Begej, od turskog do sadašnjeg toka - šta je ostalo od reke?

Ove godine navršava se pune tri decenije od početka radova na pretvaranju rečnog toka Begeja oko naselja „Mala Amerika“ u sistem jezera, planiranih za različite namene.

Godine 1985. nasuto je, tada već u znatnoj meri zapušteno, rečno korito na početku i kraju meandra dugog 2,8 kilometara, a potom i unutar njega, na tri mesta nazvana – „prevlake“, čime je grad, nedaleko od najstrožeg centra, stekao brojne nelogične „zanimljivosti“: parking u rečnom koritu, most na suvom, još dva mosta na svega stotinak metara od „suvih“ prelaza, prečistač koji vodu ispušta u jezera ne u smeru dotadašnjeg toka reke, već obrnuto, pa su tim redosledom i numerisana jezera – jezero I je kod „Žitoprodukta“, jezero II se, svakako, našlo u sredini, a jezero III, kao najbliže centru grada postalo je „centralno“.

Ta neobična priča počela je s puno entuzijazma i optimizma, u vremenima kada se imalo i moglo više, pa naša poslovična megalomanija nije toliko smetala Zrenjanincima. Centralno jezero gotovo je u potpunosti privedeno nameni i zaista brzo postalo ukras tog dela grada, nekako je javnost „progutala“ i parking i most na suvom, uz brojna obećanja da će on biti dislociran i postavljen negde gde bi i dalje bio most, a najviše se očekivalo od jezera II, zamišljenog za kupanje. Kada je dve godine kasnije, 1987. godine, nekako privedeno kraju uređivanje jezera I, već je postajalo jasno da je ceo poduhvat predimenzioniran i da mnoge kockice tog mozaika nikako ne mogu da se uklope. Sve je s radovima stalo, a raspad zemlje samo nekoliko godina kasnije i sve nedaće koje su nas potom snašle, samo su još više pitanje nedovršenih jezera „gurnuli pod tepih“.

Vratićemo se ponovo na kraju teksta na priču o ovim jezerima, ali pre toga, u svetlu svih promena koje su se dešavale s rekom i oko nje, dobro bi bilo podsetiti se šta je sve vreme donosilo i činilo i gradu i Begeju. Naposletku, život u Zrenjaninu neminovno se vezuje za njegovu reku, iako se čini da je sve manje i njegova, i reka.

Mnogo nam toga, ipak, ne dozvoljava da je posmatramo drugačije, osim kao prisni deo svakodnevne gradske stvarnosti. I da joj prilazimo kao prijatelju i korisnom slugi, a ne zlom gospodaru ili stranom telu u varoškom tkivu, kog bi što pre trebalo odstraniti.

S imenom koje se pominje još u dvanaestom veku, Begej je stariji od svoje varoši, čiji prvi pisani tragovi dosežu do 1326. godine. Reka je tada tekla sasvim drugačije nego danas i nećemo biti daleko od istine ako kažemo da se o radi o dva sasvim različita rečna toka. Evo i zašto.

Preko relativno uske grede banatske lesne terase, u davnoj prošlosti se pretakala voda iz tzv. „severoistočnog“ bečkerečkog jezera u „jugozapadno“. Ova otoka stvorila je na teritoriji današnjeg Zrenjanina neobičnu hidrografsku sliku, intenzivno meandrirajući. Na relativno malom prostoru stvoreno je pet velikih rečnih okuka.

Na obali prve od tih okuka nastalo je selo Gradnulica, najstariji deo Zrenjanina. Selo Bečekerek razvilo se nešto kasnije, na uzvišenju unutar četvrte rečne okuke, na mestu današnjeg centra grada. Bečkerek i Gradnulicu, dva odvojena naselja, tada ne deli samo reka, već i prostrane zamuljene močvare, stvorene čestim izlivanjem Begeja duž celog tadašnjeg Begej u XIV veku, sa pet velikih okuka i zasebnim naseljima Gradnulica i Bečkerek.

(izvor: JP „Direkcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina“, grafička dorada autora teksta)

Prve značajne promene toka nastaju ljudskim delovanjem, u vreme gradnje bečkerečke tvrđave, 1527. godine. Bedemi tvrđave zauzimali su prostor današnjeg Županijskog parka, Gradske kuće i nekoliko okolnih ulica, a između dva najbliža rukavca Begeja prokopana su dva kanala, međusobno udaljena svega stotinak metara – prvi na potezu današnje raskrsnice kod „Avale“, a drugi duž Obilićeve ulice. Funkcija kanala, na kojima su bile i ustave za vodu, bila je da vrši akumulaciju vode i određenu kontrolu rečnog toka iz severnih ka centralnom i južnom meandru.

Uz ove, prokopana su još dva veća kanala, koji su Begej počeli da usmeravaju sasvim drugim tokom – veći kanal, poznat kao „Kustoš“, dužine oko 250 metara, nedaleko od današnje Vidakovićeve ulice (osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“), do Fabrike šešira „Begej“, odnosno kraja meandra koji je proticao kroz danas neizgrađen prostor iza Dečjeg dispanzera, i manji kanal, prokopan u unutrašnjem niskom močvarnom basenu, duž početka današnje Ulice Cara Dušana. Ovim prokopavanjima prostor između pet meandara pretvorio se u tri ostrva i dva poluostrva.

Bečkerek se razvijao na srednjem ostrvu, koje je dobilo naziv „Varoško ostrvo“, a na mestu današnjeg hrama Vavedenja Presvete Bogorodice, na severnom poluostrvu, Srbi su podigli manastir i oko njega polako formirali novi deo sela Gradnulica, ovoga puta u pravcu varoši.

Begej u XVI veku, sa prokopanim kanalima kojima su formirana tri ostrva i dva poluostrva (izvor: JP „Direkcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina“, grafička dorada autora teksta)

Stilizovana mapa Bečkereka iz 1697. godine, sa tvrđavom, vodenim tokovima koji je okružuju, prsitaništem, turskom varoši i turskim grobljem na prostoru današnje „Male Amerike“ (izvor: Monografija „Petrovgrad“, 1938.)

Još jedna, značajno preciznija karta Bečkereka iz tog perioda, s jasno obeleženim tokom Begeja, prokopanim kanalima i tvrđavom (izvor: Monografija „Petrovgrad“, 1938.)