I love Zrenjanin portal

  • AD POLET
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Populacija orla krstaša – ptice simbola sa grba Srbije bogatija za tri jedinke

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da su sva tri para orla krstaša ove godine uspešno izvela potomstvo, te je  populacija na severu Banata bogatija za tri mlada orla.

Orao krstaš u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste i svaka nova jedinka izuzetno je značajna za njihov opstanak.

foto: Marton Horvath, ustupljeno Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

PerSu marketi

Mere aktivne zaštite, poput četvoromesečnog čuvanja gnezda, sprovode se od 2017. godine sa ciljem da se populacija krstaša sačuva i uveća i za sada daju odlične rezultate. Od ove godine zaposleni, članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije čitavu gnezdilišnu sezonu motrili su na tri gnezdeća para orlova krstaša.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Projekat „Zaštita orla krstaša u Panonskom regionu putem smanjivanja mortaliteta koji uzrokuju ljudi – PannonEagle LIFE“ sprovodi 11 partnera iz pet zemalja koje se nalaze u Panonskoj niziji (Mađarska, Austrija, Češka, Slovačka i Srbija). Osnovni zadatak je sprečavanje trovanja ptica grabljivica, naročito orla krstaša (Aquila heliaca). Vrednost projekta je 3,6 miliona evra, a u najvećem delu finansiran je (2,7 miliona evra) od strane Evropske komisije. Partner DZPPS u Srbiji je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

– Velika je čast i odgovornost biti uključen u projekat zaštite ugrožene vrste kakva je orao krstaš. Bili smo na rubu nestanka ptice sa nacionalnog grba zbog gubitka staništa, trovanja i krivolova. Novi uspesi ohrabruju nas da nastavimo još snažnije da radimo na zaštiti ugroženih vrsta. Oporavak populacije orla krstaša, kao i mnogih drugih vrsta, moguć je ako se udruže građani, institucije i privreda – kaže Mirjana Rankov, koordinatorka PannonEagle LIFE projekta u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Mirjana Rankov

 – Orlovi krstaši kao i sve ptice grabljivice i ostale životinje imaju svoju ulogu u eko-sistemu i njihovom zaštitom doprinosimo zaštiti biodiverziteta određenog prostora. Oni su kao vrsta kritično ugroženi u Srbiji između ostalog i zbog neodgovornog ponašanja ljudi. Jedan od glavnih uzroka je nestanak odgovarajućih staništa, potom neadekvatno i neodgovorno korišćenje insekticida, pesticida, herbicida i drugih otrova. Ništa manje nije važno ni samo uznemirivanje ovih ptica. Naše društvo se tokom prethodna 4 meseca, kao i svakog proleća, trudilo upravo da očuva mir sva tri gnezdeća para. To je sprovođeno tako što smo stražu držali na jednom salašu udaljenom oko 1 km od samih gnezda. To je neka udaljenost koju ove ptice tolerišu i ne smatraju je pretnjom po svoj teritorij. Tokom većeg dela dana ih posmatramo optičkim instrumentima i beležimo njihova ponašanja. Naš je zadatak između ostalog da slučajne, neinformisane prolaznike zamolimo da se tuda ne kreću kako ne bi uznemmiravali ptice ali ima i drugih zadataka. Važno je da ptice u toku inkubiranja jaja ne napuštaju gnezdo duže od par minuta.  U slučaju da je ptica nečim uznemirena ona će instiktivno napustiti gnezdo nastojeći da na taj način skrene pažnju potencijalnog napasnika ali u tom trentuku jaja ili već izlegnuta mlada ptica ostaje bez zaštite.  Tokom meseci posmatranja mogli smo da se uverimo koliko su orlovi brižni roditelji – izjavila je Mirjana Rankov za jutarnji program Radio Beograda.

Područje severnog Banata sem što je najmanje pošumljeno često se devastira i namernim paljenjem strnjišta što se često otme kontroli

Orlovi se gnezde na starim stablima topole, na hrastu ili jasenu visine oko 15 metara. U severnom Banatu koji je i inače najmanje pošumljeni deo Srbije jako je teško uopšte naći drva takve visine, a pogotovo u odgovarajućem okruženju. Oni konkretno vole da im se oko drveta na kom se gnezde nalazi neki pašnjak, odnosno brisani prostor na kom će posmtrati potencijalni plen i loviti ga.

Ključne aktivnosti u periodu kada se orlovi krstaši ne gnezde biće postavljanje novih platformi pogodnih za gnežđenje, održavanje staništa i sprečavanje trovanja. U prethodnom peridou postavljeno je 7 takvih platformi, a u narednom periodu takva aktivnost sprovodiće se na Fruškoj Gori, Deliblatskoj peščari, mestima gde se zna da su se nekad krstaši gnezdili. U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije napominju da svi mogu da pomognu zaštitu orlova krstaša savesnom primenom pesticida u poljoprivredi, prijavljivanjem slučajeva trovanja životinja, obnavljanjem i sprečavanjem uništavanja staništa.

Zanimljivosti o orlu krstašu

Dužina tela (vrh kljuna do vrha repa) je oko 80 cm. Raspon krila je 180-215 cm. Masa tela je 2,5 do 4,5 kg.  Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka. Krstaši postaju polno zreli tek sa 5 godina starosti.Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh