Generacije osmaka Osnovne škole „Bratstvo i jedninstvo“ u Belom Blatu svake godine se opraštaju od svojih učitelja i nastavnika na poseban način. Odrastanje i školovanje u maloj i sredini udaljenoj od grada prisno ih vezuje, zbog čega rastanak na kraju škole biva naročito težak.
– Ne prođe ni jedna generacija đaka, a da ona nema neku posebnost i da se za njom ne žali. Za nekom više, zbog dobrog uspeha, za nekom “još više”, opet zbog svega ostalog. Ipak, svi oni nekako ostaju u velikom srcu škole, tako da je i sam čin opraštanja od njih skoro uvek veoma emotivan. I za njih i za sve članove kolektiva škole, priča direktor škole Milan Nedeljkov.
Osmaci su u školi pripremili tradicionalno pečenje palačinaka i tako na zabavan način pokušali da stave zarez na prvi deo školskog perioda.
Njihovi nastavnici predvođeni direktorom Nedeljkovim, zahvalili su im se originalnom i motivacionom porukom:
– Svojim rođenjem zakoračili ste u treći milenijum i samim tim ste već tada postali posebna generacija. Polaskom u I razred ove škole vi posatajete i jedna interesantna školska grupacija. Neki bi rekli – šareno i bučno društvo željno igre i dečije zabave, a sa ostatkom vremena, po principu“ kako ćemo-lako ćemo“! Makar malo i učili, onoliko koliko je potrebno, ne bi li umirili roditelje i eventualno održali korak na tom mukotrpnom školskom putu. Ipak, i bez obzira na to što ste imali Darka, Šiksija, Bokija i Anabelu koje ni usporeni snimak nije uvek mogao identifikovati i, s druge strane, već ozbiljne Janu i Rebeku, zamišljenog Igora, uzdržanog i tajnovitog Viktora, te skrivenu Leonoru, ponekad pospanu Natašu, putujuću Adrianu, nevidljivu Dragicu i nasmejanu Aleksandru, vi ste uspevali da se uskladite, da funkcionišete drugarski i da zbrišete sa časova, kada zatreba. I da vas ne uzmemo „na zub“ zbog toga, jer je i to valjda deo odrastanja. I sada, bez obzira na sve to, vi postajete jedna dobra generacija. Verujući da ste dovoljno toga iz škole “povukli”, očekujemo od vas da budete uspešni. Pre svega kao ljudi. Da plemenitost i dobrota koja je, sigurni smo u to, utkana u vas, bude i vodilja vaših života. Pa ko voli, nek izvoli, te neka i uči. To će biti onaj plus, ona prevaga, koja vas može izdići iznad proseka. Te, kada se jednog dana setite onih reči koje smo vam upućivali, verovatno ćete i reći: našla/našao sam se na pravom mestu, u pravom trenutku, sa nekim znanjem u glavi i papirićem u džepu. A na njemu će biti ispisane ove reči: „O ovome smo vam pričali-tome smo vas podučavali u staroj beloblatskoj školi“!