 (1).gif)
Srednjobanatski okrug je godinama među prvima u državi po broju obolelih od srca. I nisu to one slatko-gorke boli srca koje se leče uz tamburaše, dobro društvo i čašicu razgovora do kasno u noć, već one prave, što vezuju za bolničku postelju i nažalost imaju fatalan ishod.
Od ukupnog broja smrtnih slučajeva u Srbiji koji su uzrokovani bolestima, svaki drugi je u vezi sa bolestima srca i krvnih sudova. A po broju obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti, naša država se nalazi na drugom mestu u Evropi.
Živimo stresno, hranimo se neadekvatno, a ponešto od sklonosti ka kardiovaskularnim oboljenjima smo i nasledili. I dok je nasleđe faktor rizika na koji ne možemo delovati, na način života možemo i te kako. Prevashodno na način ishrane i redovnost fizičke aktivnosti, kao dokazano delotvorne mere prevencije kardiovaskularnih oboljenja.
.jpg)
Vožnja bicikla – najbolja fizička aktivnost za prevenciju bolesti srca
Ovde u Banatu smo, osim individualnih sklonosti ka bolestima srca, uspeli da nasledimo i jedan neadekvatan način života. Zdravo smo ješni kad je u pitanju hrana bogata zasićenim mastima i holesterolom i “volemo“ taj sedelački način života. Samo što smo sedenje naših starih po klupama pod dudom i kibicfensterima zamenili sedenjem pred televizorom, računarom i volanom.
Najzdraviji deo banatske tradicije smo, nažalost, zapostavili. Da sve obavljamo natenane i da imamo “sto kade“, bez stresa i žurbe. I da bar jednom nedeljno “uzjašimo biciklu“ i obrnemo krug po šoru. Što zarad zdravlja, što zarad viđenja.
Jer, pored svakodnevne šetnje, vožnja bicikla je najbolja fizička aktivnost za prevenciju bolesti kardiovaskularnog sistema. A di ćeš boljeg terena za okretanje pedala od banatske ravnice!
Kako i kada voziti bicikl
Ne mora to da bude ni skup, ni ganc nov bicikl. Bitno je da je su gume naduvane, kočnice ispravne, a sic i korman prilagođeni vašoj visini. Počnite sa kratkim i nezahtevnim stazama, kakvih ima u samom gradu i polako osvajajte kilometar po kilometar asfalta. Deset do petnaest kilometara dnevno umerene vožnje je sasvim dovoljno da biste osetili pozitivne efekte bicikliranja. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje trideset minuta fizičke aktivnosti dnevno, a to je ujedno i vreme koje će vam biti potrebno da umerenim tempom pređete ovu kilometražu.
Vozite popodne ili uveče, nakon što ste odmorili od obroka i posvetili desetak minuta laganom istezanju tela i zagrevanju zglobova. Izbegavajte vožnju u najtoplijem ili najhladnijem delu dana. Ponesite bocu vode i voćku ili energetsku štanglicu, u slučaju da vam zatrebaju osveženje ili brzo okrepljenje. I ne zaboravite da uživate.
Efekti koje vožnja bicikla ima na zdravlje i raspoloženje
Jer razloga za uživanje je mnogo. Osim što je sama vožnja bicikla zabavna, a u zavisnosti od odabira staze krajolik lep, redovno okretanje pedala učinkovito je na više nivoa. Povećava se opšta telesna kondicija, smanjuje se gojaznost i održava optimalna težina. Mišići nogu i bedara jačaju. Krvni sudovi postaju elastičniji i stimuliše se venska cirkulacija. Regulišu se krvni pritisak i nivo šećera u krvi, te snižava loš, a povećava nivo dobrog holesterola. A usled povećanog lučenja endorfina razvlači se osmeh na licu i povećava sposobnost odupiranja stresu.
Osobe sa dobrom fizičkom kondicijom imaju dva puta manji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, a fizička neaktivnost odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara.
Vožnju obavezno završite fazom usporavanja i opuštanja mišića. Dakle, postepeno smanjujte brzinu okretanja pedala, a zatim uradite lagane vežbe istezanja.
Saveti za kardiovaskularne bolesnike koji voze bicikl
Ukoliko vam je već dijagnostikovano kardiovaskularno oboljenje, pre nego što uvedete vožnju bicikla u svoju svakodnevnu rutinu, obavezno se posavetujte sa svojim kardiologom. Lekar će razmotriti faktore kao što su vaše životno doba, integritet skeletno-mišićnog sistema, ventrikularna funkcija i težina kardiovaskularnog oboljenja, uraditi test opterećenja vašeg srca, te odrediti preporučenu minutažu vožnje i srčane frekvencije tokom nje.
Imajte u vidu da u toku vožnje ne sme da dođe do gubitka daha i prekoračenja broja srčanih otkucaja. Izbegavajte ritam i brzinu koji vas zamaraju i obavezno prekinite vožnju ukoliko osetite zamor ili bol u grudima, izgubite dah ili počne da vam lupa srce. I naravno, redovno odlazite na kontrole.
Poziv na zajedničku biciklističku vožnju i obeležavanje Dana srca
Svake godine krajem septembra održava se Međunarodni dan srca u okviru koga se širom sveta organizuju različite aktivnosti kojima se ukazuje na zdrave načine života i adekvatnu brigu o kardiovaskularnom sistemu. U našem gradu će u petak 29. septembra od 10h do 17h na glavnom trgu biti održana akcija zdravstvenih radnika, a u subotu 30. septembra sa početkom u 17h će biciklisti voziti četrnaestu Kritičnu masu. Polazi se od mosta na suvom, a vozi se pod sloganom “Zdravo srce“. Biciklisti pozivaju sugrađane da im se pridruže i pruže svom srcu par kilometara radosne vožnje na kojima će im srce i te kako biti zahvalno.
.gif)
.gif)
