Kada dobijete dete počinjete da obraćate pažnju i na one stvari koje do tog trentuka niste ni primećivali. Po pravilu, svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. Od toga da ima adekvatnu odeću i obuću, da jede zdrave namirnice do toga da se igra bezbednim igračkama. Drvene igračke su ekološke i prirodne. Pogotovo ako nisu ni bojene, ni lakirane. Upravo takve igračke za decu pravi Ištvan Galamboš iz Mihajlova.
Pre otprilike 7 godina Ištvan je sasvim slučajno napravio prvu drvenu dečju igračku. To je ujedno bila i prva stvar koju je izradio od drveta. Po struci uopšte nema veze sa ovim materijalom.
“Po zanimanju sam bravar, mašinac. Radio sam sa metalom čitav život i onda sam se prebacio na drvo. Nikada me pre ovoga drvo nije zanimalo i ništa nisam pravio od drveta, dok nisam počeo da radim dečje igračke. Ideje su jednostavno same dolazile”, kaže Ištvan Galamboš.
“Vremenom je krenula i malo ozbiljnija priča. Počeo sam da prodajem igračke. To je postao mali biznis. Radio sam sve raznovrsnije igračke. Nekada sam više radio, nekada manje. Iz godine u godinu sam izbacivao nove modele. Sada već i ne znam koliko vrsta igračaka imam i koliko toga sam radio”, dodaje naš sagovornik.
.jpg)
Drveni kamiončići, automobilčići, vozići, avioni, bageri…
Ištvan većinom pravi igračke za dečake.
“Pravim voziće, kamiončiće, automobile, avione, traktore, razna prevozna sredstva. Sve radne mašine koje se daju videti na putevima pravim. Uglavnom su to igračke za dečake. Ima nešto malo igračaka i za devojčice. Za njih najčešće kupuju didaktičke igračke. Nema ih baš mnogo i uglavnom su to kocke”, objašnjava naš sagovornik.
Za modele više nisu potrebne skice
Sve modele koje pravi je sam osmislio. Od dimenzija, oblika, izgleda do broja delova iz kojih se sastoji igračka.
“Modeli su moji, sve mere sam sam odredio. Ništa nisam uzeo od drugih. I sve to držim u glavi. Više mi ne trebaju ni skice, ni papiri. U početku sam crtao, smišljao, proračunavao. Sada to ne moram da radim”, kaže Ištvan.
Igračke prilagođene deci
Svaka igračka koju napravi je prilagođena deci.
“Većinom su to igračke koje su težine i veličine tako da odgovaraju ruci deteta. Da ono može da ih lepo drži. Nisu ni jako sitne, a nisu ni krupne. Taman im staju u rukice. Dužina zavisi od toga da li su iz jednog ili više delova. Pravim igračke i iz dva, tri dela. Ima različitih modela”, objašnjava naš sagovornik.
“Imam nekoliko modela koji mogu da se rasklope u delove, u kockice, ali nije to ništa komplikovano. To su jednostavniji modeli. Da deca mogu da nauče kako se ređa, niže, sklapa neka figura. Klasika. Običan didaktički program. Pravljenje puzli od drveta zahteva malo više rada, čak i posedovanje nekog kompjuterskog sistema, koji nemam. Ja sve radim rukom”, dodaje Ištvan.
Uhodani majstor brže i laše pravi igračke od početnika
Koliko je vremena potrebno da se izradi jedna igračka od drveta teško je reći. To zavisi od modela, ali i od raspoloženja njenog tvorca.
“Ne može da se izračuna koliko vremena treba za neku igračku. Pokušao sam to da uradim, ali to nije izvodljivo. Kada sam počinjao da radim čitav dan mi je trebao za neku igračku. Sada mi treba mnogo manje vremena. Sve zavisi koliko čovek ima iskustva, kako se uhoda. Sigurno je da ne može za 15-20 minuta da se sastavi, treba malo više vremena. Ja radim manje serije. Od pola sata do sat mi treba da sastavim jednu igračku. Ali, tome prethodi priprema materijala i izrada delova”, kaže Ištvan.
Svaki deo igračke se radi posebno, s posebnim alatom
Delovi igračke se posebno pripremaju.
“Svaki deo ima neku svoju priču i posebnu proceduru pravljenja. Kada imaš alat i kada se uhodaš onda to ide. Svaki deo je jednako težak ili jednako lak za izradu. Kako se uzme. Zahteva poseban alat i posebnu proceduru rada. To su pojedinačne mere. Čovek koji je uhodan, za njega ništa nije teško i sve može da napravi”, objašnjava naš sagovornik.
