Natalija Stojadinov Radović: Cilj nadležnih je da se poboljša položaj Roma i da se oni u potpunosti integrišu u sistem

Romi su, odmah posle mađarske nacionalne manjine najbrojniji u Zrenjaninu. Prema podacima sa poslednjeg popisa stanovništva 2022. u našem gradu živi 2.721 Rom, ali je prema proceni Mobilnog tima za inkluziju Roma taj broj veći i promenljiv zbog čestih migracija Roma ka zemljama Evropske unije. O najvećim problemima romske zajednice i tome šta nadležni čine da se njihov položaj poboljša za portal I love Zrenjanin govorila je Natalija Stojadinov Radović, zamenik načelnika Odeljenja za društvene delatnosti gradske uprave Grada Zrenjanina.

Koje sve predrasude postoje kada govorimo o pripadnicima romske zajednice?

Grad Zrenjanin ima vekovnu tradiciju multikulturalnosti, koja se neguje i u današnje vreme. Na teritoriji grada žive građani 26 nacionalnih pripadnosti, te je jasno da je Zrenjanin i multietnička i multikonfesionalna sredina, što našem gradu daje posebnu draž i obogaćuje njegov identitet. Sama činjenica da toliko različitih kultura živi u našoj sredini, govori da predrasude i stereotipi nisu ključni za kvalitetan suživot i da naši građani ne pridaju previše značaja tome.

Ipak, bitno je ohrabriti građane da se obraćaju institucijama, ukoliko smatraju da su im neka prava ugrožena ili se osećaju diskriminisano. Kako bi mogli da traže odgovarajuću zaštitu, pre svega moraju da poznaju svoja prava, kome sve mogu da se obrate za pomoć i da znaju da, uz sve procedure koje treba ispoštovati, u slučaju prijavljivanja bilo kog oblika diskriminacije, podrška neće izostati. Informisanjem građana o njihovim pravima, naročito iz oblasti prava nacionalnih zajednica, upravo se i bavi Lokalni Mobilni tim za inkluziju Roma, Odsek za nacionalne manjine, etničke grupe, izbeglice i migracije u okviru Gradske uprave, Centar za socijalni rad, ali i Crveni krst i druge nevladine organizacije.

Problemi Roma su, pre svega, egzistencijalni

Kakve sve probleme imaju Romi?

Problemi sa kojima se suočavaju naši sugrađani romske nacionalnosti su, pre svega, egzistencijalne prirode, jer veliki broj Roma živi ispod granice siromaštva, stepen obrazovanja je izuzetno nizak, mali broj Roma je zaposlen i žive pretežno u neuslovnim stambenim objektima ili objektima koji su nelegalizovani što otežava, odnosno onemogućava dodelu pomoći u vidu građevinskog materijala i radova.

Jedan od glavnih problema je nizak obrazovni nivo romske zajednice u celini. Veoma mali broj dece romske nacionalnsti pohađa pripremni predškolski program, pa se posledično dešava da i dalje jedan broj dece ostaje van obrazovnog sistema. Deca koja ne pohađaju pripremni predškolski program kada dođu u prvi razred su u samom startu u zaostatku u odnosu na ostale učenike, teže prate nastavu i samim tim njihova postignuća su manja. Iz tih razloga ona često gube motivaciju za sticanje znanja, pa se neretko dešava da napuštaju osnovnu školu, tako da je i ne završe. Romska deca koja završe osnovnu školu, zbog manjka motivacije za učenje, iskazuju niži nivo stepena znanja u odnosu na vršnjake drugih nacionalnosti.

Da bi se ovaj problem barem delimično ublažio, Grad Zrenjanin je 2018. angažovao romsku pedagošku asistentkinju koja pomaže deci romske nacionalnosti da lakše savladaju školsko gradivo.

Loši uslovi života vode do pojave određenih zdravstvenih problema. Kod Roma se u većoj meri javlja dijabetes, kardiovaskularne bolesti, ali je evidentan problem i nizak nivo znanja o reproduktivnom zdravlju.

Grad Zrenjanin, odnosno romska zdravstvena medijatorka redovno organizuje edukacije o lečenju dijabetesa i njegovoj prevenciji, kao i edukacije na temu reproduktivnog zdravlja kako bismo ih na nenametljiv i neuvredljiv način uputili u ovu temu. Ukazujemo im na značaj vakcinacije i koliko ona doprinosi zaštiti zdravlja njihove dece.

Problemi romske zajednice su veoma kompleksni i međusobno se prožimaju, tako da je za njihovo reševanje potrebno uključiti sve relevantne činioce. Grad Zrenjanin je prepoznao ovaj problem i od 2011. Gradska uprava grada Zrenjanina ima zaposlenog romskog kordinatora, od 2009. romsku zdravstvenu medijatorku, od 2018. pedagošku aistetkinju. Iste godine formiran je Mobilni tim za inkluziju Roma, u čiji sastav su uključeni stručnjaci iz oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, predstavnici lokalne samouprave.

Šta Grad Zrenjanina čini da poboljša položaj Roma

Na koji način grad pokušava da poboljša položaj Roma? Koji sve projekti postoje, a koji su usmereni na poboljšanje položaja ove nacionalne manjine?

Aktivnosti baziramo najviše na oblast obrazovanja i zapošljavanja u koje su uključene sve relevantne gradske institucije. Mere koje jedinica lokalne samouprave preduzima u cilju socijalnog uključivanja Roma, ali i drugih društveno osetljivih kategorija stanovništva su usmerene na :

• socijalno stanovanje
• pristup obrazovanju (stipendije prema blažim kriterijumima)
• pristup zapošljavanju (aktivne mere zapošljavanja, obuke)
• podržani projekti civilnog društva.

Koliko je Nacionalna strategija za Rome primenjiva u praksi i da li tu postoje problemi i kako se oni rešavaju?

Grad Zrenjanin sprovodi mere i aktivnosti u skladu sa strategijom, a prema potrebama i mogućnostima lokalne sredine, sa akcentom na unapređenje jednakosti svih građana, inkluzije Roma u smislu smanjivanja siromaštva i socijalno-ekonomske isključenosti u odnosu na ostalu populaciju i većeg i aktivnijeg učešća romskog stanovništva u život na lokalu.

Rezultati aktivnosti koje se sprovode

Kakvi su rezultati postignuti u poslednjih nekoliko godina kada se govori o poboljšanju položaja Roma?

Cilj našeg grada je ravnomerni razvoj svih njegovih delova. Romska zajednica, kao jedna od socijano najugroženijih, imaće prioritet u rešavanju svih komunalnih i infrastrukturnih problema radi poboljšanja uslova stanovanja. Takođe, predstavnici svih naših institucija, počevši od Centra za socijalni rad, preko obrazovanih ustanova, sve do Crvenog krsta, čine Mobilni tim za socijalnu inkluziju Roma, čiji je zadatak  unapređivanje i praćenje toka realizacije svih strateških dokumenata koji su direktno usmereni na romsku zajednicu.

Rezultati sprovođenih aktivnosti:

– povećan je obuhvat dece romske nacionalnosti u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja,

– sprovođena Analiza stanja položaja Roma na teritoriji grada u oblastima obrazovanja, stanovanja, zdravstvene zaštite, zapošljavanja i socijalnog statusa,

– povećan je obuhvat vakcinisane i zdravstveno zbrinute dece na preko 90%,

– broj maloletničkih brakova/rano stupanje u brak se smanjuje, neznatno, ali je broj manji i u nekim slučajevima su devojke nastavljale školovanje do završetka osnovne škole u okviru programa obrazovanja odraslih „Druga šansa“ ,

– u saradnji sa OŠ “Petar Petrović Njegoš“ napisana je dvojezična, na srpskom i romskom jeziku, Brošura o  programu „Druga šansa“,

– niskoobrazovani Romi učešćem u motivacionim obukama NSZ lakše dolaze do zaposlenja,

– ostvarena je saradnja sa Ministarstvom finansija – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije na implementaciji projekta „Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima“,

– učešće u projektu “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” Nemačke agencije za medjunarodnu saradnji – GIZ, kroz koji je izgrađena kanalizaciona mreža u delovima mesta Jankov Most, Zrenjanin i Mužlja.

Aktivnosti koje grad Zrenjanin preduzima kako kroz učešće u navedenim Projektima, tako i kroz rad Mobilnog tima, ukazuju da postoji rešenost, volja i spremnost da svoje postojeće resurse i kapacitete usmeri ka organizovanijem delovanju na rešavanju  navedenih složenih i otvorenih egzistencijalnih pitanja sugrađana romske nacionalnosti.

Samo zajedničkim radom može se poboljšati položaj romske zajednice

Može li se i kada očekivati da se pripadnici romske zajednice u potpunosti integrišu u sistem? Od zdravstva, školstva, rada u institucijama… I od čega to najviše zavisi?

Naravno! Da tako ne smatramo sav trud i rad bi bio uzaludan. Svaki korak koji se napravi približava nas tom cilju. Iz napred navedenih aktivnosti koje je grad preduzeo jasno se vidi da su uključene sve institucije, ne samo zdravstvene ili obrazovne. Ali da, da bi do potpune integracije došlo potrebno je da postoji obostrano poverenje, da i pripadnici romske zajednice veruju u institucije i da znaju kome treba i na koji način da se obrate, kako bi se na njihove potrebe adekvatno i pravovremeno odgovorilo.

S druge strane, i sami zaposleni u institucijama treba da budu adekvatno obučeni i upoznati da se rešavanju problema romske populacije treba pristupiti sa većim stepenom razumevanja i strpljenja, čime će i pripadnici ove zajednice steći poverenje u institucije i lakše i radije im se obraćati. Znači, svi treba da budemo informisaniji i senzibilisaniji da bismo brže i bolje rešavali probleme naših sugrađana.

Koliko su pripadnici romske zajednice spremni da sarađuju i da i sami utiču na poboljšanje svog položaja?

Duboko verujemo da romska zajednica želi da se u potpunosti integriše u društvo i da i sami prepoznaju interes da svoj životni standard podignu na viši nivo. Društvo treba da adekvatno odgovori na njihove potrebe uspostavljajući bolju saradnju sa romskom zajednicom. Zato i verujemo da sve preduzete aktivnosti i budući projekti mogu samo pozitivno uticati na uspostavljanje jednog održivog sistema u kojem romska zajednica može samostalno i efikasno da funkcioniše.