Kumovski slovački loptasti kolači – herovke

Nekada su ih kume pripremale i nosile na krštenja i venčanja, a danas se tradicionalni slovački kolači – herovke mogu naći na mnogim manifestacijama na kojima učestvuju slovačka udruženja žena. Jednako su zanimljive i deci i odraslima – i onima koji ih probaju prvi put, i onima koji ih kupuju svaki put kada im se za to ukaže prilika.

U Udruženju žena „Ruža“ iz Aradca kažu da se herovke koje pripremaju njihove članice prve rasprodaju, bez obzira da li se manifestacija na kojoj učestvuju održava u Srbiji, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji. Najinteresantnije je kada herovke pripremaju na licu mesta.

Ovo udruženje ima tradiciju dugu četvrt veka. U početku su se žene bavile isključivo ručnim radovima, a danas su mnogo poznatije po tradicionalnim kolačima koje pripremaju.

“Udruženje je nastalo 1991. godine pri mesnom odboru matice Slovačke u Aradcu. Žene su se najpre sastajale da bi radile ručne radove i da bi odlazile na izlete, edukacije. Posle su počele da se održavaju manifestacije, pa smo počele da pravimo i kolače koje smo tamo nudile. Registrovale smo se 2006. godine kao samostalno udruženje i onda smo se uključile u Asocijaciju slovačkih udruženja žena. Tu su skoro sva udruženja iz slovačkih sela i mi svi zajedno učestvujemo u radu Asocijacije. Cilj nam je da promovišemo i očuvamo našu kulturu i tradiciju”, kaže Mara Viljačik, predsednica Udruženja žena Ruža.

Žene iz “Ruže” uglavnom prave torte i kolače

Ovo udruženje ima dvadesetak članica.

“Uglavnom su to žene srednjih godina, ali imamo i nekoliko mlađih žena. Pošto smo poznate po kolačima, mi organizujemo Tortijadu. To je manifestacija koja se tradicionalno održava poslednjeg vikenda u januaru. Žene se takmiče u pravljenju najukusnije, ali i najlepše dekorisane torte, jer se ocenjuju i izgled i ukus torte. Do sada je održano 18 Tortijada”, objašnjava naša sagovornica.

Herovke – kumin kolač za krštenja i venčanja

Žene okupljene u Ruži učestvuju na različitim manifestacijama, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

“Što se tiče kolača, uglavnom prezentujemo starinske kolače koji su se nekada pravili. Time prezentujemo i našu tradiciju, ali i Aradac. Najpoznatiji smo po herovkama – kolaču za koji je vezan naš običaj. Herovke su nekada pravile kume kada su išle na krštenje i na svadbu tom kumčetu. Znalo se da kuma na te događaje ne može da dođe bez tog kolača. Osim herovki, sa kojima se najčešće predstavljamo, pravimo i doboš torte, šam rolne, ali i druge prave domaće kolače”, kaže Mara.

Recept za herovke – jaja, brašno, šećer, so, pavlaka i rakija

Da bi se pripremio ovaj kolač, potrebni su najosnovniji sastojici, koji se gotovo u svakom trenutku mogu naći u svakoj kući.

“U prave herovke ide: 10 žumanaca, jedna pavlaka, 5-6 kašika jake rakije, malo soli, kašika šećera. To se izmeša i onda se polako dodaje brašno. Testo ne sme da bude ni jako mekano, ali ni jako tvrdo. Kada je testo gotovo, ono se oblikuje kao valjak i seče se na male delove. U zavisnosti od toga kakva su jaja, kakvo je brašno od jedne mere može da se dobije i 25 tih malih delića. Zatim se oni tanje na mašini za testo. Kada je dovoljno tanko, testo se seče dervišem. Onda se stavlja u posebnu kutlaču i peče se u dubokom ulju”, objašnjava Marija Goda, članica Udruženja žena Ruža.

“Rakija se stavlja da bi herovke bile hrskave, da se lepo ispeku i da ne upiju ulje. Kada je kolač pečen, stavlja se na ubrus ili neki drugi papir da se prohladi. U međuvremenu se pomešaju šećer u prahu i vanil šećer i u to se svaka herovka uvalja. Mora dobro da se protrese da bi šećer stigao i u unutrašnjost kolača”, precizira naša sagovornica.

