Glumci iz Zrenjanina su u poslednje vreme bili izuzetno angažovani u domaćim serijama, a koje se trenutno emituju na programima u Srbiji. Dragana Đorđevića zbog aktuelne situacije sa korona virusom ne možemo da gledamo na “daskama koje život znače”, ali možemo u dve tv serije – “Tajkun” i “Kalup”. Obe se emituju na programima RTS-a. Sa njim smo razgovarali o tome šta mu najviše nedostaje od kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje i kakve su uloge koje igra u serijama.
Vanredno stanje zatvorilo je sve kulturne ustanove u Srbiji. Ne igraju se pozorišne predstave, nema bioskopskih projekcija, nemoguće je obići muzejske postavke… Ali, to ne znači da kulturnih sadržaja nikako nema. Dostupni su na internetu. I upravo su ti sadržaji privukli pažnju glumca zrenjaninskog pozorišta Dragana Đorđevića.
“Neigranje u pozorištu mi jako teško pada. Taj kontakt sa publikom, lepota igranja i radost igranja, to mi najviše fali. Ono što mi je poremetilo svakodnevni život jeste to što na televiziji, društvenim mrežama, drugim sredstvima informisanja, samo slušamo o korona virusu. Ja pokušavam sada to da izbegavam tako što čitam. Trenutno čitam Maksima Gorkog. Imam skoro ceo komplet Maksima Gorkog. Ono što mi je nedostajalo našao sam u biblioteci i sada čitam. Počeo sam i da gledam predstave na youtubu koje su se pojavile. Bilo ih je i ranije, ali sada su pustili predstave novijeg datuma iz Ateljea 212 i Narodnog pozorišta u Beogradu. Gledam sadržaje koji bi mi skrenuli pažnju”,kaže Dragan Đorđević, glumac Narodnog pozorišta “Toša Jovanović“.
Dragan Đorđević se pridružio apelu poznatih i poručuje: “Ostani kod kuće”
“Ja inače do 17 sati mogu da se krećem. Idem u nabavku, ali mnogo me to sve vraća u neka nezgodna vremena koja smo preživeli, tipa bombardovanja i sankcija. Sada kada ponovo vidim redove ispred apoteka, prodavnica, ne daj bože benziskih pumpi, kada vidim prazne rafove… Ne mogu da kažem da me je malo uhvatila panika, ali moram iskreno da priznam da se pomalo plašim. Plašim se za sve nas, i ovim putem, koliko god je to moguće, apelujem da se, ipak, saslušaju uputstva struke i da se ostane kod kuće. I kada izlazim koristim zaštitnu masku i rukavice. Kupim šta treba i vratim se kući. Gledam i domaće serije”, dodaje naš sagovornik.
O ulozi u seriji “Tajkun”
Dragan Đorđević igra u dve nove serije – “Tajkun” i “Kalup”.
“U seriji “Tajkun” iz Zrenjanina igramo Prvoslav Zakovski, moj sin Ivan Đorđević i ja. Ivan ima mnogo veću ulogu od mene. On se pojavio u drugoj epizodi. Mi se ne pojavljujemo zajedno ni u jednoj sceni. Ja igram advokata Dragana Bjelogrlića. To smo radili u Beogradu. Imao sam dosta lepu ulogu tu. Moram reći, ali da ne ispadne da se hvalim, da su i reditelj i cela produkcijska ekipa bili zadovoljni kako sam to uradio. Ja ne znam u kojoj epizodi ću se pojaviti u seriji. To će biti posle ubistva koje se dešava u hotelu, kada je Dragan Bjelogrlić prisutan i kada odlazi na ispitivanje. Ja dolazim, razgovaram sa njim i dajem izjavu za štampu”, objašnjava Đorđević.
“Indikativno je da nas glumce iz zrenjaninskog pozorišta dosta zovu što se tiče snimanja serija i filmova. Ja sam počeo snimanje serije „Južni vetar“, imao sam i tu lepu ulogu, ali spletom nesretnih okolnosti to nisam uspeo da završim. Ne znam kako su oni to posle uspeli da premontiraju. Neki drugi glumac je uskočio. U toj seriji igra naš mladi kolega Dejan Karlečik. Što se tiče još serija u kojima igram to su “Urgentni centar” koji treba da počne da se prikazuje. Tu igramo moj mladi divni kolega Milan Kolak, opet moj sin Ivan Đorđević koji ima veliku ulogu i koji će verovatno nastaviti da snima sledeću sezonu, i ja”, dodaje naš sagovornik.
Serija “Kalup” govori o slučajevima nestalih beba u Srbiji
Mini serija “Kalup” bavi se problemom nestalih beba. A to je jedan od ozbiljnijih problema u Srbiji.
