I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Članovi ZREPOK-a neće dobrovoljno plaćati članarinu PKS

Zakon koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2017. godine predviđa da privrednici moraju da budu članovi Privredne komore Srbije. Za to bi trebalo da plaćaju obaveznu članarinu. Dobar deo privrednika u Srbiji, među kojima su i članovi okupljeni u udruženju Zrenjaninski poslovni krug – ZREPOK, protivi se ovoj odluci.

Pre svega, jer je odluka o obaveznom članstvu u PKS suprotna Ustavu, koji kaže da je članstvo u nekoj organizaciji stvar izbora. S druge strane, obavezna članarina bi i te kako opteretila najzdraviji deo privrede Srbije. To su srednja preduzeća sa prihodima između 2,5 i 15 milijardi dinara godišnje.

Kada je pre četiri godine doneta odluka da privrednici nisu u obavezi da plaćaju članarinu PKS, većina članova ZREPOK-a je odlučila da istupi iz te organizacije.

PerSu marketi

„Istorijat naših odnosa sa PKS je bio takav da smo smatrali da ona nije nikakav organ koji zastupa privrednike. Videli smo da sami imamo i načina i sredstava i volje da se organizujemo u asocijacije koje će nas zastupati i kvalitetnije i bolje. ZREPOK je jedna od tih organizacija koja pokazuje da nam, kada pronađemo svoj interes, nije teško da se okupljamo i organizujemo“, kaže Steva Kočalka, predsednik ZREPOK-a.

Obavezno članstvo nije po Ustavu

Najveća zamerka privrednika je to što zakon propisuje da je članstvo u PKS obavezno. Zbog toga je podneta i inicijativa Ustavnom sudu o oceni ustavnosti ove odredbe.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Očekivali smo u toku godine da će se možda reagovati na inicijativu za preispitivanje ustavnosti ovog zakona. Do kraja kalendarske godine do toga nije došlo i očigledno je da neće doći s obzirom na krizu Ustavnog suda. To nas ne sprečava da ostanemo pri stavu da je naše pravo da biramo da li ćemo biti članovi nekog udruženja – ugroženo ovim zakonom. Zajednički stav članova Zrepok-a je da ne želimo da budemo članovi ni jednog udruženja na koje nas zakon tera“, objašnjava naš sagovornik.

Steva Kočalka

PKS nije partner privrede

Privrednici u Privrednoj komori Srbije ne vide svog partnera.

„Nekoliko godina sam bio član Upravnog odbora regionalne privredne komore Zrenjanin, a takođe sam bio član skupštine PKS. Imao sam prilike da se detaljno upoznam sa načinom funkcionisanja i rada PKS. Došao sam do zaključka da je to jedna asocijacija koja ne pruža gotovo nikakvu podršku privredi. Svodi se uglavnom na prazne priče i na uhlebljenje partijskih kadrova i ljudi koji nisu mogli da nađu posao u svojoj struci“, objašnjava Budimir Jovanović, vlasnik Keramike Jovanović.

„Ona odluka o ukidanju članstva u PKS je bila dobra pre nekoliko godina. Mi smo zaista iznenađeni da je nakon toga opet donet zakon kojim se uvodi obavezno članstvo u PKS“, dodaje Jovanović.

Budimir Jovanović

„Da je PKS imala efekte koje smo mi očekivali možda nikada ne bismo napravili Zrepok. Ne znam da je iko imao koristi od PKS. Ja nisam imamo dobra iskustva sa ovom institucijom. Bar jedan posao ili kontakt da sam preko njih napravio. Ništa“, dodaje Dragoljub Bjeloglav, vlasnik kompanije BB trade.

Privredna komora Srbije je produžena ruka izvršne vlasti

„I do sada je PKS bila produžena ruka Vlade Srbije i izvršne vlasti u ovoj zemlji. Privrednici se nisu mnogo pitali oko izbora čelnih ljudi kako u regionalnim, tako i u nacionalnoj privrednoj komori. Sve to nam govori da to nije organizacija koja zastupa naše interes. Zbog toga želimo da ukažemo na ovaj problem i da pozovemo i druge kolege da dobro razmisle o tome šta znači novi zakon o PKS“, kaže Steva Kočalka.

