Priča o podizanju spomenika Despotu Stefanu Lazareviću aktuelizovana je u poslednje vreme, zbog čega se logično nametnulo pitanje o vezi srednjovekovnog vladara i našeg grada.
Predsednik komisije za podizanje spomenika Grada Zrenjanina podsetio je da je ideja o podizanju spomenika Despotu Stefanu vrlo stara, i da se javila početkom devedesetih kada je Milan Tutorov napisao knjigu „Mala Raška u Banatu“.
-Do sada se nije baštnila činjenica da je ovaj grad bio poslednja prestonica srednjovekovne Srbije. Spreman sam uvek da kažem da je Despot Stefan Lazarević najlepši biser na kruni Nemanjića jer on simbolizuje retkost i izuzetno herojstvo. On je bio proglašen za Viteza Zmaja, i to na prvom mestu u redu evropskih vitezova. Sa druge strane, tu su i njegova izuzetna pismenost i inteligencija, „Slovo ljubve“ je jedno od naših najlepših srednjevekovnih dela koje imamo. Sigurno je da bi bila velika čast da imamo spomenik podignut jednoj takvoj istorijskoj ličnosti. Najvažniji koreni i počeci ovog grada upravo datiraju iz vremena Despota Stefana, objasnio je Mirko Krlić.
I love Zrenjanin: Pokretanje ideje sigurno obuhvata i potencijalnu lokaciju na kojoj bi spomenik bio podignut?
Mirko Krlić: Neretko ističem da se Zrenjanin više pominje po rušenju nego po gradnji, i žao mi je zbog toga naročito kada su u pitanju spomenici i baština koja nam je ostala. Svi pričamo o Ajfelovom mostu, Vilsonovom trgu, nekadašnjoj zgradi muzeja i županijskom dvoru, svesni da su brojni vredni objekti nestali. Mislim da je vreme da se okrenemo gradnji i da neke stvari vratimo. Lokacija se na neki način sama ukazala, reč je o prostoru ispred Vojvođanske banke gde postoji jedna rundela.
I love Zrenjanin: Da li, pored Despota Stefana, postoje još neke ličnosti kojima bi trebalo podići spomenike u Zrenjaninu?
Mirko Krlić: Mislim da se grad nije na dovoljan način odužio Slavku Županskom, predsedniku Srpskog narodnog odbora i prvom županu Torontalske županije u okviru nove države. Mislim da on zaslužuje bistu na nekom važnom mestu u gradu. Spomenik bi odavno trebao da ima i Mihajlo Pupin i sve ličnosti koje su živele u ovom gradu, obeležile istoriju, razvoj, kulturu, trebaju da dobiju svoje mesto. Ima onih koji će reći da su spomenici „bacanje para“. Ne bih voleo da budem pogrešno shvaćen, ali kada pričamo o podizanju spomenika to nikako nije na način kako se to radi u Skoplju, Prištini i enkim drugim gradovima. Protivnik sam toga da se bavimo lažnom istorijom, da podižemo spomenike nekim ličnostima za života ili da ih podižemo ljudima koji nemaju nikakav istorijski značaj za tu sredinu. Mi nažalost, imamo jednu drugu situaciju. Zrenjanin nosi ime po čoveku koji nema veliku vezu sa ovim gradom, ali to nam se tako dogodilo.
I love Zrenjanin: Javnost zna da ste se do sada zalagali, a zatim i realizovali vraćanje i podizanje spomenika Kralju Petru I Karađorđeviću, i svetom Ivanu Nepomuku. Kakvo je generalno mišljenje o stanju spomenika, bisti i spomen-obeležja u gradu, ako uzmemo u obzir i činjenicu da se evidencija o tim objektima tek ovih dana popisuje i da je dugo nismo uopšte imali.
Mirko Krlić: To jeste definitivno informacija koja zvuči neverovatno, baš kao što se dugo nije znalo čega sve ima u legatu muzeja. Dok sam se bavio novinarskim poslom i istraživo koliko ljudi znaju o spomenicima, konkretno u anketi o Rotondi, nisam dobio nijedan odgovor. Dakle, mnogi od nas prolaze pored spomenika ne znajući kome su podignuti i zašto. Ne smemo takve stvari zaboraviti, bez obzira iz kog su oni perioda, čak i onog kog nam se ne sviđa. Ima ideja da se podigne spomenik Mehmed Paši Sokoloviću za koga ne može da se kaže da je bio beznačajan u vreme turske vladavine koja je bila i na prostorima našeg grada.
I love Zrenjanin: Ako se vratimo na početak priče, kakva je konkretno procedura za realizaciju spomenika Despotu Stefanu?
Mirko Krlić: Procedura je takva da se mora raspisati javna nabavka za umetničko delo, i to je prilično složena procedura. Mora se pronaći umetnik koji je radio velika dela, a mi takvih nemamo u izobilju, možda njih dvojicu-trojicu svega, ali jesam za tu opciju. Imamo jedno lepo iskustvo sa Zoranom Jezdimirovićem koji je uradio spomenik Kralja Petra i svetog Ivana Nepomuka. Dobro je pozvati i druge umetnike kako bismo videli i njihove vizije. Takođe je važno i kakav će spomenik biti, da li je vladar na prestolu ili na konju, u stojećem ili sedećem polažaju, kao i to da li će Despot Stefan Lazarević biti predstavljen kroz svoju duhovnost ili viteštvo. Video sam njegov spomenik u Despotovcu, gde podseća na rimskog vojnika, ali mislim da je za ovaj grad duhovonost despota od većeg značaja, i da bi spomenik zapravo trebao da „pomiri“ te dve njegove strane, sa akcentom na duhovnst. To je već i do sposobnosti umetnika. Voleo bih da podizanje spomenika ne bude zaseban čin, nego da se organizuje serija književnih večeri u gradu, i da taj spomenik na jedan lep način simbolizuje grad, zaključio je Mirko Krlić.
.gif)
.gif)
