U sklopu obeležavanja dana Mesne zajednice „Centar“ održana je druga po redu manifestacija „Naj kolačić“. Organizatori su prezadovoljni interesovanjem takmičara za ovu manifestaciju. Žiri je morao da oceni više od 70 uzoraka slanih, slatkih i posnih kolača. Nagrada za naj kolačić pripala je Miri Maljuguć.
Mesna zajednica „Centar“ osnovana je pre 59 godina. Na njenom prostoru nalaze se sve važne institucije za funkcionisanje grada Zrenjanina.
„Mi nismo prostorno velika mesna zajednica, ali smo zajednica koja je u srcu grada i sve je nekako vezano za nas. Borimo se jako i trudimo se da realizujemo sve naše ideje. Najveći problem stanovnika naše mesne zajednice su kanalizacija i loši putevi. Infrastruktura je problem u celom gradu, ali radimo na tome da se to ispravlja. U našoj mesnoj zajednici ima 2025 birača, a na to treba dodati i one koji nemaju pravo glasa“, kaže Mirjana Dukić, predsednica Udruženja žena „Centar 023“ i član Saveta MZ „Centar“.
Ogromno interesovanje takmičara za manifestaciju „Naj kolačić“
U okviru obeležavanja dana MZ „Centar“ članovi Udruženja žena „Centar 023“ su prošle godine došli na ideju da organizuju manifestaciju „Naj kolačić“. Da u tome nisu pogrešili dokazuje činjenica da se i ove godine veliki broj takmičara prijavio za ovo nadmetanje.
„Neverovatan je odziv žena koje su pravile kolače. Bilo je jako puno prijava, neke smo čak morali i da odbijamo na kraju, jer ne bi bilo mesta u ovoj sali da svi stanu. Imali smo više od 70 uzoraka kolačića. Mogu slobodno da kažem da je doneto više od 100 kilograma kolača. Mislim da idemo u dobrom pravcu i da će ova manifestacija postati tradicionalna. Vidim da su ljudi prepoznali vrednost manifestacije „Naj kolačić“. Osim gostiju iz okolnih mesta, došli su i gosti iz Rumunije, Šapca, Kikinde, Čuruga, pa iz cele Vojvodine. Nadam se da će manifestacija da dobije međunarodni karakter. Iskreno, već razmišljam gde ćemo sledeće godine da održimo „Naj kolačić“, objašnjava naša sagovornica.
„Jako je puno sponzora bilo i ove godine. To su Dijamant, PerSu, Taperver, Farkaš travel, Ormai zlatara, Turističke agencije Ostrvo, Euforija… Neka mi ne zamere oni koje nisam spomenula. Treće nagrade za dobitnike su kućne vagice, druge su Taperver činije, a prvo putovanja. Žene koje su prošle godine putovale su prezadovoljne, išle su grupno jer su se organizovale. Kako im je bilo svedoči i činjenica da su ove godine opet među učesnicima na takmičenju“, kaže Dukić.
Više od 70 uzoraka slatkih, slanih i posnih kolača
Žiri koji je ocenjivao kolače činili su Olgica Velimirov, prehrambeni tehnolog, Olivera Teodorović, zastupnik Tapervera za Srbiju i Nikola Radovanović, vlasnik poslastičarnice Tortino iz Beograda. Zadatak žirija je bio da odredi po tri najbolja kolača u kategorijama slanih, slatkih i posnih kolača. Među uzorcima je bilo 23 slana, 42 slatka i 16 posnih kolačića. Osim toga, trebalo je izabrati i naj kolačić tj. kolač koji je najbolji među svim izloženim.
„Danas smo ocenjivali ukus, spoljni i unutrušnja izgled kolača. Bitno nam je bilo i da li su kolačići suvi ili su sočni, kako se seku. U dve kategorije – slani i slatki kolač su pobedili kolači sa nesvakidašnjim ukusima. Pravi kolačić mora da bude lep na oko, jer je to ono što prvo privuče pažnju i mora da bude još lepši na ukus jer to znači da će neko ponovo doći da ga uzme. Za mene lično najbitniji je ukus kolača. Da bi se to postiglo potrebno je da onaj ko pravi kolačiće to zaista voli da radi“, kaže predsednik žirija Nikola Radovanović, vlasnik poslastičarnice Tortino.