Da bi se napravila drvena igračka potreban je i najklasičniji stolarski alat.
“Potrebni su razni modeli cirkularnih sečiva, gireva, usisivač, jer prašine ima jako mnogo. Takođe, šmirglanja ima jako mnogo. To mora da se finišira da ne bude grubo. Za majstora koji zna da radi potrebno je 3-4 alata. Onaj koji ne zna to da radi može da ima i stotinu alata, džaba mu”, dodaje Ištvan.
Igračke boje bukve i lipe
Sve igračke koje izrađuje su potpuno prirodne.
“Nema bojenja, lakiranja. To je ekološki – da deca mogu da se igraju s njima bez straha i opasnosti po zdravlje. Ne idem na to da imaju neki izgled koji bi možda više privukao pažnju dece, nego idem na sistem zdravlja i da nema nikakvih problema”, objašnjava naš sagovornik.
Od drveta najčešće koristi bukvu i lipu.
“Može da se koristi bilo koje drvo, ali sam ja odabrao te dve vrste. Što više različitih vrsta drveta se pomeša to je lepše. Svako drvo ima svoju neku boju i teksturu. Onda to izgleda šarenije. Može da se radi i tako da svaki deo igračke bude od drugačijeg drveta, ali sortirati jako puno vrsta materijala je komplikovano. Svaka vrsta drveta se suši na drugačiji način. Kada bih koristio više od dve vrste drveta trebalo bi mi više prostora za čuvanje sirovine”, kaže Ištvan.
Do kupaca preko manifestacija
Naš sagovornik nema drugi posao, već živi od igračaka. Član je udruženja Suncokreti, pa svoje proizvode plasira samo na manifestacijama na kojima se izlažu ručni radovi.
“Subotom se ispred MZ Veljko Vlahović na Bagljašu mogu naći moje igračke. Tamo članovi etno udruženja Suncokreti izlažu svoje radove. Nisam registrovan kao proizvođač, nemam firmu i radim kao umetnik. Zato mojih igračaka nema u prodavnicama. S druge strane da bi se zasitile sve prodavnice i legalni tokovi potrebno je da proizvedete mnogo više igračaka nego što ja to radim. To zahteva puno rada, a sam to ne mogu da ispoštujem i izvedem. Nemam neku veliku proizvodnju, niti radnike koji mi pomažu”, objašnjava naš sagovornik.
Prodaja se razlikuje od dana do dana
“Trenutno od igračaka živimo. Moramo. Nemam drugi izbor. Drugog posla nema. Koliko prodam, toliko imamo za život. Koliko zaradim, zaradim. To se razlikuje od dana do dana. Zavisi malo i od sreće. Nekada ima više mušterija, nekada manje. Dešava se da kupe i po jednu i da kupe mnogo igračaka od jednom. Kažem, pravila nema”, dodaje Ištvan.
Kada ode na neku manifestaciju, Ištvan izloži svoje proizvode i čeka.
“Postaviš se i čekaš da vidiš kakve ćeš sreće biti tog dana. Ljudi mogu da rade sa svojim novce šta hoće. Ja tu ništa ne mogu. Moje je da napravim igračku i da je izložim, a mušterije su te koje se ili odluče da kupe nešto ili ne kupe ništa. Ne možeš ti ljudima tako lako da odrediš šta će da uzmu. Ne mislim da treba da budeš dosadan da bi te neko primetio i da bi od tebe nešto kupio. Jer, koliko god da ti želiš da to što nudiš neko kupi, ako on to ne želi džaba je sve”, objašnjava naš sagovornik.
U početku je bilo želje za proširenjem proizvodnje
Kada je počinjao da radi imao je ambicije da se njegove igračke nađu u prodavnicama. Vremenom ta želja je nestala.
“Kada sam počinjao imao sam ambicije da to proširim i da uđem u trgovine. Tada to nisam uradio, jer nisam imao prostora da proširim proizvodnju. Kao drugo nisam bio materijalno toliko sposoban da mogu to sve sam da isfinansiram. Doduše, nikada nisam imao plan da postanem gigant u proizvodnji igračaka. Ali, mislio sam da ću malo proširiti posao”, pojašnjava Ištvan.
Za sada nema internet prodaje ovih igračaka
Iako to mnogi umetnici rade, Ištvan još nije svoje proizvode ponudio preko društvenih mreža.
