulogu zavisi kakvu žena sliku o sebi ima u vezi sa svojom majčinskom ulogom pre nego što postane majka!
Ponekad, mlade mame se teško odupru pritiscima okoline koji mogu biti neretko u vidu zabluda, a spisak takvih “ograničenja” je raznovrstan… “dobra majka se od prvog momenta poveže sa svojim detetom”, “dobra majka treba stalno da ima prijatne emocije prema svojoj deci”, “dobra majka treba najviše vremena da provodi sa svojom decom”, “dobra majka uvek prepozna potrebe i želje svog deteta”, … logika takvih pretpostavki navodi da ako se majka ne ponaša u skladu sa ovim načelima nije dobra majka! Istina je, da Vi niste postali neka druga osoba, koja je sada samo mama. Vi ste mama u skladu sa Vašom ličnošću i sa ličnostima vaše dece. Razmislite samo koliko se isto odnosno različito ponašate prema svoje dvoje dece u istim situacijama! Uloga majke jeste važna, ali ne isključuje ostale vama bitne uloge supruge, ćerke, prijateljice, vašu profesionalnu ulogu, kao i način na koji ste ranije voleli da provodite slobodno vreme i zabavljate se! Nesumnjivo je da ste dobra mama. Međutim, važno je da dozvolite sebi da izrazite nezadovoljstvo po pitanju životnh uloga koje ste zanemarili. Tako ćete sebi potvrditi i koliko ste uspešni u ulozi majke. Ako neko vreme provedete bez dece ne znači da ih manje volite ili da su zanemarena. Ne možemo biti ispunjeni radošću ako zanemarujemo svoje želje i potrebe i živimo samo sa uverenjima koja počinju sa “moram”. Porazgovarajte sa stručnim licem i sigurna sam da ćete efikasno otkriti uzroke vašeg trenutnog stanja što će vam pomoći da realnije i sa manje zahteva posmatrate sebe!
Piše Aleksandra Golubović, diplomirani psiholog i psihoterapeut u edukaciji iz transakcione analize Besplatno pitanje u rubrici “Pitajte psihologa” možete postaviti putem adrese aleksandragolubovic5@gmail.com, ili zakazati konsultaciju pozivanjem broja 064/4241016
.gif)
.gif)
