Dvadeset dve osnovne škole na teritoriji Grada Zrenjanina u prvim danima februara dostavile su izveštaje o vršnjačkom nasilju evidentiranom tokom prvog polugodišta aktuelne školske godine.
Na osnovu izveštaja, evidentirano je ukupno 956 slučajeva nasilja 1., 2. i 3. nivoa. Zabrinjavajuće je da od tog broja, čak 21 slučaj spada u 3. nivo nasilja koji pored škole, školskog tima za borbu protiv nasilja, roditelja, uključuje i institucije poput policije, tužilaštva, centra za socijalni rad, hitne pomoći.
U oblike evidentiranog nasilja spadaju fizičko, psihičko, socijalno nasilje, seksualno uznemiravanje i zloupotreba informacionih tehnologija, a iz tabele u izveštaju može se jasno videti i koliko je slučajeva zabeleženo:
-Imali smo različite slučajeve sukoba među decom. Kada pričamo o ugovorenim tučama, zabeležen je slučaj gde su se devojčice putem interneta sporečkale, da bi sve to eskaliralo ugovaranjem tuče ne bi li nesporazum razrešile bejzbol palicama. I to su vrlo opasne situacije u kojima po pravilu ne učestvuju samo te dve ključne osobe koje imaju sukob. Tu se okupljaju ekipe, ona ekipa koja „radi“ i ona koja navija. Srećom, sprečili smo da do tuče dođe, inače bi posledice bile nesagledive. Tačno je i da ima uticaja sekti, a to je ono što nažalost kreće od roditelja, ona faza vrbovanja. Pokuša se preko letaka, a onda, ako to ne da rezultate, formiraju se grupe pa se ceo razred ubacuje, dovodi u jednu vrstu zablude. Srećom da u školi imamo mlade, edukovane kolege koji osim što uvek dograđuju svoje znanje o opasnostima i zaštiti na internetu, imaju i dobru saradnju sa policijom. Mislim da nijedan problem ne treba stavljati pod tepih, kaže za portal I love Zrenjanin Miroslav Brnjoš direktor OŠ „Petar Petrović Njegoš“ i predstavnik Aktiva osnovnih škola na teritoriji Grada Zrenjanina.
Nije tajna ni da se deca često snimaju i da su rezultat toga eksplicitni snimci koji kruže internetom. Tada nastaje pakao, ali nije uvek moguće pružiti pomoć ukoliko dete i roditelj ne žele da sarađuju.
– Ponekad dete ne želi da sarađuje, a ima situacija kada roditelj nakon tog što dete pretrpi nasilje, reši problem tako što ga ispisuje iz škole i upisuje u novu. Tako se problem ne može rešiti. Roditelji malo znaju o svemu što se dešava između dece i ne mogu sve da isprate. Pogotovo u situaciji kada su razvedeni. Onda dete tu svoju patnju, nemoć, ispoljava ili kroz agresiju ili nekim nasiljem kojim skreće pažnju da mu je potrebna pomoć, kaže Brnjoš.
Nade se u narednom periodu polažu u inicijativu Ministarstva prosvete da se na nivou gradova i opština oforme multisektorski saveti u kojem bi, osim predstavnika institucija, bili i predstavnici Saveta roditelja škola. Cilj je da to telo čije je formiranje u toku u svakoj opštini i gradu, preduzima mere protiv vršnjačkog nasilja.
.gif)
.gif)