Recept star više od dva veka

Ipak, niko ne zna koliko dugo se ovaj recept prenosi s kolena na koleno.

“Ne znam koliko je star taj kolač. U njemu su svi prirodni sastojci, koji su i u davna vremena bili dostupni ljudima. Nema ničega što je od skoro popularno kao što su čokolada, margarin… Verovatno su taj recept doneli naši preci još pre 230 godina kada su iz Slovačke došli na ove prostore. Uglavnom se recept prenosi s kolena na koleno. Jedna osoba sama ne može da pripremi ovaj kolač. Potrebno je najmanje dvoje ljudi ili da bude neko društvo kako bi se to odradilo, pa je to prilika i za druženje”, kaže predsednica Udruženja žena Ruža.

Zna se ko šta radi prilikom pripreme herovki

Za učešće na manifestacijama potrebno je napraviti mnogo herovki. Zbog toga su se žene iz udruženja Ruža i te kako dobro organizovale.

“Pravim i torte i herovke i ručne radove za naše folkloriste. I košulje i bluze. To me održava, jer sam ostala bez posla i sada se samo time bavim. Kada idemo na manifestacije na koje nosimo herovke, ja sam najčešće zadužena da ih umesim. Kada ih rastanjim na mašini za testo onda lepo „uhvatim šturu“ i pobegnem kući. Ne volim da ih pečem. Mogu kada treba i to da radim, ali ima i mlađih od mene, pa neka one peku”, kroz smeh objašnjava Marija Goda.

“Mislim da smo 12 mera pravile odjednom i da je to najviše što smo do sada pravile na nekoj manifestaciji. Od te količine se dobije oko 300 herovki”, objašnjava Mara Viljačik.

“Kada zajedno pravimo herovke moj posao je najčešće da ih pržim. Marija voli da ih umesi i pripremi, i onda obično pobegne, a ja ostajem do kraja. Kada je veća količina onda se sve žene angažuju, pa se menjamo. Jer, ipak je puno kada treba da se isprži preko 200 komada. Najviše sam odjednom ispžila 8 mera, a od jedne mere se dobije oko 25 komada“, priča Ružinka Gal, članica Udruženja žena Ruža iz Araca.

I mlađi i stariji uče da prave herovke

Poslednjih godina ove žene su se izveštile u pravljenju herovki, iako su neke od njih tek nedavno prvi put umesile testo za ovaj kolač.

“Herovke ne pravim toliko dugo. Do nedavno sam bila ubeđena da ja to ne znam da pravim. Jednog dana je kod mene bila komšinica koja mi j rekla da je neverovatno da znam da vezem i da pravim torte, a da ne znam da pravim herovke. Onda smo ih zajedno napravile i shvatila sam da to nije nikakv problem”, kaže Marija Goda.

S druge strane ima i onih članica Udruženja koje herovke prave skoro čitav svoj život.

“Herovke dosta dugo pravim. Kada sam se udala, moja svekrva ih je pravila po porudžbini kumama. Ona je išla po kućama i pripremala ovaj kolač. Pre se išlo kod kume u kuću da se to pripremi, a ne kao sad da ti donesu materijal za kolače i da ti kod svoje kuće to praviš. Ja sam imala 20-ak godina i uveliko sam išla sa svekrvom da pravimo herovke drugima. Ona je mesila, a ja sam rezala testo i motala ga. Onda smo zajedno to spuštale u kutlaču i pekle. Evo skoro 40 godina ja to pravim“, kaže Ružinka Gal, koja se i sama danas bavi uslužnim pravljem torti i kolača.

Posebna kutlača za pečenje herovki

Da bi se umesilo testo za herovke, potrebno je da steknete rutinu. Da pod rukom osetite kakvo je testo. Ne sme da bude ni mekano, ni tvrdo. To iskustvo se stiče vremenom. Za ostale radove potreban je i poseban pribor.

„Da biste pripremili herovke potrebni su posebna kutlača, derviš, mašina za testo, dobar lonac za prženje. Lonac mora da bude dubok, ne može plitka šerpa, da ulje ne bi kipelo napolje prilikom prženja“, objašnajva Ružinka.

