1. „ŠLARAFIJA”
Šlarafija je bila društvo za negovanje drugarstva, šale, humora i izazivanje dobrog raspoloženja. Osnovana je 1932. godine, a osnivači su bili dr Lajoš Brajer, književnik i novinar i dr Nikolaus Haslinger, lekar. Članovi „Šlarafije” bili su samo muškarci. Društvo je delovalo do Drugog svetskog rata.
Dr Lajoš Brajer (1865-1943), novinar, književnik, prevodilac i predsednik udruženja „Šlafarija”
2. BEČKEREČKI IZVIĐAČI
I Veliki Bečkerek/Petrovgrad imao je svoje izviđače-skaute, po uzoru na one iz američkih filmova (boy-scouts). Oni su 1923. godine okupljeni oko udruženja „Steg skauta”, a sedište im se od 1935. godine nalazilo u barakama u Plankovoj bašti koje im je grad ustupio na 50 godina. Ovo udruženje je bilo dosta popularno i uspešno, budući da je kupilo građevinsko zemljište na moru, u Brelima kod Baške vode. Brojalo je oko 250 članova. Delovalo je do Drugog svetskog rata.
3. JUGOSLOVENSKO-ČEHOSLOVAČKA LIGA
Jugoslovensko-čehoslovačka liga osnovana je u Velikom Bečkereku 1930. godine, sa ciljem širenja jugoslovensko-čehoslovačkog prijateljstva koje je bilo veoma aktuelno u međuratnom periodu. Kraljevina Jugoslavija i Čehoslovačka bile su saveznice okupljene u tzv. Maloj Antanti, a nakon Prvog svetskog rata, veliki broj Čeha i Slovaka doselio se u Veliki Bečkerek. Dobar deo njih radio je u ovdašnjoj fabrici šećera, a najpoznatiji među njima svakako je bio sam direktor – Viktor Elek. Radnici Šećerane su se nalazili među osnivačima ovog društva i činili jezgro njegovog članstva. U međuratnoj češkoj zajednici Velikog Bečkereka rođen je i istaknuti istoričar Bogumil Hrabak (1927-2010).
4. UDRUŽENJE ZA BORBU PROTIV ŠTETNIH DRUŠTVENIH KONVENCIONALNOSTI „NOVI POZDRAV”
Ovo udruženje, verovatno najzanimljivije po svojim ciljevima, osnovano je 17. marta 1935. godine sa zadatkom da vrši propagandu protiv štetnih društvenih pojava i običaja, kao što je skidanje šešira prilikom pozdravljanja na ulici ili ljubljenja ruku ženama prilikom susreta.
5. ESPERANTO-KLUB
Esperanto-klub je osnovan u Velikom Bečkereku 1923. godine sa ciljem promovisanja i usavršavanja esperanta. Ovaj „veštački“ međunarodni jezik, koji je trebalo da omogući razumevanje među različitim narodima, izmislio je 1873. godine poljski lekar i pacifista Lazar Ludvig Zamenhof. Velikobečkerečki esperanto-klub delovao je u međuratnom periodu, a sedište mu je bilo u Zmaj Jovinoj ulici br. 3. Predsednik ovog društva bio je Aleksandar Stanojlović, istoričar, publicista i sekretar Banatske trgovinsko-industrijske komore.
6. JUGOSLOVENSKO-BUGARSKA LIGA
Jugoslovensko-bugarska liga bila je međuratno udruženje jugoslovensko-bugarskog prijateljstva, koje je osnovano u Petrovgradu 16. maja 1936. godine. Ona je osnovana nakon što je došlo do promene u spoljnopolitičkim odnosima između Kraljevine Jugoslavije i Bugarske tridesetih godina prošlog veka, i tada su u obe zemlje počela da se osnivaju društva međusobnog prijateljstva. Petrovgrad je bio prvi grad u Banatu u kom je osnovano ovakvo jedno udruženje. Među osnivačima i predsednicima Lige nalazili su se međuratni predsednici opštine Petrovgrad Milorad Vladiv i Vladimir Živković. Nažalost, do izbijanja Drugog svetskog rata ovo društvo nije uspelo da razvije svoju delatnost i zabeleženo je samo da su njegovi predstavnici učestvovali u proslavi priređenoj marta 1937. godine u Petrovgradu povodom potpisivanja jugoslovensko-bugarskog pakta o prijateljstvu.
Naslovna strana lista „Банатска пошта”, sa najavom osnivanja Jugoslovensko-bugarske lige u Petrovgradu („Прва Југословенско-бугарска лига у Банату основаће се 25. априла у Петровграду, у циљу зближења двеју земаља”, Банатска пошта 4, 11.4.1936, 1).
Ipak, ovo udruženje osnovano je nešto kasnije.
Više podataka o Jugoslovensko-bugarskoj ligi pročitajte OVDE
7. ROTARI KLUB
Rotari klub Petrovgrad osnovan je 1937. godine, pred sam kraj međuratnog perioda. Bio je smešten u kantini petrovgradske fabrike šećera, a brojao je tek mali broj članova (25, prema podacima iz 1938. godine). Bio je pod zaštitom međunarodne Rotari-uprave u Čikagu i delovao je sve do Drugog svetskog rata. Okupljao je uglavnom advokate, sudije, privrednike i industrijalce, zainteresovane za negovanje ličnih odnosa i kontakata, uvećanje mogućnosti službe opštim interesima, postavljanje visokih kriterijuma u poslu i zvanju.
8. UDRUŽENJE ČETNIKA
U Velikom Bečkereku je 1933. godine osnovano Udruženje četnika, koje je okupljalo četnike i dobrovoljce iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Predsednik ovog društva bio je ondašnji gradonačelnik Miloš Stefanović, a ono je bilo naročito aktivno neposredno nakon atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine. Na samom početku nemačke okupacije u Petrovgradu i Banatu, lokalni četnici i dobrovoljci iz Prvog svetskog rata bili su među prvim uhapšenima, jer se na njih gledalo kao na potencijalne organizatore otpora nemačkim okupacionim vlastima.
Miloš Stefanović, gradonačelnik Velikog Bečkereka i predsednik velikobečkerečkog Udruženja četnika
9. JUGOSLOVENSKO-NEMAČKI KLUB
Jugoslovensko-nemački klub u Petrovgradu osnovan je 1935. godine i smešten u prostorijama hotela „Central”. Formiranje ovog udruženja, čiji su predsednici bili advokati Dušan Đermekov (1935-1936), Božidar Ankić (1936-1937) i Dušan Bratić (1938-?), vremenski se poklopilo sa zaokretom u spoljnoj politici jugoslovenske države prema tada hitlerovskoj Nemačkoj. Klub je imao bogatu biblioteku i organizovao je kurseve nemačkog jezika. Delovao je do Drugog svetskog rata i početka nemačke okupacije Jugoslavije.
10. KLUB PUŠAČA LULA „BANATSKA RUŽA”
Klub pušača lula „Banatska ruža” osnovan je 1988. godine kao udruženje građana-ljubitelja lula, a u cilju istraživanja i promocije narodnih običaja vezanih za pušenje lula i unapređenje kulture pušenja lula. Klub je imao svoj Statut i Skupštinu, i bio registrovan član Saveza klubova pušača lula Jugoslavije sa sedištem u Zagrebu. Njegovi članovi su učestvovali na takmičenjima u pušenju lule, a Klub je prestao da postoji 2008. godine.
Izvor: Portal Zrikipedija
.gif)
.gif)
