 (1).gif)
Nakon Muzeja piva, Zrenjanin bi uskoro mogao da dobije i Muzej poljoprivrede. Naime, zrenjaninski Narodni muzej preduzeo je nedavno inicijativu da se dugogodišnja ideja o otvaranju Muzeja poljoprivrede konačno realizuje.
Ova ideja nastala je još 2008. godine, a od tada do danas stvorena je izuzetno značajna zbirka poljoprivrednih alata i mašina. Pre izvesnog vremena rešeno je i pitanje lokacije budućeg muzeja.
– Nakon što smo povratili podrumski deo zgrade, pokrenuli smo inicijativu da upravo u tom prostoru formiramo Muzej poljoprivrede. Reč je o prostoru velike površine unutar kog bismo mogli da smestimo preko 400 prikupljenih eksponata. Ono što nam ide u prilog jeste činjenica da ćemo u narednom periodu u sklopu rekonstrukcije amfiteatra, urediti i atmosfersku kanalizaciju čime će se smanjiti nivo vlažnosti u podrumu. Nivo ni sada nije problematičan i ja kao konzervator pratim stanje podrumskog prostora godinu dana, ali želimo da isključimo i minimalno odstupanje, priča za portal I love Zrenjanin direktorka muzeja, Jelena Martinov Gvozdenac.
Ona dodaje i da će se Muzeju poljoprivrede pristupati kroz dva ulaza – jedan koji se nalazi pri samom ulazu u zgradu muzeja, i drugi iz amfiteatra. Zamisao je da se pred ulaz u glavni prostor, formira lapidarijum sa spomenicima iz 17. veka.
– Svi eksponati su u vlasništvu Narodnog muzeja, otkupljeni još 2010. godine. Među njima je pet izuzetno vrednih eksponata, a to su parna mašina (lokomobila) Clayton-Shuttleworth iz 1860. godine, zatim veliki ručni krupač Josef Anger iz 1876., vejalica-selektor Karl Jung iz 1903., veliki mlin sa valjcima za mlevenje žitarica iz Budimpešte iz 1910. i univerzalna vejalica takođe iz Budimpešte Kuhne-Moson-Budapest iz 1905. godine. Sve mašine su u ispravnom stanju, a procenu o njihovoj vrednosti dobili smo 2012. godine od engleskog Muzeja nauke i tehnike, engleskog Muzeja ruralnog života i muzeja iz Minhena. Oni su konstatovali da je parna mašina autentična i tom prilikom naveli da u Engleskoj postoji nekoliko parnih mašina od kojih su samo tri u funkcionalnom stanju, što Zrenjanin dovodi u zavidan položaj, kaže Gvozdenac Martinov dodajući da je konzervacija i restauracija svih mašina i alata odavno počela i da je dobar deo završen.
U muzeju kažu i da su u intenzivnim pregovorima sa Gradskom upravom od koje očekuju pomoć oko dozvola i adaptacije.
MUZEJ POLJOPRIVREDE – ZASLUGA KOLEKCIONARA IZ ZRENJANINA
-Ideja se rodila dok sam radio u istorijskom arhivu 2008. godine kada sam u jednom časopisu pronašao članak o mom sadašnjem kolegi Dušanu Malbaškom i njegovoj velikoj kolekciji poljoprivrednih mašina i alata, počinje priču za naš portal Vojislav Cvejić, muzejski radnik, i osnivač Udruženja građana „Urbani forum“ koje je iniciralo i otvaranje Muzeja piva.
-Njegova priča me je zaintrigirala, bilo mi je interesantno koliko taj čovek ima entuzijazma da sačuva nešto, ali me je zabrinula i izjava da ne može više da drži sve te mašine i alat i da želi da ih proda, makar i nekome u inostranstvu. On i njegov otac sakupljali su duže od 50 godina vredan alat, buduće eksponate. Ubrzo sam počeo da radim u Narodnom muzeju i tadašnjem direktoru Božidaru Vorgiću predložio da se to pokrene, i on je veoma zaslužan za ovaj projekat. Latio sam se posla, otišao sam kod Malbaškog i fotografisao sve – alatke, mašine, napravio kataloge sa svim pojedinačnim fotografijama, i napravio dopis pokrajini i Gradskoj upravi, u kojem sam istakao zašto bi Muzej bio važan, da je Zrenjanin, odnosno Banat, poljoprivredni kraj, da imamo prehrambenu industriju, da je reč o velikoj kolekciji i da praktično kroz mašine i alate može da se prati razvoj poljoprivrede kroz epohe, kaže Cvejić.
On dodaje i da je na tom putu pomogla Ksenija Zorić Mađarev zahvaljujući čijem zalaganju je od direktorke muzeja u Engleskoj, Univerziteta u Reading-u “The Museum of English Rural Life”, gospođe Willson, obezbeđena pismena podrška.
– Ta podrška je bila presudna za dobijanje sredstava Narodnom muzeju za otkup kolekcije. Veliku pomoć imao sam i od profesora Nikole Šlajha koji je dopise prevodio na nemčki. sve je to na kraju urodilo plodom, uspeli smo, i kolekcija je sačuvana pre rušenja kuće porodice Malbaški u kojoj su svi alati i mašine bili smešteni, istakao je Cvejić.
Lokalna samouprava i pokrajina imale su srećom razumevanje, te je kolekcija otkupljena i sačuvana. Jedno vreme je skladištena u privatnom prostoru, da bi na kraju alati i mašine bili preneti u budući podrumski prostor Narodnog muzeja gde i danas čekaju rešavanje ovog važnog pitanja za naš grad.
.
.gif)
.gif)
