Nekada, i ne tako davno, svinjokolji su pored gastronomske pozicije imali i značajnu socijalno-rodbinsku dimenziju.
Mnogi rođaci, koji čak i nisu bili u istom ataru, dolazili su na svinjokoljsku „ gozbu“. O komšijama, kumovima, prijateljima i da ne govorimo.
Ipak, u svemu tome postojala je i neka mera, pa su i sami gosti bili svesni činjenice da nešto mora preostati i domaćinima. Naravno, reč je o nekoj vrsti uzdržanosti, ali i izboru hrane za tako veliki broj usta.
Od raznog sirovinskog materijala poput iznutrica, barene glave, sitnijeg „otpadnog“ mesa koje nije bilo predviđeno za sušenje, i još nekih drugih delova, vešte domaćice pripremale su jutarnji doručak od krvi, luka, džigerice i gronika, paprikaš za ručak, a za večeru je na meniju bila supa-čorba od svinjskih kostiju uz obaveznu hurku i domaće kobasice. Sve to zapečeno sa debelim kriškama krompira u staroj paorskoj pećki…
Uz to, išla je kuvana rakija u ranim jutarnjim satima za prvu ruku i lagano domaće vino za kasnije, da ostanu majstori pribrani. A salčići za kraj, kao poslastica prava.
Odrasli su u kasnim večernjim satima prelazili na banak, dok je zapećak bio rezervisan za najmlađe, gde su i zanoćili. Najuporniji su tako dočekali i prve petlove, dok su domaćice raspremale nered koji je zaostao za majstorima. I tako, prolazili su svinjokolji, devojke su se udavale, postajale su domaćice, a mladoženje majstori pravi. Neka druga deca zauzimala su svoj prostor u zapećku, a dospeli stari pričali su opet svoje priče do ranih jutranjih petlova.
Životni krug se nastavljao samo sa novim „glumcima“. U novije vreme i svinjokolji su poprimili nešto moderniju varijantu pa manifestacije, poput dolazeće kobasicijade, imaju cilj da se ne zaborave stari običaji i sve ono dobro što je utkano u njima.
Organizatori ovogodišnje beloblatske Kobasicijade pozivaju sve zaljubljenike starih običaja da im se pridruže u subotu, 7. februara i, kako kažu naši stari – biće svega i svačega – čvaraka ugojenih, čak i zdrave masti od mangulice prave!
Piše Milan Nedeljkov
.gif)
.gif)