“Sam još nisam pokušao da prodajem preko društvenih mreža. Jedan prijatelj prodaje moje igračke preko fejsbuka s vremena na vrema, a ja još nisam ušao u te vode na internetu. Većinom sam sve sam prodavao na sajmovima. Igračke sam svuda nosio i izlagao lično. Videćemo. Možda vremenom počnem da plasiram proizvode i preko interneta. Ne razumem se puno u to. Tek sam nedavno uveo internet”, objašnjava naš sagovornik.
Najskuplja igračka oko 1000 dinara
Cene igračaka se koje pravi kreću se od 3 do 10 evra. Sve zavisi od modela. Postoji mogućnost i da se poruči nešto što nije u standardnoj ponudi.
“Sve mogu da napravim. Potrebno je jedino da neko donese crtež toga što želi i da tačno pojasni kako hoće da to izgleda. Da ja to shvatim i razumem. Bilo je posebnih porudžbina, ali ne tako mnogo. Neko ima želju da uradi jedan primerak neke igračke, pa dođe, poruči i ja napravim”, kaže Ištvan.
Od kada je počeo da pravi igračke do sada nije dobio ni jedan negativn komentar za to što radi.
“Ljudi uglavnom hvale to što radim. Sviđa im se. Stranci se mnogo više oduševljavaju nego naši ljudi. Ima naših ljudi koji misle da su igračke skupe, a, kažem, najjeftinija igračka košta 350 dinara. Neki se čak i plaše da priđu jer se boje cena. Kada čuju koliko šta košta kažu da nije skupo. Različiti su ljudi”, objašnjava naš sagovornik.
Drvene dečje igračke iz Mihajlova stigle i u Australiju
Gotovo da nema države u koju nije otišla njegova igračka.
“Stranci su dosta kupovali i nosili. U Australiju, Ameriku, po čitavoj Evropi. Na manifestacijama ima puno gastarbajtera. Kupuju i šalju ili nose to po celom svetu. Često mi kažu gde će igračke otići”, kaže Ištvan.
Stalne mušterije se čuvaju novim modelima
Naš sagovornik objašnjava da uglavnom ima stalne mušterije.
“Od stalnih kupaca živim. Ko jednom kupi on se vrati i kupuje iznova. Zbog toga uvek moram da imam nove modele u ponudi, jer oni neće ponovo da kupe istu igračku. Većinom imam stalne kupce. Ali, nađe se i neka nova mušterija. Uvek na lageru imam nešto od igračaka. Ako neko nešto specijalno želi i to mogu da napravim vrlo brzo”, dodaje naš sagovornik.
Tokom praznika opada tražnja za igračkama
Interesantno je da se drvene dečje igračke bolje prodaju tokom proleća i leta nego zimi. Iako je to vreme kada se najčešće deci kupuju pokloni.
“Do sada mi se uopšte nije dešavalo da za praznike imam veću prodaju i da ljudi više traže igračke. Čak naprotiv. Više kupuju tokom godine, kada nema praznika i kada nije period darivanja nego oko Nove godine, Božića, Uskrsa. Kad su praznici kod mene ne ide kako treba. Više kupju u februaru, maju, junu nego, na primer, u decembru kad je vreme za darivanje i kada je aktuelan Deda mraz”, objašnjava Ištvan.
“U početku sam se čudio tome, a sada sam navikao. Čak šta više počeo sam da izbegavam te periode. Manje izlažem za praznike. Možda se ljudi više istroše za neke druge stvari, pa im manje ostaje za igračke ili su svi u tom periodu orjentisani na prodavnice. Ne znam šta se dešava. Znam samo da mi tada ne ide prodaja”, dodaje naš sagovornik.
Žena i dete najveća podrška u radu
Inače, u ovom poslu Ištvan ima punu podršku porodice.
“Žena pomaže, ona je zadužena za sklapanje. Imam i sina, koji ima malo više od godinu i po dana. On uglavnom pomaže u rasturanju igračaka. Još je mali, ali se igra drvenim igračkama. Najčešće automobilčićima, kombajnima, kamiončićima”, kroz smeh kaže Ištvan.
Ukoliko uskoro budete u dilemi koju igračku da izaberete detetu, neka vam uvek na pameti bude to da ona mora da bude sigurna za rukovanje i bezbedna po zdravlje. Drvene igračke to svakako jesu. Jer, ipak, je drvo prirodni materijal. Uz to, kod dobrog majstora možete da poručite i unikatnu igračku, koju će imati samo vaše dete i ni jedno drugo.
.png)
.gif)
.gif)