Visina članarine se određuje samo na osnovu godišnjih prihoda firme

Osim što je sporno obavezno članstvo u PKS, privrednici kažu i da je problematičan i način na koji se određuje visina članarine. Zakon daje ovlašćenje skupštini sadašnje privredne komore da samostalno donese odluku o načinu određivanja i visini članarine. Ona je to nedavno i učinila i to na način kojim je pokazala da nema legitimitet da zastupa interese privrede Srbije, kažu u ZREPOK-u.

„Kriterijum koji je postavljen, a to su jedino prihodi firme koja posluje u Srbji, ne može da bude prihvaćen sa naše strane. Analizom smo uvideli da je najveći udar učinjen ka firmama srednje veličine. One bi trebalo da podnesu veliki teret plaćanja buduće članarine za PKS. To jeste bio razlog da donesemo odluku da kao članovi ZREPOK-a nećemo dobrovoljno plaćati tu članarinu. Pozivamo sve ostale privrednike da nam se pridruže i da zajednički učinimo pritisak da se ovaj zakon preispita“, kaže predsednik udruženja Zrepok-a.

Obavezno članstvo u PKS – udar na najzdraviji deo privrede Srbije

„Ovo je udar na najzdraviji deo srpske privrede. To su srednja preduzeća koja se takmiče sa stranim kompanijama i koja imaju ozbiljan razvoj. Svrstani smo u kategoriju najvećih multinacionalnih kompanija koje posluju na teritoriji Srbije. One imaju promet više desetina, čak i preko stotinu milijardi dinara. Konkretno moja firma Keramika Jovanović bi po starom sistremu plaćala godišnju članarinu 220 hiljada dinara. Po novom obračunu mi bismo morali da platimo 2 miliona 200 hiljada dinara – 10 puta više“, precizira Budimir Jovanović.

Članovi „Zrenjaninskog poslovnog kruga – Zrepok“ smatraju da privrednici sami umeju najbolje da prepoznaju i sopstvene i zajedničke interese. Samostalno treba da odlučuju da li će biti članovi i kojih organizacija i udruženja. Ovakvo neustavno nametanje obaveze predstavlja samo još jedno u nizu dodatnih opterećenja za privredu.

„Visina komorskog doprinosa je određena isključivo na bazi bruto godišnjih prihoda privrednih subjekata. Nije uvažena njihova realna finansijsku sposobnost da nose ovo opterećenje. Tako je npr. stavljena u istu ravan firma sa prihodom od 2,5 milijardi dinara i stotinak zaposlenih sa firmama koje imaju više desetina milijardi godišnjeg prihoda i nekoliko hiljada zaposlenih“, kaže Dragan Vidaković, vlasnik Impela.

„Komorskim doprinosom je obuhvaćeno 26.000 od ukupno oko 104 hiljade registrovanih privrednih subjekata. Projektovani budžet Privredne komore je za 4 puta veći od dosadašnjeg. To pokazuje da se ne radi ni o kakvom rasterećenju, već naprotiv dodatnom, ne malom, opterećenju privrede“, objašnjava Vidaković.

Dragan Vidaković

Velike kompanije rasterećene 

„Do sada obaveze nije bilo za one privrednike koji nisu bili članovi komore. Za one koji su bili članovi, sa ovim kriterijumima koji su sada ustanovljeni, članarina se povećava za 5 do 10 puta. Govorim za većinu privrednika iz naše kategorije tj. srednjih preduzeća. One firme koje su iznad nas i po prihodima i po broju zaposlenih imaće veliko rasterećenje. Mislimo da nije korektno da se na taj način postavi sistem finansiranja PKS“, kaže Steva Kočalka.

„Očito je da usvojena odluka o članarini favorizuje velike kompanije, uglavnom strane, sa velikim prihodima – preko 12 milijardi godišnje, velikim brojem zaposlenih i velikom dobiti. I to na račun najzdravijeg dela srpske privrede, pre svega, srednjih preduzeća sa prihodima od 1 do 10 milijardi dinara na godišnjem nivou. One su uglavnom u vlasništvu srpskih državljana i nalaze se u razvojnom ciklusu“, dodaje Vidaković.

