 (1).gif)
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da su sva tri para orla krstaša ove godine uspešno izvela potomstvo, te je populacija na severu Banata bogatija za tri mlada orla.
Orao krstaš u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste i svaka nova jedinka izuzetno je značajna za njihov opstanak.
foto: Marton Horvath, ustupljeno Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Mere aktivne zaštite, poput četvoromesečnog čuvanja gnezda, sprovode se od 2017. godine sa ciljem da se populacija krstaša sačuva i uveća i za sada daju odlične rezultate. Od ove godine zaposleni, članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije čitavu gnezdilišnu sezonu motrili su na tri gnezdeća para orlova krstaša.
Projekat „Zaštita orla krstaša u Panonskom regionu putem smanjivanja mortaliteta koji uzrokuju ljudi – PannonEagle LIFE“ sprovodi 11 partnera iz pet zemalja koje se nalaze u Panonskoj niziji (Mađarska, Austrija, Češka, Slovačka i Srbija). Osnovni zadatak je sprečavanje trovanja ptica grabljivica, naročito orla krstaša (Aquila heliaca). Vrednost projekta je 3,6 miliona evra, a u najvećem delu finansiran je (2,7 miliona evra) od strane Evropske komisije. Partner DZPPS u Srbiji je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
– Velika je čast i odgovornost biti uključen u projekat zaštite ugrožene vrste kakva je orao krstaš. Bili smo na rubu nestanka ptice sa nacionalnog grba zbog gubitka staništa, trovanja i krivolova. Novi uspesi ohrabruju nas da nastavimo još snažnije da radimo na zaštiti ugroženih vrsta. Oporavak populacije orla krstaša, kao i mnogih drugih vrsta, moguć je ako se udruže građani, institucije i privreda – kaže Mirjana Rankov, koordinatorka PannonEagle LIFE projekta u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Mirjana Rankov
– Orlovi krstaši kao i sve ptice grabljivice i ostale životinje imaju svoju ulogu u eko-sistemu i njihovom zaštitom doprinosimo zaštiti biodiverziteta određenog prostora. Oni su kao vrsta kritično ugroženi u Srbiji između ostalog i zbog neodgovornog ponašanja ljudi. Jedan od glavnih uzroka je nestanak odgovarajućih staništa, potom neadekvatno i neodgovorno korišćenje insekticida, pesticida, herbicida i drugih otrova. Ništa manje nije važno ni samo uznemirivanje ovih ptica. Naše društvo se tokom prethodna 4 meseca, kao i svakog proleća, trudilo upravo da očuva mir sva tri gnezdeća para. To je sprovođeno tako što smo stražu držali na jednom salašu udaljenom oko 1 km od samih gnezda. To je neka udaljenost koju ove ptice tolerišu i ne smatraju je pretnjom po svoj teritorij. Tokom većeg dela dana ih posmatramo optičkim instrumentima i beležimo njihova ponašanja. Naš je zadatak između ostalog da slučajne, neinformisane prolaznike zamolimo da se tuda ne kreću kako ne bi uznemmiravali ptice ali ima i drugih zadataka. Važno je da ptice u toku inkubiranja jaja ne napuštaju gnezdo duže od par minuta. U slučaju da je ptica nečim uznemirena ona će instiktivno napustiti gnezdo nastojeći da na taj način skrene pažnju potencijalnog napasnika ali u tom trentuku jaja ili već izlegnuta mlada ptica ostaje bez zaštite. Tokom meseci posmatranja mogli smo da se uverimo koliko su orlovi brižni roditelji – izjavila je Mirjana Rankov za jutarnji program Radio Beograda.
Područje severnog Banata sem što je najmanje pošumljeno često se devastira i namernim paljenjem strnjišta što se često otme kontroli
Orlovi se gnezde na starim stablima topole, na hrastu ili jasenu visine oko 15 metara. U severnom Banatu koji je i inače najmanje pošumljeni deo Srbije jako je teško uopšte naći drva takve visine, a pogotovo u odgovarajućem okruženju. Oni konkretno vole da im se oko drveta na kom se gnezde nalazi neki pašnjak, odnosno brisani prostor na kom će posmtrati potencijalni plen i loviti ga.
Ključne aktivnosti u periodu kada se orlovi krstaši ne gnezde biće postavljanje novih platformi pogodnih za gnežđenje, održavanje staništa i sprečavanje trovanja. U prethodnom peridou postavljeno je 7 takvih platformi, a u narednom periodu takva aktivnost sprovodiće se na Fruškoj Gori, Deliblatskoj peščari, mestima gde se zna da su se nekad krstaši gnezdili. U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije napominju da svi mogu da pomognu zaštitu orlova krstaša savesnom primenom pesticida u poljoprivredi, prijavljivanjem slučajeva trovanja životinja, obnavljanjem i sprečavanjem uništavanja staništa.
Zanimljivosti o orlu krstašu
Dužina tela (vrh kljuna do vrha repa) je oko 80 cm. Raspon krila je 180-215 cm. Masa tela je 2,5 do 4,5 kg. Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka. Krstaši postaju polno zreli tek sa 5 godina starosti.Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.
.gif)
.gif)
