Ako se vratimo dvadeset-trideset godina unazad setićemo se da su se tokom svinjokolja čvarci, slanina, mast, bele kobasice delili komšijama koji su pomagali da se ovaj posao dobro uradi. Nekada su se ovi proizvodi smatrali “sirotinjskom” hranom. Danas je, međutim, to potpuno drugačije. Slanina i čvarci su i do četiri ili pet puta skuplji od kilograma svinjskog mesa. Zašto je to tako proveravali smo među proizvođačima iz Kačareva koji su nadaleko poznati po proizvodnji prerađevina od mesa, ali i po manifestaciji “Slaninijada”.
U Kačarevu, nadomak Pančeva, već 32 godine traje manifestacija posvećena slanini. Svakog februara na hiljade ljudi poseti Slaninijadu. Tu se osim slanine mogu probati i kupiti i mnogi drugi proizvodi od svinjskog mesa. Među najpopularnijima su čvarci.
“Mi smo uspeli da napravimo brend od slanine samom činjenicom da sve radimo na stari, domaći način. Onako kako su naši roditelji, bake i deke nekada radili. Od klanja svinja, obrade do usoljavanja i dimljenja u pušnici na bukovini. Kada se slanina nadimi dižemo je na tavan gde ona prirodnim putem treba da sazri. Tek nakon toga slanina ide u prodaju. Period od klanja do sazrevanja slanine traje jako dugo, pošto se ne kolje jedna, već jako, jako puno svinja. Priprema slanine traje nekoliko meseci. Naporno je. To radimo suprug i ja, a pomažu nam naši sinovi kada imaju vremena”, kaže Mirjana Zlatković, proizvođač prerađevina od mangulice iz Kačareva.
“Mi bismo mogli da zaštitimo našu slaninu, jer se ona zaista priprema na specifičan način. Kada slanina sama sazri, za onolko vremena koliko joj zaista treba, to je onda prava, domaća slanina. Slanina na tavanu može da stoji i više od godinu dana, ništa joj ne smeta. Najmanje, posle dimljenja, mora da stoji mesec ili dva. To je najkraći period koji joj je potreban da sazri”, objašnjava naša sagovornica.
Kvalitetna roba uvek pronađe svog kupca
Porodica Zlatković svoje proizvode uglavnom prodaje na lokalnom tržištu.
“Mi godišnje proizvedemo tone i tone mesnih prerađeniva. Ne mogu da vam kažem tačno u kilogram, ali to je od 5-6 tona pa naviše. Nemamo svoje svinje, ali imamo proverene kooperante od kojih uzimamo svinje. Da biste sve postigli sami potrebno je puno vremena. Ne možete da nađete nekog ko će dobro i pošteno da radi. Jako, jako, jako je teško naći radnike. Svi kukaju da ne rade. Kada ih pozovete i pružite im dobru, zaista dobru, dnevnicu retko ko pristaje da radi. Naše proizvode prvenstveno prodajemo od kuće, jer nas svi dobro poznaju. U Kačarevu živimo, a na Slaninijadi smo redovni učesnici od njenog prvog održavanja. Proizvode šaljemo i brzom poštom i to najčešće u Pančevo. Takođe, redovni smo učesnici manifestacija, poput Sajma zadrugarastva, gde prezentujemo svoju robu”, kaže Zlatković.
“Pravilnik koji dozvoljava prodaju „s kućnog praga“ nam je mnogo olakšao prodaju. Ako je roba dobra, dobro urađena i kvalitetna vi ćete imati uvek mušterije koje će dolaziti po vašu robu, bez obrzira gde se nalazite, pa čak i ako ste kod kuće. Ljudi koji vole vaše proizvode i koji žele da probaju vrhunske čvarke, slaninu, kobasicu doći će”, objašnjava naša sagovornica.
Slanina i čvarci koštaju i po 1.000 dinara za kilogram
I dok su se slanina i čvarci nekada smatrali hranom za siromašne, danas je kilogram ovih namirnica nekoliko puta skuplji od kilograma čistog mesa.
“Cene proizvoda od malngulice su: mast 250 dinara, a čvarci 1.000 dinara kilogram. Slanina, takođe, košta 1.000 dinara, koliko je i dimljena suva kobasica. Nadimljena kobasica za prženje je 600 dinara. Za pečenicu i dimljeno meso treba izdvojiti 1.500 dinara po kilogramu. Kosti su 250 dinara. Imamo za svačiji džep po nešto. Na manifestacijama čvarci idu najviše. Kupuju ljudi od 100 grama pa do kilogrma. A prodaju se i slanina, kobasica, pečenica. Od svega po malo”, precizira Mirjana.
Zbog čega su čvarci i slanina skuplji od mesa?
Zbog čega je za dve ili tri decenije cena slanine, čvaraka i masti nekoliko puta uvećana pokušali smo da saznamo od proizvođača lično.
“Vi kada uzmete slaninu, da biste dobili čvarke treba da prođe dosta vremena. To je jedan proces. Treba da je očistite od kože, pa da je „iskaišite“, pa da svaki taj kajiš ručno na dasci isečete u čvarak. Da oni budu podjednako sitni. Posle toga ta iseckana slanina se stavlja u kazan, založi se vatra. Topljenje kod mene traje od sat i po do dva. Onda se čvarci iscede, da ne budu masni, posole se, okrenu nekoliko puta i tek onda idu u prodaju. I onda se mnogi kupci kada stanu sa druge strane tezge, kada su čvarci gotovi, pitaju kako su svi čvarci jednaki. Da nije neka mašina to radila? Ja kažem nije. To sam sve ja uradila sa svojih 10 prstiju. Uz podršku porodice”, objašnjava Zlatković.
“Pogotovo su od mangulice i slanina i čvarci izuzetno kvalitetni i zdravi. Ustvari kompletan asortiman proizvoda od mangulice je zdrav za naš organizam. Sa smanjenim holesterolom. Meso mangulice je slađe od mesa običnih svinja. Dok dođete do čvaraka mnogo vremena vam treba. I mast je izuzetno zdrava. Nekada su doktori preporučivali da se ulje koristi za pripremu tj. prženje hrane. Danas, međutim, svi kažu da je mast zdravija od ulja. U mojoj kući se mast koristila od davnina za kuvanje, a ne ulje i tako je i dan danas. Poenta priče je ustvari to koliko vam je vremena potrebno da nešto prodate. Ponuda i potražnja su ono što određuje cenu nekog proizvoda. A činjenica je da su mast, slanina i čvarci proizvodi koji se danas veoma traže”, zaključuje naša sagovornica.
.gif)
.gif)
