Pandemija korona virusa nanela je veliku štetu većini privrednih delatnosti. Najteže su pogođene oblasti koje su u potpunosti ili skoro u potpunosti morale da obustave rad. To su ugostiteljstvo, turizam, zanatstvo, kao i građevinarstvo, tekstilna industrija, marketing, transport i druge proizvodne delatnosti… Pitanje je koliko će privatnih kompanija i preduzetnika uopšte uspeti da se oporavi nakon ove krize. Unija poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina pozdravlja odluku države da pomogne privredi. Međutim, smatraju da bi neke mere za pomoć trebalo modifikovati kako bi privreda zaista mogla da prebrodi težak period.
Članovi Unije poslodavaca iz Zrenjanina podržavaju Vladu Srbije, njenu spremnost i veliku odlučnost u trenutnoj kriznoj situaciji, kao i paket mera donetih u cilju sprečavanja štetnih posledica pandemije po domaću privredu i građane, stoji u saopštenju koje je potpisao predsednik UO Goran Nešić.
Ipak, smatraju da mere treba izmeniti kako bi dale potpune efekte za oporavak privrede.
Podaci sa terena pokazuju da su pandemijom korona virusa najviše pogođene delatnosti kojima je zabranjen rad.
.jpg)
“To su, pre svega, privredni subjekti koji posluju u oblasti ugostiteljstva, što naravno ima i značajne lančane posledice. Zbog ove zabrane posledice osećaju i njihovi dobavljači zbog prekida lanaca snabdevanja. Takođe, veoma su pogođeni i sektor turizma zajedno sa pratećim delatnostima – turističke agencije, kao i zanatlije – frizeri, kozmetičari, krojači, obućari… Pandemija korona virusa nanela je veliku štetu i privrednim subjektima u oblasti građevinarstva, marketinga, tekstila, transporta robe i prevoza putnika i drugim uslužnim delatnostima koje su poslovne aktivnosti smanjili čak za 80%. Nažalost, rezultati naših istraživanja pokazuju da veliki broj poslodavaca nije siguran da li će uspeti da preživi ovu ekonomsku krizu. Pogotovo što se ne zna dokle će trajati. Druga činjenica je da privredni subjekti ne raspolažu velikim novčanim rezervama. Predviđanja su im da će moći da finansiraju obaveze najduže još 2 meseca”, navodi se u saopštenju.
Pomoć u vidu minimalca bi mogla da bude selektivnija
“U Zrenjaninu postoji veliki broj malih i srednjih firmi koje se bave proizvodnjom. Većina njih je zaustavila proizvodnju zbog nepostojanja novih narudžbina odnosno zbog zdravlja i bezbednosti radnika. Pozitivno je što je NBS brzo reagovala i donela odluku o moratorijumu. Krediti su i privrednicima, ali i građanima veliki teret pogotovo u ovakvim kriznim situacijama. Što se tiče subvencionisanja zarada u iznosu od minimalne mesečne zarade Unija poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina smatra da su mere mogle biti selektivnije. Određene privredne grane su imale rast prometa – farmaceutska industrija, hemijska industrija, trgovina, dok su drugi suočeni sa samom egzistencijom”, piše u saopštenju.
Poslodavci ne mogu da predvide kako će poslovati nakon ukidanja vanrednog stanja
Unija poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina ima nekoliko predloga za modifikaciju mera Vlade Srbije.
“Pojedinim poslodavcima mnogo znači pomoć države u vidu isplate neto zarade tri meseca i odlaganje doprinosa. Ali je veliki broj onih koji su rezervisani u vezi sa ulaskom u program korišćenja ekonomskih mera. Naime, do donošenja Uredbe nije spominjano da će poslodavci morati radnike da zadrže na minimalnih 90% tri meseca nakon poslednje uplate – do 31.10.2020. Ministar finansija izjavio je nedavno da se ne povećava broj nezaposlenih, što je tačno. Privredni subjekti su svesni da je očuvanje radnika prioritet. Mnogi su čak odlučili da se zaduže za plaćanje plata i doprinosa za radnike koji ne rade. Čuvajući radnike, između ostalog, poslodavci čuvaju i potencijal za nastavak rada posle korone”, saopštava Unija poslodavaca.