„Imali smo jako težak zadatak, bilo je stvarno jako puno kolačića. Kada morate da probate toliko kolačića više vas šećer udari nego što se ukusi pomešaju. Dobar ukus uvek ostaje i preovladava. Odluke smo doneli jednoglasno. Ni jednog trenutka nismo imali dilemu. Ni u jednoj kategoriji nismo morali da idemo na preglasavanje. Stvarno se potrefilo da smo svi za iste uzorke imali iste ocene. Naj kolačić je i na izgled i na ukus bio savršen. Moja jedina sugestija dami koja ga je pravila jeste da promeni proizvođača bele čokolade. Tada će postići pun pogodak. Inače, ovakav kakav je i sad bi mogao bez dileme da se nađe i u mojoj i u bilo kojoj drugoj poslastičarnici“, dodaje naš sagovornik.
Nagrađeni za slane kolače
Treće mesto za slani kolač pripalo je Snežani Šošić iz Kikinde.
„Pravila sam Iđoške gibančice sa sirom. Za njih su potrebni kvasac, dve kašike masti, kilogram brašna, jedno jaje, so po ukusu, malo mlake vode. Testo se umesi i ostavi se da odstoji. Kad testo nadođe, razvije se, premaže se uljem i uvije u štrudlu. Onda se seče u manje obgice. One se razviju, na sredinu se stavi sir, preklope se i viljuškom se stisnu krajevi. Za to je potrebno sat, sat i po vremena. Ovo je prvi put da sam dobila neku nagradu“, kaže Snežana Šošić iz Etno građanskog društva „Suvača“ iz Kikinde.
Drugoplasirana u ovoj kategoriji bila je Jelena Stanković iz Šapca.
„Prošle godine sam na manifestaciji „Naj kolačić“ osvojila treće mesto za posni kolačić, a ove godine sam drugoplasirana u kategoriji slani kolačić. Sledeće godine, bože zdravlja, idem na prvo mesto. Danas sam donela dva slana kolača. Makedonsko veče i pica mafine. Nagrada je došla za pica mafine. Jako sam srećna. Za pica mafine nije potrebno puno vremena. Jako se brzo prave. Tu idu jaja, začin za picu, origano, jogurt, ulje, kačkavalj, pečenica, stišnjena šunka… Jeste da sam ovde i prošle i ove godine dobila nagradu, ali moram da priznam da sam mnogo bolja u pravljenju torti. To najviše radim, a kolačići su mi više hobi“, objašnjava Jelena Stanković iz Šapca.
Žiri nije prepoznao od čega je napravljen najbolji slani kolač
Najbolji slani kolač napravile su žene iz Udruženja žena „Banaćanke“ iz Torka.
„Pravili smo kolač koji ni žiri nije mogao da prepozna od čega je. Reč je o rolatu od tikvica bez brašna. U njega idu jaja, rendane tikvice, malo praška za pecivo i dobra volja i stpljenje. To je toliko vlažno, bez obzira što su tikvice dobro isceđene. One moraju da odstoje posoljene da puste vodu, a onda se cede čvrstim rukama žena. Kolač je specifičnog ukusa i veoma je sočan. Punjenje je bilo od sirnog namaza, šunke i gaude. Za ovaj kolač ne treba puno vremena, ali mora da se ispoštuje to vreme koje je potrebno da tikvica pusti sok. Bar 15-30 minuta“, kaže Svjetlana Marković iz Udruženja žena „Banaćanke“ iz Torka.
„Mi smo se opredelili za ovaj recept jer je sada krenula sezona tikvica. Kora se ne peče dugo, jer je vrlo tanka. Međutim, morate da bude majstor da to uvijete u rolat, a da kora ne popuca. Jer u njoj nema brašna, kao što sam rekla. Žiri je mislio da je reč o kolaču sa koprivom. Onda sam ja pomislila u prvom trenutku da je nagrađen drugi kolač koji smo radili, jer smo na takmičenje doneli dva kolača. To su bile ajvar kocke sa spanaćem. Kada su mi rekli da je rolat u pitanju, ja sam im objasnila da je pravljen od tikvica, a oni su rekli da nikada ne bi pogodili“, dodaje naša sagovornica.
Sve članice Udruženja žena „Banaćanke“ će ići zajedno na nagradno putovanje
Članice ovog udruženja se redovno odazivaju na različite manifestacije. I gotovo da nema one sa koje još nisu dobile neko priznanje.
„Udruženje ove godine 31. avgusta organizuje našu šestu manifestaciju posvećenu kvascu i kolačima s kvascem. Pozivamo sve koji su zainteresovani da učestvuju tada. Za ovo vreme koje postojimo više i ne znam koliko smo pehara osvojili. Mislim da svake godine dobijemo po 30-ak pehara. Kao nagradu smo sada dobili putovanje. Jeste da je to za jednu osobu, ali ćemo svi zajedno da idemo negde gde se dogovorimo. Za ostale članice ćemo doplatiti. Mi smo registrovali i naše preduzeće koje se bavi keteringom. Ne možete da ispoštujete ovakve manifestacije sa osnovnim budžetom. Mi smo danas, kao uduženje, bili na tri manifestacije. Uz to pišemo i projekte, učestvujemo na konkursima“, kaže Marković.
Nagrađeni za slatke kolače
Treća nagrada za slatki kolač otišla je u Ečku kod Zore Šljuke.
„Pravila sam lenju pitu sa jabukama. Ovaj kolač često pravim, jer ga moja snajka obožava. Nisam se nadala nagradi. Kada sam došla na manifestaciju rekla sam važno je učestvovati. Jako sam iznenađena i srećna. U ovaj kolač ide 200 grama masti, 2 jajeta, prašak za pecivo, decilitar vode, 600 grama brašna, šolja šećera. Od toga se zamesi testo koje se podeli na dva dela. Kilogram i po jabuka se posebno izdinsta sa šoljom šećera. Onda se stavi prvi deo kore, pa fil od jabuka, pa drugi deo kore i to se ispeče. Kolač se jako brzo pravi. Najviše vremena mi treba da očistim i izrendam jabuke. Juče sam kupila velike jabuke kako bih ih brže očistila. Nikada do sada nisam dobila ni jednu nagradu za kolače. Moj muž stalno kuva riblju čorbu, uvek osvaja neke nagrade i pehare, evo sad imam i ja jedan pehar“, kaže Zora Šljuka iz Ečke.
Drugoplasirani slatki kolač bile su princes krofne Slobodanke Jankulov.
“Za princes krofne mi je trebalo četiri sata. Dosta vremena treba da se osuši testo koje se puni. Dve ture sam pravila, bilo je 32 krofne. Ima dosta posla oko njih. Prvi put sam se takmičila sada, mada često u humanitarne svrhe pravim kolače. Komšinica me je sada naterala da se prijavim za „Naj kolačić“. Stvarno nisam očekivala nagradu, bila je oštra konkurencija. U fil za princes krofne idu mleko, šećer, jaja, puding. A u testo idu jaja, ulje, brašno, vanil šećer. Ja sam se ranije bavila proizvodnjom kolača, ali sam to prekinula da radim pre pet godina. Ćerka mi živi u Švajcarskoj, pa često tamo boravimo. Imam i sve potrebne alate za izradu torti i kolača. Koristim specijalne alate za krofne, špric za punjenje. Svaku krofnu merim da sve budu iste težine“, kaže Slobodanka Jankulov.
Peh sa kolačima prilikom dolaska na takmičenje nije značio i kraj nadmetanja
Interesantno je da prvoplasirana učesnica takmičenja „Naj kolačić“ u kategoriji slatkih kolača nije bila na dodeli priznanja. Da je napravila najbolji slatki kolač Dragica Krišanov iz Zrenjanina saznala je dan nakon manifestacije.
“Malo sam se razočarala kada sam otišla na takmičenje jer sam imala peh po dolasku. Naime, kada smo izvadili uzorke za žiri, zvono sa ostalim kolačićima mi je ispalo isvi su se izvrnuli, neki su i pali dole. To me je jako uzrujalo i razočarala sam se. Pošto sam prvi put na takmičenju nisam znala ni gde ću sesti, ni kojoj grupi ljudi ću pripasti. Nisam očekivala nagradu i onda sam napustila sve i otišla sam kući“, objašnjava Dragica Krišanov.
„Meni su tek danas javili da sam osvojila prvo mesto za slatke kolače. Bila sam na poslu i jako sam se iznenadila i obradovala. Ne znam da vam objasnim kako se sada osećam… Sve mi je pomešano. I srećna sam, ali i tužna što, ipak, nisam ostala na druženju. Sad mi je malo i krivo i žao što sam sve napustila. Propustila sam nešto lepo. Ipak je kraj lep. Mogu da kažem da sam ja dokaz da takmičenje „Naj kolačić“ nije namešteno“, dodaje naša sagovornica.
Čoko oranž fantazija jača od svih malera koji su pratili njenu pripremu
Prvu nagradu Dragica je dobila za čoko oranž fantaziju.
„Glavni sastojak i u kori i u filu je pomorandža. Ceo kolač se na kraju prelije glazurom od čokolade. Kolač je osvežavajući i sočan. Ja ga inače ne pravim često. Sada sam htela da za takmičenje bude nešto neobično i lepo. Od samog starta me je pratio neki maler. Kolač sam pravila kasno uveče, pa sam ujutru rano ustala da ga dovršim, pa sam išla na posao, sve je bilo u nekoj žurbi. Bilo je pitanje da li ću stići sve da završim. Kolač jeste zahtevan, ali kada nešto volite da radite onda ništa nije teško. Inače, na takmičenje me je prijavila koleginica kojoj se sviđaju kolači koje pravim. Mislim da sam poslednjeg dana odlučila da se prijavim. Ovo je prva moja nagrada i to mi je podstrek da idem dalje. Nagrada je putovanje. Gde će to biti, ne znam još, ali ići ću sa suprugom“, kaže Krišanov.
Nagrađeni za posne kolače
Treće mesto u kategoriji posnih kolača pripalo je našoj sugrađanki Gabrijeli Vojnović.
„Učestvovala sam u sve tri kategorije, a nagradu sam dobila za posne kolače. Pravila sam punjene urme. Za to su potrebna dva pakoanja urmi, 250 grama mlevenih oraha, 200 grama plazma keksa, 200 grama čokolade za punjenje i čokolada za glazuru. Ovaj kolačić se relativno brzo pravi. Moja deca ga jako vole i zato sam i rešila da danas to pravim. Prvi put učestvujem na takmičenju. Oduševljena sam što sam dobila nagradu, a inače sam došla da se družim, bez obaveze da osvojim bilo koje priznanje. Osim ovih nagrađenih kolača pravila sam još i grčku čokoladnu baklavu sa lešnicima i slanu tortu“, kaže Gabrijela Vojnović iz Zrenjanina.
Najukusniji posni kolač spremila je Mirjana Gavrilov iz Orlovata.
„Pravila sam rolnice sa kesten pireom. U njih idu kesten pire, votka, dinstana narandža i čokolada. Malo se narandža duže dinsta, ali inače nije komplikovan kolač za pravljenje. Ja volim da pravim sitne kolače, pa mi ništa nije teško. Ovo mi je prvi put da sam dobila nagradu. Ovaj kolač često pravim, jer ga deca baš vole. Istina da u njemu ima votke, ali to je jako malo, čisto kao aroma, tako da svi mogu da ga jedu“, objašnjava Mirjana Gavrilov iz Orlovata.
Mira Maljugić osvojila dve nagrade
Druga nagrada za posni kolač, kao i priznanje za „Naj kolačić“ pripale su Miri Maljugić.
„Posni kolač sam napravila u obliku pauna. To je kolač koji ja zovem miks. Dole ide suva smokva, na to ide suva kajsija i onda idu bademi i završavam sa zrnom badema. Ja nisam poslastičar, ali jako volim da pravim kolačiće. Bavim se keteringom, ali samo za svoje prijatelje. Ništa mi nije teško, jer ja to jako volim. Uveče recimo kad nešto napravim, ujutru ustanem i gledam kako je to ispalo. Sad mi je trebala malo veća tacna kako bi paun došao još više do izražaja. Ali, htela sam da kolač bude na srebrnoj tacni, a nisam imala veću. Onda sam telo pauna malo smanjila, kako bi rep bio bogat“, objašnjva Mira Maljugić koja je iz Novog Bečeja, ali živi u Zrenjaninu.
„Iako tako ne izgleda, uopšte nije komplikovano da se napravi jedan ovakav kolač. Ja sam to napravila za jedno veče. Uživam u tome. Volim sve što je sitno, minijaturno, pipavo. Bile su tu različite boje. Smokva je braon, kajsija je narandžasta, a fil od badama sam pravila plavi i žuti i gore sam stavljala zlatne bademe“, dodaje naša sagovornica.
Naj kolačić bi mogao da se nađe u svakoj poslastičarnici
Za „Naj kolačić“ Miri je, ipak, trebalo malo više vremena.
„Naj kolačić sam radila tako što sam ih ručno oslikavala. Bili su roze i beli. Roze sam ukrašavala belim ukrasima, a bele zlatnim. To je kolač od ganaš krema, želea od malina, suvih smokvi i kajsija. I onda sam kolač zatvarala čokoladom. To je zahtevalo malo više rada. Pravila sam ih tri večeri. Čokolada mora da se stegne jednom, dva, tri puta, pa se onda maže ganaš, pa kad se on stegne stavlja se žele… A žele od malina sam kuvala, pasirala… Kada sam kolače ukrašavala crtala sam jednu stranu, pa sam čekala da se to osuši, pa onda drugu stranu i tako četiri puta. Ružice koje su bile gore sam, takođe, sama pravila. Biserčiće sam pincetom stavljala. Imam ja dosta alata za kolače, ali u većini slučajeva se ipak dovijam i radim uz pomoć „štapa i kanapa“, kaže Maljugić.
„Do sada sam dobila drugu nagradu na etno sajmu u Beogradu za ukrašavanje torte. Ja sam se prijavila u kategoriji izgleda torte. Sve sam ručno crtala. Torta je bila od stiropora, ja sam je obložila fondanom i onda sam po njoj radila ukrase poput čipke, kao da je neko preko nje stavio milje. Pet dana sam je crtala sve stojeći. Osim toga, koleginica i ja smo dobile drugu nagradu za slano pecivo. Ja jako volim da dođem na manifestacije i da vidim šta su ljudi radili. Svi su se trudili da to naprave i ja to jako cenim. Inače, često pravim kolače kod kuće i uvek sve isečem u milimetar. Nema veze što se to ne ocenjuje. I sve volim da dekorišem. Jako volim kandirano voće i to uvek koristim za ukrašavanje. Inspiraciju nalazim svuda oko mene“, dodaje naša sagovornica.
Folklor, pesma, igra…
Program manifestacije „Naj kolačić“ i obeležavanje dana MZ „Centar“ upotpunio je kulturno umetnički program. Takođe, ovom prilikom nagrađeni su i najbolji đaci iz osnovnih škola Vuk Karadžić i Sonja Marinković.
.gif)
.gif)
