Privrednici će odlučivati o posledicama neplaćanja članarine PKS

Od 1. januara na snagu je stupio zakon kojim je propisano da je članstvo u Privrednoj komori Srbije obavezno. Deo privrednika tvrdi da je ta odredba protivustavna i kažu da dobrovoljno neće plaćati članarinu. Iz PKS poručuju da će Skupština te institucije formirati komisiju koja će biti sastavljena od privrednika. Ta komisija će odlučiti da li će i kakve sankcije preduzimati protiv članova koji ne ispunjavaju svoju zakonsku obavezu.

Članstvo u nekoj organizaciji treba da bude dobrovoljno, a ne po sili zakona, kažu privrednici koji ne žele da budu članovi PKS. Među njima je i deo zrenjaninskih privrednika okupljenih u poslovno udruženje ZREPOK, kao i Asocijacija malih i srednjih preduzeća i druge organizacije. Još pre mesec dana tražili su da se odluka preispita. Istovremeno podnet je i zahtev Ustavnom sudu o oceni ustavnosti odredbe zakona koja propisuje da je članstvo u PKS obavezno.

„Ustavom je zagarantovano pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Članovi ZREPOK-a smatraju da privrednici sami umeju najbolje da prepoznaju i sopstvene i zajedničke interese i da oni samostalno treba da odlučuju da li će biti članovi i kojih organizacija i udruženja. Ovakvo neustavno nametanje obaveze predstavlja samo još jedno u nizu dodatnih opterećenja za privredu. Zakon daje ovlašćenje Skupštini sadašnje privredne komore da samostalno donese odluku o načinu određivanja i visini članarine. Ona je to učinila na način kojim je pokazala da nema legitimitet da zastupa interese privrede Srbije”, naveli su tada u ZREPOK-u.

Pritužbe na račun PKS stižu od malog broja privrednika

Privrednici koji odbijaju da prinudno postanu članovi PKS tvrde da ta institucija ne zastupa interese privrede. U PKS kažu da pritužbe stižu od malog broja privrednika.

„Pritužbe čujem od grupa i asocijacija kod kojih ne možete da pobrojite po tri njihova člana. Oni su u medijima prisutni i glasni. Nemamo problem sa privrednicima koji žele aktivno da učestvuju u radu komore, a to je većina njih. Preko 75 posto kompanija na teritoriji Srbije nema obavezu da plaća članarinu. Još oko 20 posto kompanija ima simboličnu obavezu. Uveliko smo u kontaktu sa velikim kompanijama, koje zapošljavaju veliki broj ljudi i imaju veliki prihod, jer se visina članarine određuje na osnovu poslovnog prihoda“, kaže Mihailo Vesović, zamenik generalnog menadžera PKS.

U ovoj instituciji negiraju da je plaćanje članarine PKS dodatni udar na najzdraviji deo privrede, kako protivnici obaveznog članstva navode.

„Naprotiv, kompanije koje su bile članovi više komora u zemlji, sada će plaćati članarinu samo na jednom mestu, ne na tri mesta. Niti pokrajinskoj, niti regionalnim komorama, već samo PKS. Uglavnom će te kompanije plaćati sada manje nego što su do sada plaćale. One kompanije koje nisu bile članovi ni jedne komore sada će imati zakonsku obavezu da to postanu. To nisu kompanije koje su u fazi rasta, to su kompanije koje imaju visok prihod, koji je preko 20 miliona dinara. Srednje kompanije su kompanije koje imaju prihode do milijardu dinara i to nisu kompanije u problemu“, objšnjava Vesović.

Privrednici će odlučivati o sankcijama prema neplatišama

Kakve će posledice imati kompanije koje ne budu platile članarinu, u PKS za sada ne mogu da kažu. O tome će, objašnjavaju, odlučivati privrednici.

„Skupština PKS će formirati komisiju koja će se baviti praćenjem izvršenja plaćanja članarine. Ona će odlučivati o tome da li u nekim slučajevima treba da bude smanjena članarina ili nešto drugo. I ona će doneti odluku šta sa onim privrednicima koji ne izmiruju svoju zakonsku obavezu. Sami privrednici koji će biti deo te komisije, a koju će formirati Skupština PKS, gde, takođe, sede privrednici, će zauzeti stav na tu temu“, kaže Mihajlo Vesović

„Nikada do sada, čak ni kada je bila obavezna članarina do 2013, nismo tužili one koji članarinu nisu plaćali. To nije bio manir kojim bi PKS ikada nastupala prema svojim članovima. Ukoliko privreda želi da ima finansiranje učešća na sajmovima, razne međunarodne aktivnosti i edukacije koje su besplatne, mi moramo da obezbedimo sredstva za to. Ovde nije reč samo o platama zaposlenih u PKS“, dodaje naš sagovornik.

Odluka o članstvu i visini članarine za sledeću godinu biće doneta u decembru

Ove godine se članarina u PKS kreće od 3600 do 2,2 miliona dinara godišnje. Većina privrednika je oslobođena plaćanja, ali to ne znači da će tako biti i sledeće godine.

„Sama privreda u okviru Upravnog odbora i Skupštine PKS gde sede isključivo privrednici će doneti odluku na koji način će sledeće godine biti obračunata visina članarine i po kom konceptu. U krajnjoj liniji ovi organi mogu da donesu odluku da sledeće godine ne bude obavezno plaćanje članarine. Kao što je Skupština PKS ove godine oslobodila najveći broj kompanija od obaveza plaćanja članarine, tako sledeće godine može da kaže da se to radi u skladu sa nekim drugim pristupom. Takva odluka se donosi na kraju godine, negde u decembru, za sledeću godinu“, kaže zamenik generalnog menadžera PKS Mihailo Vesović.

Članarina u PKS od 300 do 185 hiljada dinara  mesečno

Deo privrednika čeka odluku Ustavnog suda o tome da li je odredba zakona u skladu sa najvišim pravnim aktom države. Kada će ona biti doneta za sada se ne zna. Do tada Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti traži privremenu meru kojom će taj sud zabraniti komori da naplaćuje članarinu.

Podsetimo, mesečna članarina za preduzeća sa godišnjim prihodima od 20 do 300 miliona dinara je 300 dinara, a za firme sa prihodima od 300 do 600 miliona – 600 dinara.

Kompanije koje imaju prihode od 600 miliona do milijardu dinara mesečno za članarinu PKS treba da izdvoje 20 hiljada dinara, a one čiji je prihod do 2,5 milijardi 80 hiljada dinara.

Za firme koje ostvaruju prihod veći od 2,5 milijardi dinara članarina u PKS je 185 hiljada dinara mesečno.

Foto: Privredna komora Srbije