U periodu od 2013. do 2017. godine na teritoriji grada Zrenjanina u saobraćajnim nesrećama poginulo je 56 osoba, dok je 308 zadobilo teške, a 1500 njih lake telesne povrede. Podaci iz jedinstvene baze podataka Agencije za bezbednost saobraćaja, govore nam i da je prošle godine u našem gradu život u saobraćaju izgubilo 15 osoba, što je porast u odnosu na prethodnu.
O kritičnim saobraćajnim tačkama u Zrenjaninu, saobraćajnoj signalizaciji, najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda, razgovarali samo sa Mirkom Petrovićem, šefom Odseka za poslove iz oblasti saobraćaja Gradske uprave Grada Zrenjanina.
Najviše saobraćajnih nesreća u periodu od prethodne dve godine desilo se na pravcima pružanja državnih puteva, kako u naseljenom mestu tako i van njih.
.jpg)
– U naselju se pre svega misli na ulice Bulevar Veljka Vlahovića, Bulevar Milutina Milankovića, Beogradska ulica, i to se može dovesti u vezu sa intenzitetom saobraćaja koji je tamo znatno veći u odnosu na ostale ulice. Pored ovih, mogu se izdvojiti Bolnička ulica, Koče Kolarova, Žabaljska, Hercegovačka, Prvomajska, Đure Jakšića, Pančevačka, Hunjadi Janoša i Mađarske komune, kaže Petrović.
Karakteristično je da se nezgode događaju vrlo često na raskrsnicama. Tu postoji više konfliktnih tačaka, ukrštaju se saobraćajni tokovi i dolazi do direktnog konflikta.
– Postoje raskrsnice koje su u dužem periodu utvđene kao opasne. U periodu od 2003. do 2017. godine evidentiran je povećan broj stradalih na raskrsnici ulica Patrijarha Pavla i Veselina Maslaša gde je bilo tri nezgode sa stradalim licima, zatim raskrsnica ulica Vojvode Petra Bojovića i Koče Kolarove, i ulica Beogradske i Baranjske.
Što se tiče puta i signalizacije kao faktora koji doprinose nastanku nezgode, oni samostalno utiču u svega tri odsto slučajeva. Najčešće se saobraćajne nesreće ipak dešavaju zbog ljudske greške.
– Dosta grešaka čine vozači. Veći broj nezgoda u naselju možemo povezati sa velikim brojem različitih kategorija učesnika u saobraćaju. Imamo mnoštvo ranjivih kategorija, pešaka, biciklista koji u kontaktu sa vozilom nemaju nikakvu zaštitu, i samim tim su izloženi opasnosti i posledice u tim nezgodama su i veće. Najčešći faktori kod nastajanja saobraćajnih nezgoda jesu neprilagođena brzina uslovima saobraćaja na putu, neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta, vozač pod uticajem alkohola, nemarna užurbana vožnja, nezaustavljanje ispred obeleženog pešačkog prelaza, neiskustvo vozača, uticaji kiše, snega i magle na vidljivost vozača. Najviše nezgoda sa poginulim licima se dešava u danima vikenda. Često je to subota, odnosno subota na nedelju, kaže Petrović.
Na svim putevima u naselju dozvoljena brzina je 50 kilometara na čas, osim ako saobraćajnim znakom nije drugačije propisano. U gradu postoje posebne zone – to su pešačka zona, gde vozilima nije ni dozvoljen pristup osim uz posebnu dozvolu, zatim zone usporenog saobraćaja i zona škole.