“Moram da priznam da za seriju “Kalup” nisam čitao ceo scenario. Ja sam dobio deo, ali to je jedan od pobednika medijskog konkursa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. U razgovoru sa rediteljem Vukom Ršumovićem, sa kojim sam uspostavio vrlo prijateljski kontakt, saznao da je dosta istraživao slučajeve nestalih beba i da je po njima rađen scenario za tu seriju. Kada sam razgovarao sa njim rekao sam, i zaista to mislim, da će ova mini serija u četiri nastavka malo više uzburkati duhove. Bez obzira što se o ovoj temi sada mnogo priča, što je problem stigao do skupštine i do zakona i što smo imali film Miše Terzića “Šavovi”, ova serija nam je trebala. Mislim da je bila vrlo potrebna i tada kada se to dešavalo, ali je u ovom trenutku je još potrebnija”, kaže Đorđević.
“Ovo sada što nam se desilo sa korona virusom je sve malo poremetilo i stavilo je problem u stranu. Ipak, sa druge strane ono što je dobro u svemu ovome je što su ljudi kod kuće i što će možda i više njih videti seriju “Kalup” nego da nije vanredno stanje. Zbog policijskog časa se ne može iz kuća, pa ako ne čitaju ili ne gledaju nešto drugo ljudi će gledati seriju. Ukoliko ljudi budu gledali seriju mislim da će se zapitati šta se tu desilo i da li je to moguće”, objašnjava naš sagovornik.
O ulozi u seriji “Kalup”
Iako se o problemu nestalih beba mnogo priča, još uvek je nepoznanica šta se zaista dešavalo u srpskim porodilištima.
“Moja supruga je lekar specijalista. Ona me je, još kada sam snimao i kada smo odgledali prvu epizodu, tri ili četiri puta pitala da li ja zaista verujem da je to moglo da se desi. Ona ne može da veruje, zato što je lekar, zato što se bavi humanim poslom, da je to moglo da se desi u bolnici ili na nekom porođajnom odeljenju. Da je neko nekome ukrao i na kraju prodao bebu. Ja mislim da je u ovom svetu divljaštva sve moguće. Jer jedina životinja gora od čoveka je sam čovek. U seriji “Kalup” igram čoveka koji ima podatke o broju nestalih beba. Gostujem u jednoj emisiji u kojoj iznosim te podatke. U toj sceni sa mnom igraju i Dubravko Jovanović iz JDP i još jedna koleginica, a u ulozi voditelja pojavljuje se Olivera Kovačević. Dubravko se suprotstavlja meni i koleginici koja sa nama snima scenu”, ističe Đorđević.
Pohvale za produkciju serije “Kalup”
Zrenjaninski glumac je veoma zadovoljan kako je snimanje serije “Kalup” proteklo.
“Sve je vrlo dobro izgledalo na snimanju. Problem je možda što se sada serije brzo snimaju. Ako imate neku manju ulogu, dobijete separat scenarija i to se nauči za dva tri dana, urade se probe i kreće se odmah u snimanje. Meni su, međutim, dva sata pred snimanje dodali još nešto teksta. Imao sam strašnu tremu kako ću to odigrati. Događa se neverovatna stvar. Tekst mi je legao i imao sam dobar kontakt sa kolegama, rediteljima i ostalim članovima ekipe. Mi smo to snimili sa možda 3-4 dubla. Svi su bili zadovoljni. Još od kada sam snimao “Belu lađu”, “Srećne ljude”, ja imam običaj da saslušam šta mi reditelj kaže i da pitam i kamermana kako je bilo. Kada meni kamerman, uz reditelja kaže da je bilo dobro, onda sam siguran da sam dobro odigrao”, kaže zrenjaninski glumac.
“Vi ste Džudijev tata!”
Dragan Đorđević kaže da mu je čast što se sin Ivan dokazao u struci.
“Ivan me je nadigrao i to mi je drago. Da nije ostao na nekom nivou koji nije zadovoljavajući. Njega u Beogradu zovu Džudi. I gde god sam se ja pojavio oni su rekli “A, vi ste Džudijev tata”. Na taj način su me prepoznavali. Meni je to pravilo mnogo veću odgovornost nego njemu. On je radio svoj posao do sada odlično. Bar po rečima reditelja. Od serije “Vere i zavere”, “Državni neprijatelj”, “Ubice mog oca”, “Tajkun”… Moram da kažem da sam, kada je on izrazio želju da upiše akademiju, bio izričito protiv. Supruga nije. Ona je rekla da ga pustim i da vidimo šta će biti. Ali, ja sam bio protiv jer sam znao kakav je to posao. Međutim, on je upisao iz prvog puta Akademiju u Novom Sadu kod profesora Miše Janketića”, objašnjava naš sagovornik.