“Herovke se peku u posebnoj kutlači koja se sastoji iz dva dela i koja je izbušena. Ona se otvara i zatvara. Takve kutlače pravi jedan deda iz Bačkog Petrovca. One ne mogu da se kupe u Aradcu. Postoje i starinske kutlače koje su malo manje od ovih koje se sada prave. Kada idemo negde i pravimo herovke gledamo da one budu uvek iste veličine, da se koriste iste kutlače, kako se ne bi desilo da je neka herovka veća, a neka manja. Onda nisu lepe”, dodaje Marija.

Mašina za testo zamenila oklagiju

“Nekada su se herovke tanjile oklagijom. Danas ne koristimo oklagiju. Malo smo se modernizovale, pa koristimo mašinu za testo i to nam mnogo olakšava rad. Ranije je još više žena moralo da učestvuje u pravljenju herovki, jer su morale da razvlače testo oklagijom. Sada se to radi kao kada se pravi testo za supu. Jedino što je testo za herovke široko koliko i mašina“, objašnjava Ružinka.

Herovke se peku dok ne porumene

Pošto se za to koriste posebne kutlače, herovke se prže jedna po jedna.

“Nikada nisam merila koliko je vremena potrebno da se isprži jedna herovka. Moja jedna drugarica broji do 18 i kaže da je tada gotovo, ali ja to nikada nisam radila. Ja to od prilike. Vidim kako se kutlača ponaša u ulju. Na kraju otvorim i pogledam, ako nije rumena, vratim herovku da se još malo prži. Kada se herovke prže, kutlača mora da se vrti sve vreme, jer tada ulje struji kroz nju i onda ona bude pečena i iznutra. Pošto je to u obliku lopte, i sredina mora da bude lepo pečena i hrskava. Ne sme testo da ostane živo“, kaže naša sagovornica.

Budući da ih ona najčešće peče, na kraju rada, herovke, kaže Ružinka, ne jede.

„Kada završim sa pečenjem herovki nije mi do toga da ih jedem. Na početku probam da vidim da li su dovoljno hrskave, da li su ukusne i to je to. Posle ih više ne jedem. Nadišem se tog mirisa pečenja, tako da mi herovke nisu potrebne. Retko kad se desi čak da i sutradan uzmem da jedem kolač. Kada herovke pravim kod kuće za prodicu, još dok ih pržim oni pojedu jednu meru. Unuke jako vole ovaj kolač“, dodaje Ružinka.

Aradačke herovke se prve rasprodaju

U Udruženju žena Ruža kažu da se na svim manifestacijama gde se pojave njihove herovke prve rasprodaju.

“Oni koji nas prvi put vide obično uzmu jednu herovku da probaju, pa se posle vrate da kupe još nekoliko. Ali, sve više ljudi zna za taj kolač”, kaže Mara Viljačik.

“Kada stignemo na neku manifestaciju oni koji nas znaju kažu „evo ih idu Arađani – stižu herovke. Čekamo vas, gde ste do sada“. Primetili smo da se naše herovke uvek prve prodaju i baš smo to komentarisali. Čak i kada učestvujemo na manifestacijama u Belom Blatu, Padini, Bačkom Petrovcu gde ima još Slovaka koji isto donose herovke, redovno se dešava da prvo odu naše, pa tek onda ljudi kupuju herovke kod drugih. Ne znam zašto je to tako, da li je to zbog izgleda ili zbog ukusa“, objašnjava Ružinka Gal.

Pravljenje herovki na licu mesta poseban doživljaj

Najveće gužve na štandu ovih Arađanki nastanu kada herovke pripremaju na licu mesta.

„Da li taj miris od prženja privlači ljude, pa svi dođu da gledaju kako se to radi ili šta je u pitanju, ne znam. Onda svi kupuju, poručuju. Čak smo i spiskove pravili ko je kada na redu da dobije herovke i koliko želi. Dešavalo se i da ljudi čekaju više od sata da dobiju svoje kolače. Drugačije je nego kada odnesemo već gotove herovke. Jedna herovka košta 50 dinara. To pokriva materijal, nema tu zarade. Kada bismo računali koliko vremena potrošimo da spremimo herovke, onda bi one trebalo da budu skuplje“, kaže naša sagovornica.

