Izložba “Milan Konjović: Dubrovnik, Mlini, Cavtat” od utorka u Narodnom muzeju

Izložba “Milan Konjović: Dubrovnik, Mlini, Cavtat” biće otvorena u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u utorak, 14. maja u 19 časova.

Reč je o izložbi iz fonda Galerije “Milan Konjović” iz Sombora, autora Nebojše Vasića. Nadležni kustos u Narodnom muzeju Zrenjanin je istoričarka umetnosti Olivera Skoko.

Izložbu čini 30 radova našeg velikog umetnika i akademika, nastalih tokom njegove tzv. „crvene faze“, tridesetih godina prošlog veka kada letuje u Dalmaciji (Mlini, Cavtat, Dubrovnik) kojoj se ponovo vraća i nakon Drugog svetskog rata. Na izložbi se nalaze i slike iz francuskog ribarskog mesta Kasis, prve sa primorskim motivima u Konjovićevom opusu (1927–1928.). Sva ova dela nose snažnu ekspresiju, čulnu i kolorističku sugestivnost. Za razliku od vojvođanskih motiva (salaši, oranice, bačka ravnica) ovaj mediteranski ciklus određuju prizori sa borovima i maslinjacima, tipična primorska arhitektura, ali i živopisni stanovnici (Dve Konavoke, Portret Koste Strajnića, Poštar Mato…).

Pored izložbe, planirani su i bogati prateći programi – predavanja, radionice, filmske projekcije. Izložba će biti organizovana u okviru manifestacija „Muzeji za 10“ i Evropske noći muzeja, a u Zrenjaninu će moći da se pogleda do 9. juna 2019. godine.

MILAN KONJOVIĆ – VELIKI EVROPSKI UMETNIK

Rođen je u uglednoj građanskoj porodici. Kao đak somborske gimnazije, prvi put se 1914. godine predstavlja publici izložbom od pedesetak slika stvaranih u duhu impresionizma. Akademiju likovnih umetnosti upisao je u Pragu 1919. u klasi Vlaha Bukovca ali je napušta nezadovoljan „preživelim principima akademije i počinje da posećuje atelje slikara Jana Zrzavija. Nakon toga, obilazio je evropske centre poput Beča, Minhena, Berlina, Drezdena, oduševljavao se slikarstvom Oskara Kokoške, Egona Šilea, Pikasa, ali i majstorima renesanse.

U Pariz je otišao 1924. godine i pohađao časove crtanja u Akademiji Gran Šomije, a vrlo kratko boravio i u ateljeu Andrea Lota. Sa suprugom Emom, koju je upoznao još u Pragu, živeo je i radio od 1930. godine u sopstvenoj kući kod parka Monsuri u Četrnaestom arondismanu. Na pariskim salonima izlagao je od 1926. godine, a u Parizu je imao i tri samostalne izložbe (1931, 1932, 1937).

U Sombor se trajno vratio 1932. godine, a potom redovno odlazio u Dubrovnik i okolna mesta, gde je ostajao po nekoliko meseci i strastveno slikao. Početkom rata, 1941. je zarobljen i poslat u logor Osnabrik, odakle se spasao, vratio u domovinu i ratne godine proveo u Srbobranu. Pedesetih godina aktivno je učestvovao u osnivanju i radu vojvođanskih likovnih kolonija. Bio je i direktor Gradskog muzeja u Somboru.

Velikom izložbom u pariskom Gran Paleu 1984. godine, Konjović još jednom pokazuje da je itekako jedan od velikih evropskih umetnika, izuzetnog međunarodnog izlagačkog opusa.

Bez obzira na studijske boravke i život u evropskim metropolama i mestima južne Dalmacije, ceo njegov umetnički život vezuje se za Sombor i vojvođansku ravnicu. U svom izuzetno plodnom razvojnom i stvaralačkom putu koji je trajao skoro osam decenija, Konjović je za sobom ostavio veličanstven opus od 6000 dela iz različitih likovnih tehnika, izuzetne umetničke vrednosti.