“Ističemo, da naše ankete pokazuju da su donete ekonomske mere neodgovarajuće malim firmama koji imaju veliki rizik u daljem poslovanju u pogledu finansiranja svih obaveza. To su, pre svega, privredni subjekti kojima je za vreme vanrednog stanja zabranjen rad i koji se bore za puku egzistenciju. Obaveza zadržavanja radnika do kraja oktobra i plaćanje poreza i doprinosa za te kategorije predstavnja vrlo ozbiljan teret”, dodaje se u saopštenju.
Analizirajući odgovore firmi članica koje imaju do 20 zaposlenih i koje rade smanjenim kapacitetom, u vezi sa trenutnom krizom, može se zaključiti da je veliki broj manjih firmi u mogućnosti da podnese „svoj deo žrtve“ kroz poreze i doprinose. Međutim, čak ni one ne mogu da garantuju zadržavanje svih radnika. Zato što ne mogu da planiraju poslovanje nakon korone. Veliki problem predstavlja to što niko ne zna koliko će trajati pandemija i vanredna situacija. Prema prognozama stručnjaka biće potreban dugačak period za vraćanje privrednih tokova na nivo od pre vanrednog stanja. Izgubljenu dobit pirvrednim subjektima niko neće moći da nadoknadi.
Ukinuti obavezu zadržavanja radnika tri meseca nakon poslednje uplate minimalca
Zbog svega što je navedeno Unija poslodavaca predlaže ukidanje obaveza zadržavanja radnika tri meseca nakon poslednje uplate pomoći od strane države.
“Bitno je napomenuti, da je razmišljanje pojedinih firmi potpuna obustava rada i zatvaranje firmi. Takav čin će direktno uticati na budžet Srbije jer će radnici podneti zahtev za isplatu materijalne pomoći. Relaksaniji uslovi korišćenja subvencija će podsticati privredu da uđu u program ekonomske podrške. Da se bore za opstanak i razvoj firmi u periodu nakon ukidanja vanrednog stanja i krize izazvane korona virusom”, navodi se u saopštenju.
Imati u vidu specifične razloge za smanjenje broja zaposlenih prilikom ostvarenja prava na pomoć
Uredbama Vlade precizirano je ko može da koristi direktnu pomoć države.
“Pre donošenja propisa Unija poslodavaca Srbije je naročito skrenula pažnju da bi trebalo voditi računa o odredbama Zakona o radu, koje nisu stavljene van snage u toku vanrednog stanja, na osnovu kojih je propisano da nije svako smanjenje broja zaposlenih nastalo voljom poslodavca. Tačnije, da postoje razlozi za prestanak radnog odnosa na koje poslodavac nije mogao da utiče. To su:
otkaz ugovora od strane zaposlenog, a što je bio čest slučaj u prethodnom periodu. Zaposleni su prelazili kod drugog poslodavavca, imali su druge lične razloge za prekid i sl. Poslodavac u ovom slučaju mora da donose rešenje o otkazu ugovora o radu na zahtev zaposlenog i da ga odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja. Time se smanjuje broj zaposlenih;
raskid radnog odnosa na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
ako zaposleni ispuni zakonski uslov za odlazak u penziju;
prestanak radnog odnosa smrću zaposlenog;
ako je zaposleni dobio otkaz s obzirom na svoju radnu sposobnost i ponašanje;
ako je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja je bila otkazni razlog.
Iz navedenih razloga, ovakav poslodavac, njegovo poslovanje i ostali zaposleni, ne bi trebalo da budu diskriminisani i izuzeti iz primene mera. A jesu zbog toga što Uredbom nisu obuhvaćeni gore pomenuti izuzeci”, piše u saopštenju.
