Jučerašnja tribina „Petrovgrad? Neće proći!“ privukla je pažnju i sugrađana, ali i medija, a čini se da se najveća „borba“ vodi na društvenim mrežama. Pored onih koji nisu za promenu imena grada, tribini su prisustvovali i inicijatori promene naziva grada. Oni su sačekali momenat otvaranja diskusije i iskoristili priliku da govornicima – Borki Pavićević, Teofilu Pančiću, Ivanu Ivanjiju, Radovanu Francuskom, Milivoju Bešlinu i Dušanu Petričiću iznesu svoje stavove.
Dragan Vidaković, predsednik udruženja „Svetosavlje“ jedne od 13 organizacija koje se zalažu da se gradu vrati ime Petrovgrad, zamerio je što nije ponuđena mogućnost da izraze mišljenje i oni koji zastupaju drugačiji stav.
-Istine radi, potrebno je reći da je izlaznost na referendumu 1992. godine bila svega 42 odsto i da on nije uspeo. Trebalo je reći da je na tom referendumu kompletna takozvana demokratska opozicija bojkotovala, a nju je predvodio SPO koji je zagovarao vraćanje naziva grada. Ako je kao što kaže gospodin Bešlin „Žarko Zrenjanin simbol antifašizma i ideje o ravnopravnosti Vojvodine u Jugoslaviji“ i „ličnost koja simbolizuje narodno oslobodilačku borbu protiv fašizma u Vojvodini“, zašto onda glavnom gradu Vojvodine nije dat naziv Zrenjanin ili možda Vršcu u čijoj je neposrednoj blizini Žarko Zrenjanin rođen? Zašto su komunisti početkom 70-ih sklonili spomenik Žarku Zrenjaninu?
Istoričar Milivoj Bešlin dao je odgovor na ova pitanja:
-Da li je referendum uspeo ili nije, to je teško reći. O tome odlučuje zakon, a ne Vi ili ja. Izvolimo na novi referendum i da vidimo kako će se građani izjasniti. Kod drugog pitanja o tome zašto Novi Sad nije dobio ime po Žarku Zrenjaninu – istoričar ne sme nikada da gleda u budućnost i da proriče jer onda nije dobar istoričar i ne sme nikad da razmatra pitanja šta bi bilo kad bi bilo. Postoji taj trend koji se naziva kontrafaktualna istorija, ali ja se time neću baviti. Ja ne sudim istorijskim akterima, prosto njihov stav je bio da to treba da bude Zrenjanin, rekao je Bešlin.
Miroslav Samardžić iz Zrenjaninskog socijalnog foruma smatra da naziv Zrenjanin ima puni legitimitet i legalitet.
-Predlagači iz Udruženja Petrovgrad ne znaju ništa drugo da kažu osim da je spomenik premešten. Premešten je sa glavnog gradskog trga ispred zgrade komiteta. Na taj način ondašnji komitet je hteo da stekne legitimitet da su oni direktni sledbenici Žarka Zrenjanina jer su 60-ih već počeli polako da ga gube. Što se tiče referenduma, po Zakonu o referendumu, da bi on uspeo, potrebno je da izađe 50 odsto birača plus jedan, a „za“ treba da glasa isto 50 odsto izašlih plus jedan. Pitanje na referendumu je bilo, da li ste za to da grad Zrenjanin promeni ime u Petrovgrad – mi smo 1992. odlučili da bojkotujemo referendum da bi on propao, i on je propao katastrofalno. Izašli su samo birači SPS-a, a i oni su glasali protiv toga da se ime promeni u Petrovgrad. Osim toga, u dosadašnjim inicijativama Udruženje Petrovgrad je pokazalo tragikomičan pravni diletantizam. Oni su mislili da Skupština grada može da promeni ime naseljenog mesta, a postoji zakon od 1992. godine o teritorijalnoj organizaciji republike Srbije u kome je naziv svakog naseljenog mesta, jedinice lokalne samouprave ili opština utvrđen tim zakonom, i tako je dan danas. Naziv naseljenog mesta može se promeniti samo promenom zakona. Nema nikakvog govora da grad Zrenjanin nema demokratski legitimitet. Ne samo zato što je referendumom tako utvrđeno, nego zato što je Narodna skupština izabrana na višestranačkim izborima odlučivala donoseći takav zakon da se grad zove Zrenjanin. Poslednji put taj zakon je menjan 2013. godine, i onda je tadašnja vlast koju su činile SPS i SNS u koaliciji, oni su u tom zakonu u jednom članu napisali – naziv jedinice lokalne samouprave je grad Zrenjanin, naziv naseljenog mesta je Zrenjanin. Prema tome ima puni demokratski legitimitet.
Milan Zečar, jedan od osnivača udruženja Petrovgrad, istakao je da protivnici promene imena grada grubo etiketiraju one koji imaju suprotno mišljenje.
-Kao osnivač udruženja Petrovgrad trebalo bi da sam kao što ste rekli „fašista“. Dete sam boraca narodnooslobodilačkog rata, unuk narodnog heroja čije ime sa ponosom nosim. Teško da mogu biti fašista. Konstatovali ste da istorija ne može da počinje od nas, ali vi počinjete istoriju od 1946. godine zato što tako mislite. Hajde da počnemo priču ispočetka. Zašto se uopšte promenilo ime Petrovgrad? Da li se time poništavaju tekovine Prvog svetskog rata gde je srpski narod takođe bio na strani pobednika i dao ogromne žrtve. Oni koji su se između dva svetska rata daju ime gradu po kralju Petru oslobodiocu su imali svoje razloge. Zašto ovo prerasta u partijski skup, a ni jedan član Udruženja Petrovgrad nije član nijedne političke partije. Grubo etiketirate ljude koji drugačije misle, vi koji zagovarate teoriju da mi želimo da istorija počinje od nas, ustvari preskačete najveći deo istorije i najveću vrednost ovog grada koja nije slučajna, da se grad zove po kralju Petru oslobodiocu.
Na pitanje moderatora da li je za referendum, Zečar odgovara:
-Mi se zalažemo samo da sve bude urađeno po zakonu.
Radivoj Jovović, član Saveza antifašista Vojvodine smatra da se na tribini nije govorilo o motivacijama u vezi sa tim šta znači promena imena iz Zrenjanin u Petrovrad.
Zrenjanin znači antifašista, Zrenjanin je zajednički imenilac za sve Srbe, Mađare, Rumune, Rome, Slovake… Petrovgrad znači simboliku dominacije srpskog nacionalizma nad drugim nacionalnostima i ja se toga odričem. Da se ne bi mislili da je ovde samo reč o sukobu ideja i vrednosti, ovde je reč i o sukobu materijalnih interesa. Reč je o tome da se zaboravi svako pozitivno sećanje na levicu, bila to socijaldemokratija, komunizam, socijalni liberalizam, svako pozitivno sećanje na Žarka Zrenjanina, Dimitrija Tucovića na Srđana Aleksića iz 90-ih godina da bi se zaboravom socijalnih i radničkih prava u ovoj državi moglo bahato ponašati, ukidati radnička i socijalna prava da bi nam kapitalizam postao nešto najnormalnije.
Pročitajte još:
Učesnici tribine „Petrovgrad? Neće proći!” poručili: Ne dirajte Zrenjanin
Otvoreno pismo istoričara Slavoljuba Grozdanova: Neka građani odluče na referendumu