“Obično nas ljudi pitaju da li ćemo još da pravimo, teraju nas da mesimo. Na jednoj manifestaciji smo od ujutru do uveče pravili i pekli herovke. Već je pao mrak kada je jedna žena došla da pita da li ćemo ih još praviti. Ja sam tada rekla „ja bogami danas više neću“. Spakovala sam svoj ceger i pošla kući. Dešava se da ljudi samo prilaze i poručuju i onda im kažemo koji su na spisku i kada da dođu, da ne bi stajali i čekali”, dodaje Marija.

Herovke i kao rođendanski kolač

Osim za manifestacije, herovke se prave i za druge događaje.

“U Aradcu nisu poručivali herovke za rođendane, samo torte, ali su ih ljudi iz Zrenjanina poručivali. Jednoj učiteljici sam pravila za rođendan. Ona kaže da ih obožava, ne zna da ih pravi, a bilo joj je dugo da čeka neku manifestaciju gde bi mogla da ih kupi. Preko nje sam dolazila i do drugih mušterija“, kaže Ružinka.

Aradačke i slovačke herovke nisu iste

Iako je ovo tradicionalni slovački kolač, u Slovačkoj se ne priprema kao u ovom banatskom selu.

„U Slovačkoj ne prave ovakve herovke. Oni imaju sličan kolač, ali ga drugačije zovu i drugačije izgleda. Prave ga u obliku mašne koju prže u vrelom ulju. Kada vide ove naše lopte i njima je to interesantno. Malo se i recept razlikuje, jer oni u testo stavljaju i belanca, pa je ono malo tvrđe. Kod nas se stavlja samo žumance. Zašto se recept razlikuje – ne znamo. Možda su oni od nekoga uzeli recept za neki drugi kolač ili su sami dodali belance da vide kako će da ispadne“, objašnjava Ružinka Gal.

“Kod nas u testo ide samo žumance. Od tih belanaca koja ostanu najčešće pravimo padobrance ili torte za koje je potrebno više belanaca kao što su kokos torta, reforma, smokva torta… Sve se potroši, sve se pojede i sve je fino slatko. Treba malo više vremena da se sve to pripremi, ali u svakom slučaju mi se lepo družimo, smejemo, pričamo”, dodaje Marija Goda.

Uputstvo za jelo herovki

Ono što je jako važno jeste da se mušteriji koja prvi put kupuje herovke obavezno daje i uputstvo za korišćenje, odnosno za jelo.

“Herovke ne mogu da se grizu, nego moraju da se jedu sa tacnice. Moraju prvo da se izlome, pa se ti delići kolača jedu. I to prstima. Oni koji prvi put kupe herovku ne znaju za to, pa je zagrizu. A kada to uradite herovka se raspadne. I onda taj ko je to uradio bude sav od prah šećera. Obavezno kada prodamo herovku naglasimo ljudima da je ne grizu”, kaže predsednica Udruženja žena Ruža.

Zajednička promocija sela

Ovo udruženje sarađuje i sa ostalim udruženjima iz sela.

“Učestvujemo u svim događanjima u Aradcu, sarađujemo sa ostalim udruženjima u selu. Učestvujemo na festivalu narodnih običaja gde pripremamo izložbe. To su etnografske izložbe, jer se bavimo očuvanjem narodnih nošnji. Na toj manifestaciji prikazujemo slovačke običaje. Pozivamo i druga udruženja da prezentuju svoje običaje. Učestvujemo i na Oberački. Tu se uglavnom žene oblače u naše nošnje i idu u berbu grožđa. Poslednje tri godine smo bile u Slovačkoj na Krajanskom dvoru, išle smo u Mađarsku u Bekeščabu. Učestvujemo i na sajmu seoskih žena, na Banatskoj priči”, kaže Mara Viljačik.

Novac za funkcionisanje udruženja obezbeđuju i preko projekata

Da bi mogle da učestvuju na različitim manifestacijama, potrebno je da za to obezbede novac. Do neophodnih sredstava dolaze i preko projekata.

