Agrarni turizam će postati deo turističke ponude Zrenjanina

Krajem nedelje posetioci Beogradskog sajma moći će da vide turističku ponudu Srbije. I grad Zrenjanin predstaviće svoje potencijale. Osim uobičajenih destinacija i manifestacija, od kojih je svakako najpoznatija „Dani piva“, svima koji svrate na štand Zrenjanina biće predstavljeno i ono što nude okolna sela. Ideja zaposlenih u Turističkoj organizaciji grada jeste da agrarni turizam postane deo sveobuhvatne turističke ponude Zrenjanina.

Tortijada, kiflijada, kobasicijada, vinarijada, festival čvaraka, kuglofijada… Svako selo u Srednjem Banatu ima bar jednu manifestaciju na kojoj se biraju najukusnija i najlepša jela karakteristična za to podneblje. Za većinu njih zna se samo na lokalu. A mogle bi da privuku dobar deo turista koji svraća u Zrenjanin.

„Svako selo ima neku svoju manifestaciju. Mi te manifestacije treba da uvežemo i da ih izdignemo na viši nivo. Da one ne budu samo lokalnog karaktera, nego da što više ljudi čuje za njih i da dođe da ih poseti. Da ih podstaknemo da se zadrže malo duže kod nas i da više troše. Poenta jeste da sve te aktivnosti budu plasirane preko Turističke organizacije. Da se ne bavimo ne samo gradom, nego i selima. Kompletnom ponudom koju imaju. Da li su u pitanju vina, torte, kobasice, čvarci… Da se sve to nađe na jednom mestu i da se prikaže ono najlepše što Banat ima“, kaže Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanina.

Prezentacija agrarnog turizma u Zrenjaninu na Sajmu turizma – 24. februara

Zbog toga će i na predstojećem sajmu agrarni turizam biti deo ponude Zrenjanina.

„Što se tiče agrarnog turizma imaćemo prezentaciju 24. februara. Tada će biti predstavljanje i gradske i seoske ponude. Imaćemo i goste, naše saradnike koju su uvek tu. Tu će biti proizvođači iz malih sredina koji će predstaviti svoje proizvode. Biće i degustacije lokalnih proizvoda“, objašnjava naš sagovornik.

Prikupljanje podataka o svim karakteristikama okolnih sela

Cilj nadležnih je da se agrarni turizam podigne na znatno viši nivo. Zbog toga je u Turističkoj organizaciji formirano i posebno odeljenje koje će se samo time baviti. Početkom marta oni će sprovesti anketu u svakom naseljenom mestu, kako bi prikupili sve potrebne podatke.

„U nekoj prvoj rundi obilazaka smo planirali da u razgovoru sa ljudima iz mesnih zajednica uvidimo koje su prednosti i turistički potencijali sela. Postoje u tim selima različita udruženja, recimo žena, koje se bave najrazličitijim stvarima. Pripremili smo upitnik koji će sekretari mesnih zajednica popuniti, gde ćemo dobiti najosnovnije podatke“, kaže Bogoljub Kandić, član tima zaduženog za agrarni turizam u Turističkoj organizaciji Zrenjanina.

“Anketa je opširna i videćemo koja su mesta samim karakteristikama -prirodom, položajem, predodređena za bavljeneje turizmom. Tu ćemo pojačati aktivnost. Tamo gde je turizam na selu manje razvijen pokušaćemo da animiramo ljude kroz radionice da se zainteresuju i za ovu oblast. Tu se nalaze pitanja o prirodnim karakteristikama, udaljenosti, manifestacijama koje se eventualno održavaju… Infrastruktura je svuda problem, pa i kod nas, na žalost. Ipak, strategija razvoja turizma je dobrim delom zasnovana ne samo na razvoju agrarnog turizma nego i ruralnog turizma, u smislu oživljavanja dvoraca koji su van grada i nekih drugih objekata koji su, na žalost, ruinirani, zapušteni“, dodaje naš sagovornik.

Edukacija onih koji žele da se bave agrarnim turizmom

U drugoj fazi članovi tima će držati radionice i edukacije kako bi što više ljudi sa sela motivisali da se bave agrarnim turizmom. Svi zainteresovani osim od Bogoljuba potrebne informacije mogu da dobiju i od ostalih članova tima – Milice Dalje Plepel, Marice Kosanović, Jaroslava Stevanova i Ivane Bogaroški.

„Cilj ove aktivnosti je da se stvori jedan kompletan turistički proizvod Zrenjanina. Srednji Banat ima izuzetno povoljne uslove za turizam. Polovina stanovništva živi na selu i tu ima potencijala za razvoj agrarnog turizma, koji bi bio deo turističke ponude grada Zrenjanina. Želimo da edukujemo stanovništvo o kvalitetu usluga koje se pružaju u jednom seoskom domaćinstvu. Za sada imamo dva domaćinstva koja imaju kompletnu uslugu. Po jedno u Belom Blatu i Melencima… Želimo da proširimo ponudu na selu. Svima koji su zainteresovani za agrarni turizam ćemo ukazati na to kako treba da bude uređeno jedno domaćinstvo, šta mogu da ponude, koji su to proizvodi koji bi mogli biti zanimljivi turistima. Da li su to domaća šunka, kobasica, sir, rakija, pekmejz, med…“, objašnjava Ivana Bogaroški iz Turističke organizacije Zrenjanina.

