Vreme koje neumitno teče, ljudi su od davnina merili raznim načinima i spravama. Peščani, sunčani, zvučni, analogni, digitalni…beležili su vreme svaki na svoj način.
Nekada su zidni i stoni satovi bili daleko popularniji u domovima, a ručni satovi bili su gotovo obavezan asesoar i muškom, i ženskom polu. Nezamislivo je bilo da jedan grad nema „doktora za satove“, a danas se časovničarstvom gotovo niko i ne bavi.
O potrebi za popravkom satova u savremenom svetu, popričali samo sa sugrađankom Draganom Šaronjev, jednom od retkih žena koje se bave tim zanatom. Njena časovničarska radnja nalazi kod stare Kapetanije.
– Ovim zanatom bavim se ozbiljno petnaestak godina dok sam pet godina pre toga učila, vežbala, prikupljala informacije koje će mi biti od pomoći. Na veliku žalost majstora starih zanata, pravih škola za naša zanimanja nema, istakla je Šaronjeva na početku razgovora za I love Zrenjanin.
Ona kaže da su je satovi privlačili „od kad zna za sebe“.
– Moji ukućani kažu da su mi, kada nisam htela da budem mirna, davali sat kako bih ćutala. Tako je meni to postala omiljena igračka. A ovim poslom počela sam da se bavim jer mi je jedan čuveni zrenjaninski sajdžija davno rekao „da bacim sat“. E, pa kada ću ga već baciti, onda ću naučiti i da ga sastavim.
Na početku joj je, kaže, bilo teško.
– U vreme kada sam počinjala da se bavim popravkom satova, nije bilo fotoaparata te sam morala na papiru da crtam gde se nalaze delovi u samom časovniku. Ali kada ih vremenom rastavljaš i sklapaš onda se izvežbaš, rutina je to.
Naša sagovornica je dodala da se danas najčešće popravljaju satovi marke Omikron, Darvil, Seiko a od skupljih – Šafhauzeni.
– Moram priznati da lakše popravljam ručne satove jer su oni manjih dimenzija i finije izrade. Zidni satovi su dosta veći i teži i njihovi grublji mehanizmi se brže troše prilikom rada. Kada je reč o digitalnim satovima, oni se najmanje kvare ukoliko koriste kvalitetne baterije, ali ukoliko prestanu da rade – teško da im mogu pomoći.
Dragana Šaronjev u svojoj radionici
Kada je reč o nekvalitenim, jeftinim satovima sa dalekog istoka koji su preplavili naše tržište, naša sagovornicima nema reči hvale.
– Njih ne mogu ni da vidim jer su oni, i tamo odakle ih donose, najgora kategorija i škart. Kako da radim i nešto popravim kada su izrađeni od plastike. Jedino što uzmem da popravim su stari kineski zidni satovi koji imaju dobar mehanizam i mogu dugo da rade, dodala je naša sagovornica.
Premа podаcimа Nаcionаlne službe zа zаpošljаvаnje, tokom prošle godine, u našoj zemlji posаo je pronašao samo jedаn čаsovničаr.
– Posla ima, ali svoj rad ne možete naplatiti kako treba da bi sve normalno funkcionisalo. Okrenuti smo pukom preživljavanju i življenju od prvog do prvog. Nije najsjaniija situacija i, nažalost, niko se ne pita šta ćemo da radimo i kako ćemo zaposliti ljude nego šta će se zatvoriti. Samo, ja se nedam jer smatram da bi država trebala da pomogne starim zanatima da prežive zato što su oni potrebni našem društvu.
Lepota mehanizma sata
Dragana Šaronjev dodaje da nije jedini, pravi sajdžija u našem gradu.
– Pored mene, ovim poslom bavi se i jedan časovničar, čija je radionica na Magistrali, a koji me je naučio zanatu i puno mi pomogao. Čovek je video da ja to volim i na mene preneo deo svog iskustva. U časovničare ne računam one koji prodaju satove i znaju samo da promene baterije, stakla ili kaiš a kada nešto više trebaju da urade – ne umeju. To nisu majstori.
Izučavanje starih zanata mladima više nije interesantno i isplativo, stoga ne čudi što iz godine u godinu izumiru.
– Mladima kao da ni do čega nije stalo. Vreme najčešće provode pri kompjuteru ili mobilnom telefonu, a ni škola ih nešto previše ne interesuje. O zanatima gotovo ni ne razmišljaju.
Foto (slika 3) : horologija.com/satni-mehanizmi/
.gif)
.gif)