Mikro i mala preduzeća oslobođena plaćanja članarine PKS

Pre nekoliko dana skupština PKS je donela odluku da će oko 220 hiljada preduzetnika, novoosnovanih start ap firmi i još oko 70 hiljada mikro i malih preduzeća sa poslovnim prihodima do 20 miliona dinara biti oslobođeno plaćanja članarine komori. Kako bi se privreda rasteretila.

„Ovde se ne radi o rasterećenju privrede. Jeste tačna činjenica da velliki broj mikro i malih preduzeća neće plaćati članarinu. Međutim, budžet koji su u PKS planirali po pitanju prihoda mnogo je veći u odnosu na prethodnu godinu. Granica po pitanju članarine bi trebalo da bude oko 15 milijardi dinara prihoda, jer bi privredni subjekti tada i po novom i po starom načinu plaćali istu članarinu“, kaže Dragoljub Bjeloglav iz BB trade.

„Novim načinom obračuna firme koje imaju prihode između 2,5 i 15 milijardi dinara godišnje su opterećene pretereno. To je gro srednjih preduzeća, koji predstavljaju snagu razvoja Srbije i kojima treba dati šansu. Za moje dve firme koje imam to bi bio još jedan porez na dobit. Tako da mi porez na dobit ne bi bio 15 nego 30 posto“, precizira Bjeloglav.

Dragoljub Bjeloglav

Zrepok dobrovoljno neće plaćati članarinu PKS

Nedavno se mogao čuti i stav ministra privrede koji je rekao da bi obavezno članstvo u PKS trebalo da bude samo u prvoj godini primene zakona.

„Izjava ministra je neobavezujuća, to je samo izjava. Zakon je ono što obavezuje. Mi smo svesni da kršimo zakon. Dovoljno smo i kompetentni i pametni i sposobni da možemo da procenimo na koji način možemo da branimo svoje interese. Znamo na koji način možemo da se organizujemo i na koji način možemo da se pojavimo pred državom po raznim pitanjima koja su vezana za privredu“, objašnjava Steva Kočalka.

„Dobrovoljno nećemo plaćati članarinu PKS, a kakve će posledice toga biti to ćemo da vidimo. Pustićemo da država o tome vodi računa na koji način će pristupiti našoj odluci. Da li će da preispita zakon“, kaže predsednik udruženja  zrenjaninskih privrednika – Zrepok.

PKS treba da ostvaruje prihode od pružanja usluga privredi

Zrepok nema ništa protiv postojanja Privredne komore Srbije, ali je stava da članstvo u Privrednoj komori ne sme da bude obavezno. Komora treba da ostvaruje prihode od pružanja određenih usluga privredi.

„Ukoliko je državi zaista stalo do privredne komore, onda bi trebalo i da joj prepusti neke od poslova koji su vezani za privredu, a koje sada obavljaju razne državne agencije. Na taj način treba da obezbedi održivost komorskog sistema. Osim toga, privredna komora svojim radom i rezultatima treba da privuče članstvo. A ne nametanjem volje pomoću zakonskih rešenja“, navode u ovoj organizaciji.

Mesečna članarina PKS od 300 do 185 hiljada dinara

Inače, preduzeća sa godišnjim prihodima od 20 do 300 miliona dinara mesečno bi trebalo da plaćaju članarinu PKS 300 dinara. Članarina za one čiji je poslovni prihod od 300 do 600 miliona dinara bila 600 dinara mesečno.

Preduzeća sa prihodima od 600 miliona do milijardu dinara mesečno bi za članarinu PKS trebalo da izdvajaju 20 hiljada dinara. Ona čiji je prihod do 2,5 milijardi dinara 80 hiljada dinara.

Kompanije koje ostvaruju prihod veći od 2,5 milijardi dinara trebalo bi od 1. januara 2017. godine da plaćaju članarinu PKS u visini od 185 hiljada dinara mesečno.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh