Turističke agencije u Zrenjaninu nemaju posla, potrebna im je pomoć države da bi opstale

U vreme pre pandemije korona virusa novembar i decembar su bili rezervisani za planiranje novogodišnjih i božićnih putovanja, kao i izbora destinacija za zimovanje i letovanje naredne godine. Ove godine zbog epidemiološke situacije pitanje je da li će ikakvih putovanja bilo gde biti i u kom obliku.  Zbog svega, u turističkim agencijama kažu da posla uopšte nemaju i da ne znaju kako će prebroditi period koji je pred nama, ukoliko ne bude pomoći države. U tom slučaju će mnoge turističke agencije već od 1. januara biti prinuđene da otpuštaju radnike, budući da tada ističe zabrana otpuštanja za kompanije i firme koje su koristile pomoć države u vidu minimalca.

Zaposleni u turističkim agencijama bi 2020. godinu, da je moguće, najradije zaboravili. Ali, na žalost, to ne mogu, jer im je nanela ogromne gubitke i otežala poslovanje.

“Što se tiče posla u turističkoj agenciji možemo slobodno reći da zadnjih mesec i po dana apsolutno nikakvog posla nema. Baš nikakvog. Niti ima interesovanja, niti bilo kakve prodaje. Mada turističke agencije rade sa smanjenim obimom posla još od 15. marta. Mi smo u vreme sezone imali pojačan sastav radnika. Ove godine nismo pojačavali smene, naprotiv. Godinu zaključujemo sa merama pomoći koje smo dobili od države, ali sigurno je da ćemo posle 31. decembra otpuštati radnike. Uglavnom kod nas bude 2-3 radnika, ostaćemo na jednom da bi firma funkcionisala“, kaže Miodrag Gavrilović iz turističke agencije Euforija.

Turističke agencije gotovo da niko i ne posećuje

U normalnim okolnostima ovo bi bio period godine kada bi se tražio aranžman više za predstojeće praznike.

„Prethodnih godina u ovom periodu smo mi daleko ušli sa ‘first minute’ aranžmanima za sledeću godinu i uplatama za letovanja. Što se tiče zimovanja i destinacija koje smo prodavali, a koji se tiču dočeka Nove godine i aranžmana posle nove godine, trenutno je apsolutno mala zainteresovanost. I ako nešto i bude od toga, to će biti pred sam doček, jer ljudi ne mogu ništa da planiraju niti da razmišljaju o tome zato što se situacija iz dana u dan menja. Niko ne može da donese bilo kakvu odluku o nečemu što će biti za mesec dana. A to je ranije bila praksa. Praksa je bila svakako i da ljudi koji znaju kada će imati godišnje odmore tokom leta da počnu da otplaćuju svoje aranžmane za sledeću godinu. Ponavljam, sada nemamo apsolutno nikakvo interesovanje za letovanje“, objašnjava naš sagovornik.

Država nema na vapaje turističkih agencija 

Pomoć države u prvom talasu korone dobro je došla turističkim agencijama, ali nije dovoljna da bi se težak period u potpunosti prevazišao, jer on predugo traje.

„Što se tiče dela pomoći koju je dobila celokupna privreda, ona nam je dobro došla. Tu, pre svega,  mislim na minimalac tokom tri meseca. Ne računam pomoć od 18.000 dinara koju smo dobili dva meseca. To je bilo čisto da se kaže da je kao još nešto pomognuto. Smatram da je država donela ove mere ishitreno jer je obuhvatila celokupnu privredu. Čak i one sektore za koje pomoć nije bila potrebna, jer su u tom trenutku radili. Mislim da je prilikom donošenja odluka trebalo sagledati ko je zaista oštećen i ko stvarno trpi štetu u smislu čak i opstanka posla“, kaže Gavrilović.

„Nova pomoć bi nam svakako dobro došla i potrebna nam je. Mi smo subagent, prodajemo aranžmane agencija koje su mnogo veće od nas, ali ni te velike agencije nisu u boljoj situaciji. Što se tiče mera o kojima se priča u medijima, o subvencijama za osiguranje, vrlo teško će manje organizatorske agencije uspeti uopšte da apliciraju za to. Opet je neprecizno doneta odluka da se na taj način kao pomogne agencijama. Mi kao sturka i naše kolege u udruženjima smo precizni i tražimo specifične stvari. Čini se kao da ni resorno ministarstvo, ni Ministarstvo finansija to ne čuju i ne vide. Mi smo grana koja treba da opstane. Treba da promovišemo naše gradove i našu sredinu, ali da ljudima koji ovde žive pružimo kvalitetnu uslugu. Da oni za svoj novac mogu da dobiju bezbedan, dobar, siguran aranžman za leto, zimu ili neki drugi vid odmora“, dodaje naš sagovornik.

Pomoć neophodna za opstanak turističkih agencija

Pomoć turističkim agencijama bi trebalo da bude direktna.

„Naravno, ne tražimo mi onoliko koliko smo zarađivali. Ali, tražimo da nam pomognu što se tiče najosnovnijih troškova u narednom periodu. Lično smatram da bilo kakvog posla u našoj branši neće biti pre aprila. Znači nama je preko potrebno da pomoć bude već danas da bismo mogli da mislimo o opstanku, boljitku i radnim mestima. Tražili smo da nam se obaveze koje su u prvom paketu pomoći odložene za narednu godinu otpišu, jer mi ćemo i tada biti u izuzetno teškom momentu da bismo mogli da to plaćamo. Država nije razumela ni to da ćemo, ako zatvorimo naše agencije mi opet biti na teretu te iste države, jer odlazimo na evidenciju NSZ. Ukoliko do nje dođe, pomoć neće biti uzaludna, jer ovo mora proći“, ističe Gavrilović.

Turističke agencije beleže gubitke od 150-200 posto

Poslovanje u turističkim agencijama se trenutno svodi na deržurstvo.

„Teško je. Poslovanje se svodi na dežuranje i davanje informacija koje su vrlo neodređene, jer nismo u mogućnosti da predvidimo bilo šta vezano za poslovanje. Tapkamo u mraku. Stranaka nema. Jednostavno, ljudi su uplašeni zbog virusa i zabrinuti zbog čitave situacije. Ljudi znaju da ne mogu da putuju, a da li će i kad moći to zavisi od epidemiološke situacije. Što se tiče statusa turističkih agencija, to je rešeno na nivou države. Svi koji su platili aranžmane, a nisu otputovali dobili su potvrde za zamenska putovanja koja mogu da realizuju tokom sledeće godine. Ako to ne uspeju, onda im sledi povrat novca od 1. januara 2022. godine. To ništa nije sporno. Činjenica je da sada još niko ništa ne zna šta će se desiti sledeće godine“, kaže Senka Milojević iz turističke agencije Minos travel.

„Mi smo na gubitku 150-200 posto. Promet je potpuno zamro.  Nema ga. Ali, zato troškovi uredno idu. Doprinosi, zakupi, režija… Sve. To niko ne oprašta, bez obzira što nema prometa“, dodaje naša sagovornica.

Moguće otpuštanje radnika od 1. januara

I u ovoj turističkoj agenciji se pripremaju za veoma neprijatan scenario od nove godine.

„Mi smo iskoristili pomoć države, ali to je bilo nedovoljno, jer nam je to pokrilo 2,5 meseca, a svi ostali idu pod punim opterećenjem. Ono što je naša struka molila i tražila, preklinjala, ne znam više ni u kojoj su formi tekli razgovori, da se agencijama otpišu obaveze u domenu doprinosa bar u narednih 6 meseci ili malo duže u zavisnosti od situacije sa korona virusom i mogućnošću poslovanja. Međutim, država se jednostavno oglušila o to. Dobili smo od naših kolega iz udruženja sve negativne informacije. Na sve je odgovor bio ne, ne može, ne, ne… Mi se sad stvarno mučimo. Trudimo se da opstanemo. Gledaćemo da redukujemo broj radnika od 1. januara. Sad to ne možemo, jer smo koristili pomoć države. Ali, to je realnost. Naravno, agenciju nećemo zatvarati. Očekujemo da će ovo kad-tad proći, ali biće teško preživeti“, objašnajva naša sagovornica.

„U našoj agenciji će ostati jedan radnik koji će čitati mejlove, javljati se na telefon… To je dovoljno za dežurstvo. Sada nas je troje zaposlenih. Ponavljam, ako budemo bili primorani, moraćemo da otpustimo dvoje dok se situacija ne popravi. Moram da budem spremna i na taj scenario. Jer od države stižu negativni signali“, dodaje Milojević.

Poslovnih kontakata sa partnerima iz inostranstva gotovo i nema, jedino o čemu se priča jesu zdravlje zaposlenih i sudbina agencija

Bez brze i direktne pomoći pitanje je koliko će turističke agencije moći još da opstaju na tržištu.

„Jedno je pomoć agencijama da prežive – redukcija troškova koji nisu mali, da bismo mogli da preguramo ovaj period. A drugo je pričati o nekim polisama koje su vezane za status agencija, organizatore koji to mogu da rade, a koji i ne znaju da li će moći da rade sledeće godine. To je nekako naopako okrenuto. Ta pomoć koja se daje u smislu pribavljanja novih garancija za putovanje za polise za organizatore to se direktno preliva osiguravajućim kućama. Turističke agencije nemaju nikakvu korist. One dobijaju zakonski okvir, potvrđuje se da rade u Srbiji kao organizator putovanja sa određenom licencom. Praktično to je sve apstraktno za nas. Mi ne razmišljamo u tom pravcu dok ne vidimo da li će se nešto pozitivno desiti od nove godine“, kaže naša sagovornica.

„Naši tradicionalni partneri u inostranstvu su isto u lošoj situaciji, mada smo čuli da u drugim državama turističke agencije dobijaju pomoć države i da su na neki način zbirnute. Poslovnih kontakata po pitanju novih poslova nema, jer ne znamo šta će se dešavati. Mnogi naši saradnici su korektni i rekli su da su otvoreni za saradnju kad se steknu uslovi za rad. Teško je. Jedino o čemu sada razgovaramo kada se čujemo jeste da li su svi zdravi, kako funkcionišu, da li im država pomaže“, zaključuje na kraju razgovora Senka Milojević.