Svako domaćinstvo će biti ucrtano na turističkoj mapi Zrenjanina

„Bitne su nam seoske manifestacije, ali i kompletna ponuda svih naših sela koja su zainteresovana za turizam. Tu su i Aradac, Belo Blato, Melenci, Stajićevo… ne bih hteo nikoga da zaobiđem. Jako je bitno da u ponudi grada budu kategorisani smeštajni kapaciteti, koji će pratiti razvoj tih manifestacija. Svi turisti koji budu dolazili u Zrenjanin, a koji budu zainteresovani za ono što nude naša sela ne moraju da budu locirani samo u gradu. Njima treba ponuditi nešto više na selu. Pa i smeštajne kapacitete. Zbog toga je važno da se sve to mapira i da svako domaćinstvo bude ucrtano na turističkoj mapi grada Zrenjanina. Da onaj ko dođe u Zrenjanin na jednom mestu vidi gde šta ima da obiđe, vidi, slika, gde može da jede, spava, rekreira se, da prisustvuje nekoj manifestaciji“, dodaje Zoran Ljubotina.

Turisti traže ne samo hranu i smeštaj, već i dodatne sadržaje

Veoma je važno i da se osmisle pravi sadržaji koji će biti deo turističke ponude na selu. Da li je to vožnja čamcem ili kajakom na reci ili nešto drugo, sve zavisi od karakteristika i potencijala svakog sela. Tu su mogućnosti rekreacije, šetnje, fitnesa, biciklizma… Sve što može da doprinese da turistima ne bude dosadno. Pogotovo ako se zna da su potencijalni turisti ovog vida turizma ljudi iz gradova, koji jedva čekaju da pobegnu od gradske gužve.

„Nama su sadržaji bitni. To nam je manjkalo u prethodnom periodu. Moramo na tome više da radimo. Moramo da pronađemo zajedničku nit za sva naseljena mesta. Nije sve jedno kada se neko predstavi samo na lokalu ili kada se to podigne na viši nivo. Da to ne bude samo jedna zatvorena sredina za koju je neko čuo ili nije čuo. To nije ni malo jednostavno, ali moramo da radimo na tome“, objašnjava direktor Turističke organizacije Zrenjanina.

Da bi se razvio agrarni turizam potreban je novac, kojeg najčešće nema dovoljno.

„Cilj je da pomognemo ljudima koji se bave turizmom da dođu do sredstava. Da sve to što nude na selu bude vidljivo… Mi smo ti koji pratimo sve što se događa u republici i pokrajini i mi ćemo o svim konkursima i projektima obaveštavati građane koji su zainteresovani da se bave turizmom“, kaže Bogoljub Kandić.

Agrarni turizam će biti predstavljen i u samom gradu Zrenjaninu

U najavi su i razni sajmovi koji bi trebalo da omoguće svima koji se bave ručnim radom ili imaju domaće proizvode da to pokažu i ponude drugima.

„Pripremamo promocije da te ljude sa sela koji nešto rade približimo i prikažemo gradu. Planiramo sajam žena preduzetnica da uradimo na proleće u Karađorđevom parku. Na taj način ćemo svima prikazati to što one rade. Do sada je to bilo razuđeno i možda nedovoljno prepozanto. Pokušaćemo, ne obećavam, ali kažem pokušaćemo da svu tu ponudu skoncentrišemo na jednom mestu, kako bi ponuda grada Zrenjanina bila kompletna. Kako je renovirana hala Medison planiramo da i tu održimo sajam žena preduzetnica i sajam ruralnog turizma da i tu predstavimo sve ono što ljudi rade na selu, a što može da bude deo turističke ponude“, objašnjava Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanina.

U svetu je i te kako popularno sve ono što u sebi ima predznak etno ili eko. Sela oko Zrenjanina bi to trebalo da iskoriste kako bi se oporavila i kako bi se zaustavio trend njihovog propadanja. Da u buduće mladi ljudi ne odlaze iz njih nego da u njima ostaju. Potencijala za agrarni turizam i te kako ima. Ljudi koji se bave poljoprivredom treba da vide da i kroz turizam mogu da ostvare dodatni prihod. Podaci pokazuju da turisti koji kroz Zrenjanin prolaze biciklom dnevno troše po 80 evra. Zašto taj novac ne bi ostavljali u našim selima, pogotovo ako se zna da su oni ti koji vole prirodu, zdrav način života, ali i ukusnu domaću hranu.