Pitanje isplate dividendi
“Privredna društva koja se opredele da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 , ne mogu isplaćivati dividendu, odnosno dobit, u novcu do kraja 2020. godine. Preciznije rečeno, ovi privredni subjekti mogu isplaćivati dividendu u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ali ako to urade gube pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja. Sa svim negativnim posledicama koje to nosi sa sobom. Smatramo da ovo nije dobro rešenje i da će negativno uticati na razvoj firmi i investicije što je u ovom periodu više nego poželjno”, navedeno je u saopštenju.
Umesto keša građanima dati pomoć u vidu vaučera
Odluka Vlade da svim punoletnim građanima isplati pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti nakon okončanja vanrednog stanja naišla je, razumljivo, na odobravanje građana. Ideja je da se na taj način podstakne potrošnja. I da se deo novca vrati u državnu kasu kroz PDV.
“Međutim, ovaj predlog je izazvao rezervisanost u stručnim krugovima po pitanju efektivnosti posebno u njenom uticaju po domaću privredu. Zato je naš predlog da ovu meru sprovedemo, ali modifikovano, na taj način što bi se svakom punoletnom građaninu dali odgovarajući vaučeri u adekvatnoj formi, u vrednosti od 100 evra, ali sa kojima bi isključivo mogli da se plate poizvodi domaćeg porekla, odnosno usluge pružene od strane domaćih firmi”, navodi se u saopštenju Unije poslodavaca.
“Primera radi, navodimo da bi se moglo predvideti da se ovim vaučerima plati deo avio karte, ali samo za avio prevoznika Air Serbia, kupe svi prehrambeni artikli i alkoholna pića, odeća, obuća, hemija, aparati za domaćinstvo, zaštitna sredstva, đubriva za poljoprivredu, građevinski materijali, ali sve to proizvedeno u Srbiji, te da se mogu platiti komunalne usluge, studentski domovi, prevoz u domaćem saobraćaju, ugostiteljske usluge u domaćim objektima i drugo. Podsećamo na izuzetno dobro iskustvo sa vaučerima kojima su se plaćale turističke usluge u zemlji. Na ovaj način bi smo direktno u srpsku privredu upumpali znatan iznos novca. Naš bi novac i završio na računima naših, domaćih firmi koje su i punile budžet, naravno uz obezbeđen povrat 20% PDV-a u državnu kasu”, piše u saopštenju.
Pomoć privredi i od strane lokalne samouprave
Unija poslodavaca smatra da bi privredu trebalo da pomognu i lokalne samouprave.
“Svesni smo da će primena paketa mera Vlade za privredu i stanovništvo tokom vanrednog stanja prouzrokovati veliko smanjenje prihoda lokalnih samouprava po osnovu poreza na zarade i poreza na prihode od samostalne delatnosti, koji predstavljaju najizdašnije prihode svih lokalnih samouprava. Ujedno smatramo da je sada vrlo važno racionalno trošenje budžetskih para i donošenje odluka i mera koje će obezbediti održivost celokupnog sistema. Podrška privredi, koja puni budžet lokalnih samouprava kroz poreze i doprinose, može biti dobra odluka”, navedeno je u saopštenju.
“Ovom prilikom ističemo primer opštine Ruma koja je izdvojila više od 20 miliona dinara kao meru podrške malim i srednjim preduzećima u rumskoj opštini. Pravo na njih imati 256 preduzetnika čiji su objekti zatvoreni u sklopu preventivnih mera borbe sa kovidom 19. Među njima je najviše frizerskih i kozmetičkih salona, kafića, barova, restorana, fitnes centara i teretana. Verujemo da kvalitetnim rebalansom budžeta i grad Zrenjanin može obezbediti finansijska sredstva kao pomoć najugroženijim privrednim granama”, dodaje se u saopštenju.
U Uniji poslodavaca Zrenjanina kažu da dele stav Vlade Srbije koji kaže da samo svi zajedno, ujedinjeni, možemo da izađemo iz ove bitke kao pobednici. Poslodavci iz našeg grada su uveredni da će tako i biti.
.gif)
.gif)
