Deo biciklističke staze uz magistralu je u veoma lošem stanju duži niz godina. Korenje drveća podiglo je asfalt i gotovo je nemoguće voziti bicikl, a oštećena je i staza za pešake. I pored činjenice da se mnogobrojni građani žale na ovaj problem, kao i da je svojevremeno neformalna grupa biciklista „Kritična masa” apelovala na gradske vlasti da preduzmu adekvatne mere, rešenja još uvek nema.
O tome kako je ovaj problem nastao i koja su moguća rešenja, razgovarali smo sa inženjerom hortikulture u penziji, Vojinom Mrakovićem.
– Nakon što je izgrađena magistrala, trebalo je ozeleniti, priseća se na Vojin Mraković na početku razgovora za naš portal. – S obzirom na to da je bilo dovoljno mesta, da nije bilo ukopane infrastrukture ni prepreka da se razvija drvo velikog habitusa, ideja je bila da se posade platani. Tada sam bio sklonjen sa mesta nadzornog organa, ubrzo je bila imenovana nova osoba, koja, kao i izvođači, nije bila dovoljno stručna. Napravljena je velika greška. Rupe u kojima su sađeni platani, nisu bile dovoljno duboke. U sušnim periodima kada bi im žile „kretale“, posađane sadnice su tražile najmanji otpor i nalazile bi ga kroz pesak i šljunak posut na podlogu staze. Tu je bilo i najviše vlage, tako da su žile krenule u oba pravca – prema trotoaru i prema biciklističkoj stazi – kaže naš sagovornik.
.jpg)
Osnovna greška bila je u tome što sadnica nije bila posađena na dubini od 70 centimetara, odnosno nije bila spuštena ispod nasutog materijala, jer u tom slučaju žile ne bi išle prema gore.
– Postepeno je došlo do toga da žile podižu trotoar. Tuđu grešku sam pokušao da saniram 2004. ili 2005. godine tako što smo morali da razbijemo sloj asfalta. Žile koje su se tu pojavile su isečene, a stabla su zadržala svoju stabilnost. Tako smo asfalt popravili, ali ispostavilo se, samo na izvestan period. Bio je to trošak, ali ne baš nesavladiv. Situacija se tada znatno popravila, to je trajalo desetak godina, a onda su žile ponovo nastavile da rastu i da podižu asfalt, pojasnio je Mraković tadašnju situaciju.
Na pitanje šta bi se desilo ukoliko bi drveće bilo posečeno, on kaže da bi to bila velika šteta.
-Izgubilo bi se puno u vremenu dok nova stabla ne bi narasla, a dobro znamo da je preko leta prava milina proći kroz takav drvored koji pravi hladovinu. Dakle, greška može da se sanira, ona predstavlja trošak i posao, smatra Mraković.
Pored ove dileme, pojavila se zabrinutost građana i za biciklističku stazu prema Aradcu, gde je zasađen sibirski brest, međutim, Mraković kaže da to neće biti problem, ali da postoji opasnost od druge vrste problema.
– Mislim da je u ovom slučaju mana što je drveće posađeno veoma blizu javne rasvete. Ti brestovi brzo rastu, oni su veoma invazivna vrsta i za koju godinu će morati da se uklanjaju grane jer postoji mogućnost da oštete rasvetu. Čini mi se da je i to rađeno malo napamet – zaključuje Vojin Mraković.
.gif)
.gif)