“Pošto tada prijemni nisu bili u istom momentu u Novom Sadu i Beogradu, on je konkurisao i na Akademiju u Beogradu i biva primljen i tamo. Retko se dešava, da neko bude primljen na dva mesta odjednom. On prelazi iz Novog Sada u Beograd kod Vlade Jeftovića, jednog od naših najboljih profesora glume kod kojeg je bila galerija poznatih glumaca. Od Sergeja Trifunovića, Branimira Brstine, Bojana Žirovića… Ponosan sam na njega, ali i on je sam svestan da je to stalna borba. Glumac se ne kali na filmu i televiziji. To jeste potrebno, ali glumac se po meni kali u pozorištu. Na velikim tekstovima, dobroj literaturi, dobrom režijskom vođenju glumca… Bez obzira da li se on zvao Sergej Trifunović, Vojin Ćetković, Marko Janketić, sa kojim je Ivan jako dobar prijatelj. Glumac u pozorištu stiče iskustvo i na osnovu toga može da prilagodi svoju glumu i serijama i filmovima”, kaže Đorđević.
Trenutne uloge u pozorištu
Kada se situacija vrati u normalu i kada se pozorišta otvore, Dragana Đorđevića moći ćemo da gledamo u brojnim komadima u zrenjaninskom pozorištu.
“Igram u dosta komada u pozorištu. Igram u mjuziklu “Bilo jednom u Banatu”, igram u “Vlasti”, ”Gospodinu Mokinpotu”, “Romeu i Juliji”… Igram u sjajnoj predstavi po Andrićevoj pripovedci “Zlostavljanje”. Ko je to gledao mogao je da vidi kako je Andrić još u ono vreme opisao jednu pasivnu agresiju koja se dešava između muža i žene. Što se Ivana tiče, on igra u predstavi “Carstvo mraka” u Narodnom pozorištu u Beogradu, što je veliki uspeh. Tu igra glavnu ulogu u režiji Igora Vuka Torbice koji je u Zrenjaninu radio “Don Žuana”. I tu Ivan ima glavnu ulogu. Sada je dobio veliku ulogu u istom pozorištu kod hrvatskog reditelja Zlatka Švibena koji radi “Vasu Železnovu”, po delima Maksima Gorkog. To je sada stalo zbog korona virusa. I sada je ispalo da ja više govorim o Ivanu, nego on sam o sebi i o meni”, kroz smeh priča Đorđević.
Pred kraj razgovora ovaj zrenjaninski glumac nas podseća na reči velikog Ive Andrića u knjizi “Na Drini ćuprija”.
Citat iz knjige “Na Drini ćuprija” Ive Andrića
“Za tih dvadeset i pet godina iz sredine XIX veka dva puta je u Sarajevu morila kuga i jednom kolera. U tim slučajevima kasaba se pridržavala uputstava koja je, prema tradiciji, još Muhamed dao svojim vernicima za njihovo držanje u slučaju zaraze. “Dok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti druge”.
A kako se ljudi ne pridržavaju ni najspasonosnijih uputstava, čak ni kad potiču od božjeg Poslanika, ako nisu “silom vlasti” primorani na to, vlast je prilikom svake “morije” ograničavala ili potpuno obustavljala putnički i poštanski saobraćaj…
Nestajalo je građana, zaposlenih i dokonih, zamišljenih ili raspevanih, a na pustoj sofi sedela je opet, kao u vreme buna i ratova, straža od nekoliko zaptija… Primali su poštu od konjanika, ali sa svim merama predostrožnosti… Zaptije bi prihvatile kleštima svako pojedino pismo i okadile ga na dimu…
Ali glavni posao nije bio sa pismima, nego sa živim ljudima. Svakog dana naiđe po nekoliko putnika, trgovaca, pismonoša, skitnica. Kod samog prilaza ka mostu dočekuje ih zaptija i već izdaleka daje rukom znak da se dalje ne može. Putnik zastaje, ali počne da pregovara… A svaki od njih smatra da je neophodno potrebno da ga puste u varoš i svaki uverava da je zdrav kao dren i da nema nikakve veze sa kolerom koja je, “daleko joj lepa kuća”, tamo negde u Sarajevu…
Tu se u razgovor umešaju i ostale zaptije… A viču već i stoga što sedeći na kapiji zaptije po vas dan pijuckaju rakiju i jedu beli luk… jer se veruje da su obe te stvari dobre protiv zaraze: a oni se tim pravom obilno služe.
Poziv publici da se vrati pozorištu kad se izborimo sa korona virusom
“Divni Andrić u delu “Na Drini ćuprija” govori nešto što se nama danas dešava. Neverovatno. Tako isto govori o jednoj pasivnoj agresiji, o jednom nasilju koje se dešava u porodici u svojoj pripovetci Zlostavljanje. Te ovim putem, ako Bože zdravlja, sve ovo prođe kako treba i izguramo sve, pozivam sve vaše čitaoce da dođu i da pogledaju tu divnu predstavu Zlostavljanje u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović”, zaključuje na kraju zrenjaninski glumac Dragan Đorđević.
.gif)
.gif)
