U toku zime voćke miruju. Upravo u tom periodu treba orezati voće. Rezidba je posao koji mora da bude dobro isplaniran. Orezivanje je bitno jer doprinosi boljoj rodnosti voćaka. Takođe, omogućava da se uklone suvi, bolesni i oštećeni delovi biljaka. Rezidbom bi trebao da se stvori takav sklop grana da on omogućava dovoljan protok vazduha, ali i da se uspostavi balans između prodiranja i zaklanjanja svetlosti. Jer, ukoliko je lišće gusto svetlost ne može da dopre do svih plodova u fazi sazrevanja. S druge strane, ukoliko nema dovoljno lišća, nema ni fotosinteze.
Proteklih dana velika kolebanja dnevnih temperatura i pojava mrazeva tokom noći nepovoljno su se odrazili na vegetativni razvoj pojedinih voćnih vrsta.
“Veća oštećenja u vidu izmrzavanja cvetnih pupoljaka, a kod mlađih sadnica izumiranje mladara, zabeležena su u zasadima koštičavih voćnih vrsta. I to posebno kod ranijih sorti kajsije i šljive. Razlog tome je kraći period jarovizacije ovih voćnih vrsta u odnosu na jabučaste. Ali i znatno brži prelazak iz fenofaze mirovanja u vegetativni period”, objašnjva Maja Martinov, master voćarstva iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
“Stepen oštećenja prvenstveno zavisi od pripremljenosti voćaka tokom predhodne vegetacione sezone, genetske otpornosti sorte i opšteg zdravstvenog stanja biljke. Primenom svih neophodnih agrotehničkih i pomotehničkih mera kao što su đubrenje, navodnjavanje, zaštita od najznačajnijih bolesti i štetočina, rizici oštećenja od niskih zimskih temperatura svedeni su na minimum”, dodaje naša sagovornica.
Zimska rezidba se radi u periodu mirovanja biljaka
U nizu agrotehničkih mera koje se redovno sprovode tokom vegetacionog perioda voćaka zimska rezidba predstavlja stručan i odgovoran posao. Njega bi trebalo obaviti u periodu mirovanja biljaka.
“U savremenim voćnim zasadima uvođenjem novih tehnologija gajenja insistira se na obezbeđenju uniformnosti biljaka. Ali, čak i u tim slučajevima rezidba ne sme biti šablonskog tipa. Trebalo bi sagledati raspored rodnih elemenata unutar krune svake voćke i tek tada doneti odluku o tipu rezidbe”, kaže Martinov.
“Brojna istraživanja i praktična iskustva ukazuju da rezidbu kod mladih voćaka u prve tri godine treba usmeriti na formiranje uzgojnog oblika sa odabirom prvog i eventualno drugog sprata ramenih grana. U narednim godinama, kod rodnih stabala rezidbom treba obezbediti obrastanje rodnih grančica cvetnim pupoljcima i polako uvođenje biljaka u punu rodnost”, dodaje naša sagovornica.
Planskom i pravovremenom rezidbom, pored dobre osvetljenosti krune i održavanja željene forme, postižu se visoki prinosi i plodovi izuzetnog kvaliteta. I to ne samo u tekućoj godini, već i u budućem životnom veku voćaka.
.gif)
.gif)