“Redovno konkurišemo za sredstva kod grada Zrenjanina i pokrajinskih sekretarijata u zavisnosti od toga kad koji ima raspisan konkurs za to što nam odgovara. Preko Kulturnog centra pišemo projekte za učešće na manifestacijama u Slovačkoj. Nekada se dešava da projekte piše Asocijacija, pa onda mi zajedno sa njima putujemo”, kaže Ana Bagljaš, blagajnik Udruženja žena Ruža.

Poslednji projekat koji su pisale odnosi se na učešće na trodnevnoj manifestaciji u Slovačkoj, a koji je raspisala kancelarija za dijasporu Slovaka u Bratislavi.

“Konkurisali smo za učešće na manifestaciji u Slovačkoj koja bi mogla da se poredi sa našom Gučom. Projekat podnosi Kulturni centar, a organizator je uglavnom naše udruženje, pa se tu priključe i vinogradari, kobasičari… Tamo imamo štand i na licu mesta kuvamo gulaš, pravimo roštilj. Nosimo i naša vina i rakiju. Udruženje Ruža se predstavlja kolačima. Sa nama obavezno idu i Meškarke koje prikazuju i našu muzičku tradiciju. U poslednje tri godine smo dobijali sredstva za to”, dodaje naša sagovornica.

“U Slovačku obično nosimo gotove herovke. Jednom smo samo tamo pržili na licu mesta i to je bila ludnica. Nismo mogli da stignemo da napravimo onoliko koliko su nam tražili i koliko su čekali u redu“, kaže Ružinka Gal.

Čuvanje tradicije i slovačkog jezika

“Kada odemo u Slovačku zaista se lepo osećamo zato što mi idemo u svoju pradomovinu, emocije prorade. S druge strane, mislim da se mi više trudimo da održimo našu tradiciju nego Slovaci u Slovačkoj. Oni nemaju potrebe da to rade, jer su im tamo stalno dostupni i muzeji i predstave, festivali. Nama je jako bitno da očuvamo tradiciju, pre svega, zbog jezika. Nije cilj da ti kažeš da si rođen kao Slovak, a da ne znaš slovački. Ljudi su bogatiji ako znaju više jezika”, kaže Ana Bagljaš.

Renoviranje prostorija za potrebe udruženja

Udruženje je preko projekata dobilo i sredstva za renoviranje prostorija koje će koristiti ne samo oni, već i članovi drugih udurženja.

“To je jedan stan u centru sela, kod slovačke crkve u okviru kompleksa gde je i udruženje Harmonija i gde je i staro zabavište. To smo dobili na korišćenje zajedno sa maticom i kulturnim centrom. Tu će biti dobrodošli i članovi ostalih udruženja, ko god bude želeo da koristi te prostorije. Trenutno sređujemo kuhinju, pravimo sanitarni čvor, a pre toga bi trebalo promeniti krov”, kaže Ana.

“Novac za krov i sanitarni čvor je obezbeđen. Sledeće godine ćemo pisati projekte kako bismo obezbedili sredstva da se prostorije okreče spolja i iznutra. Nešto nameštaja imamo, a nešto treba i da dokupimo. Konačno će udruženja imati mesto gde će njihovi članovi moći da se sastaju. Ni jedno udruženje u Aracu, za sada, nema svoje vlastite prostorije. Ovim bismo rešili taj problem i tu bismo se dogovarali kako da još bolje i aktivnije predstavljamo Aradac. Naravno, nešto moramo da uradimo i iz sopstvenih sredstava. Zato i idemo na te manifestacije i prodajemo naše proizvode, pre svega herovke i ostale kolače, kako bismo obezbedili novac za udruženje”, dodaje naša sagovornica.

Ukoliko do sada niste probali ovaj slovački kolač, na nekoj od sledećih manifestacija herovke nemojte da zaobiđete. Kupovinom ovog kolača, ne samo da ćete se zasladiti, nego ćete pomoći i opstanak i rad udruženja koje ih je pripremilo. Time će oni moći da nastave aktivnosti na očuvanju tradicije. A učenjem o svojoj i tuđoj istoriji, kulturi i tradiciji, svi postajemo bogatiji ljudi.

Ovako je izgledalo pravljenje herovki na manifestaciji „Aradac na dlanu“ kada su vredne žene pred našom kamerom prikazale ceo postupak.