– Dosta vozača misli da ako vozi „samo” 10 kilometara na čas iznad ograničenja, da to nije neki prekršaj, jer posmatraju to samo sa stanovišta ograničenja. Imamo podatke da ukoliko je pešak udaren brzinom od 50 kilometara na čas, njegove šanse da preživi su 60%, a ako se udari brzinom 60 kilometara na čas, ima samo 20 odsto da preživi. Osim ograničenja, zakon je predvideo i prilagođenu brzinu. To znači da vozači mimo te ograničene brzine moraju da obrate pažnju i na prilagođenu brzinu. Nisu isti uslovi prilikom vožnje noću, u slučaj lošeg stanja kolovoza i u slučaju da nailazate na deo puta koji je zaklonjen objektom. U tim situacijama morate da prilagodite brzinu. Kada je prilagodite, možete vozilo bezbedno da zaustavite u slučaju da se neka prepreka ili objekat iznenada pojave na kolovozu, podseća naš sagovornik.
Slučaj magistrala
Opšte je poznato da Zrenjaninci takozvanu magistralu, često posmatraju kao magistralni put i zbog toga se ne pridržavaju ograničenja brzine od 50 kilometara na čas. Rešenje za ovaj problem u narednom periodu biće potraženo kroz postavljanje kamera.
– Svaki vozač prevashodno mora da zna koliko je ograničenje brzine u naseljenom mestu, to se od njega očekuje. U narednom periodu je u planu postavljanje video nadzora na ovoj lokaciji, a koje će identifikovati prekoračenje brzine i prolaz kroz crveno svetlo. To rešenje bi trebalo da da najveći i najbrži efekat.
Kružni tokovi
Prednost kružnih raskrsnica je ta što smanjuje broj konfliktnih tačaka, brzine su manje pa i ako dođe do nezgode, posledice se smanjuju. Sa aspekta protočnosti, kružne raskrsnice imaju prednost jer nema čekanja semafora. Ono što ovde predstavlja glavni problem jeste nepoznavanje pravila vožnje u kružnom toku.
– Nešto je bolja situacija sada od uvođenja kružne raskrsnice na Avali, ali mislim da dosta ljudi vozi napamet, a ne po propisima. Edukacija kao rešenje spada u najjeftinije mere, a daje dugoročne rezultate i njoj treba posvetiti najveću pažnju. Raskrsnica kod glavne autobuske stanice je takođe jedno od mesta na kojem se češće dešavaju saobraćajne nesreće. Tu postoji svetlosna saobraćajna signalizacija, ali opet se dešavaju. U planu je da se i tu uradi kružna raskrsnica u nekom narednom periodu.
Put pored mosta na suvom
Improvizovani zemljani put koji se nalazi neposredno pored mosta na suvom služio je kao privremeno rešenje dok je rađena rekonstrukcija crpne stanice i vodovodne mreže u centru grada i n Malom mostu. Iako je danas tu zabranjen prolaz, građani ga i dalje koriste.
– Tamo je zabranjen saobraćaj i za to je postavljena adekvatna signalizacija, saobraćajni znaci postoje. Zbog toga saobraćajna policija ima osnov da kažnjava.
Zona škole
Projekat „Zona škole“ je počeo da se realizuje 2014. godine u okviru Nacionalne strategije o bezbednosti dece čiji je cilj povećanje bezbednosti dece osnovnih i srednjih škola u saobraćaju. Trenutno ih u Zrenjaninu ima trideset i sedam.
– U prvoj fazi su sve zone obeležene signalizacijom. Petnaest zona je kompletno opremljeno, a u skorije vreme će biti urađena kompletna zona oko Srednje poljoprivredne škole.
Pružni prelazi
Situacija da voz u Zrenjaninu prolazi, a da rampa na pružnom prelazu stoji podignuta, postala je nažalost uobičajena. Građani se često žale i šalju fotografije ili video zapise prolaska vozova, najčešće kod naselja 4. Juli, baš u vreme kada je rampa podignuta.
– Pružni prelazi su u nadležnosti Železnica Srbije. Mi ćemo u narednom periodu inicirati sa njima rešavanje tih problema. Ukoliko vozač vidi pružni prelaz sa branicima, a da pritom oni ne funkcionišu, to nije dobro. U takvim situacijama ih je bezbednije ukloniti, pa da onda vozač više obraća pažnju na samu tu saobraćajnu situaciju i da se ne oslanja na njih.
.png)
.gif)
.gif)
