Pregled kardiologa, EKG, BMI, holter, merenje pritiska i šećera

Prevencija kardiovaskularnih bolesti

Postoji više načina podela fakora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Jedan od njih je podela na faktore rizika na koje se ne može delovati, dakle nepromenjive faktore (uzrast, pol i nasleđe) i faktore rizika na koje se može delovati, te se na taj način KVB mogu prevenirati.

Najznačajniji od njih su:

– povišen krvni pritisak, pušenje, povišen LDL-holesterol, nizak HDL-holesterol, diabetes mellitus, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost, i drugo.

Pri kontaktu sa pacijentom treba sprovesti određene postupke u cilju otkrivanja prisutnih faktora rizika (FR) kako bi zdravstvenom intervencijom koja obuhvata nefarmakološko i/ili farmakološko lečenje u skladu sa postojećim preporukama doprineli redukciji ili eliminaciji prisutnih, modifikabilnih FR i prevenciji bolesti.

Anamneza (lična i porodična), fizikalni pregled koji obuhvata pregled po sistemima, merenje krvnog pritiska (KP) i antropometrijska merenja (telesna masa, telesna visina i obim struka) i inicijalne dijagnostičke procedure: laboratorijski parametri – hematokrit, urin, glikemija, kreatinin, Na, Ca, K, lipidni parametri: ukupni holesterol, HDL- holesterol, LDL- holesterol, trigliceridi i EKG (u slučaju sumnje na sekundarnu hipertenziju, ili procene uticaja primenjene terapijske procedure rade se i dodatne dijagnostičke procedure) treba da doprinesu identifikovanju.

Glavnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti su:

– pušenje cigareta
– hipertenzija
– Diabetes mellitus
– gojaznost
– povišen holesterol (LDL- holesterol)

Hipertenzija

Visok krvni pritisak je najčešći faktor rizika za nastanak KVB. Rizik za infarkt srca, moždani udar i oboljenja bubrega raste kod osoba sa povišenim pritiskom – viši pritisak veći rizik, naročito kada su i drugi faktori rizika prisutni. Hipertenzijom se naziva vrednosti sistolnog krvnog pritiska veće od 140 mmHg ili dijastolnog krvnog pritiska većeg od 90 mmHg.

Kod bolesnika koji imaju visok ili veoma visok kardiovaskularni rizik ili koji boluju od diabetes melitus-a ciljna vrednost bi trebalo da bude ispod 130/80 mm Hg, odnosno da ne prelazi navedenu vrednost.

Diabetes mellitus je nezavisni faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca i drugih formi KVB. To je metabolička bolest koja se odlikuje postojanjem hiperglikemije zbog defekta u sekreciji insulina, njegovog dejstva ili postojanja kombinacije ovih poremećaja. Diabetes mellitus predstavlja značajan, nezavisan faktor rizika za nastanak ishemijske bolesti srca. Dijagnoza šećerne bolesti može se postaviti u svakoj ustanovi gde je moguće odrediti glikemiju metodom glikozo-oksidaze primenom glikoznog analizatora. Rizik nastanka oboljenja kardiovaskularnog sistema, posebno ishemijske bolesti srca povećan je i u tipu 1 i 2 dijabetesnih bolesnika.

Gojaznost je faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca. Karakteriše se uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, što za posledicu ima povećani morbiditet i mortalitet ove populacione grupe.
Dokazano je da osobe sa povišenim nivoom ukupnog holesterola u serumu imaju veći rizik za razvoj ishemijske bolesti srca od osoba sa nižim vrednostima. Ipak, nivo holesterola u serumu sam po sebi je nedovoljan za predviđanje rizika. Dostizanje ciljnih vrednosti LDL-holesterola treba da bude primarni cilj hipolipidemijske terapije. Povišen nivo triglicerida udružen je sa povišenim rizikom nastanka KVB. Lipoproteini bogati trigliceridima dovode do ubrzane ateroskleroze i predisponiraju nastanak KVB.