Spasioci upozoravaju: Koja mesta na Peskari nisu bezbedna za kupanje

Filip Šekularac već šestu sezonu radi kao spasilac na kupalištu Peskara. Obučen je za reagovanje u raznim situacijama, a njegova spremnost potkrepljena je i licencom koju svake godine uredno obnavlja.

Stručnost, iskustvo i posvećenost doveli su ga do toga da sada koordinira radom ostalih spasioca. Trudi se da na plaži dugoj oko 300 metara, koja predstavlja njihovu teritoriju, ne bude problema. On je deo tima Agencije za obezbeđenje „Polar security“ iz Zrenjanina koja ove godine sa svojim spasilačkim timom vodi računa o bezbednosti kupača.

Rad sa ljudima zahteva puno tolerancije i strpljenja. Na kupalištu je važno slušati savete spasilaca i pratiti uputstva o ponašanju.

-Greške koje kupači prave javljaju se već kod samog ulaska u vodu. Postoji određena procedura koja se mora ispoštovati, pogotovo kada su visoke temperature. Pre ulaska u vodu moraju otići pod tuš ili pristupiti postepenom kvašenju tela u plićaku, počev od nogu pa na gore. Zatim, laganim ulaskom u vodu započeti plivanje. Veliki problem je nepoštovanje zone ograničene za kupače, ulazak u vodu u alkoholisanom stanju, kao i deca koju roditelji ostave bez nadzora i bez adekvatne opreme koja garantuje bezbednost. Kupanje van predviđenog vremena, tačnije van našeg nadzora je nešto što se ne može zabraniti, ali se ostavlja na ličnu odgovornost kupača, baš kao i kupanje na drugom delu Peskare koji je neobezbeđen, i na kojem su postavljene mreže za ribolov, istakao je Šekularac.

Ovaj sikusni spasilac je u razgovoru za I love Zrenjanin ukazao na određena mesta na kojima kupanje nije najbezbednije.

-Ima nekih 30 metara plaže, deo koji je pod velikim nagibom. Nakon metar ili dva ravnog tla, desi se naglo propadanje u dubinu. Ta mesta su obeležena tablama upozorenja kako bi svi kupači znali da su to opasnija mesta za kupanje. Tu, na svu sreću, nema kupača. Što se tiče virova, od kada radim, do danas, nisam spašavao nikoga koga je zahvatio vir. Verovatno je da postoje, ipak je to pesak, i bez obzira što površina vode deluje mirno, ne možemo sa sigurnošću tvrditi šta je u dubini, ističe Šekularac.

Na osnovu procene situacije i stanja osobe koja se davi, pristupa se određenoj proceduri spašavanja. Najbitnije je, ukoliko je moguće, smiriti tu osobu, kako bi se lakše reagovalo.

-Kada ugleda davljenika, spasilac sve vreme dok ulazi u vodu drži pogled na njemu. Ulazi sa bovom u vodu i pliva ka njemu, prilazi mu, predstavlja mu se ako je to moguće. Postoji nekoliko faza spašavanja. Ako je lakši slučaj, daje mu se bova i izvlači se napolje. Kada je teži slučaj, ili ako je davljenik zbog straha agresivniji, prilazi mu se s leđa, ruke mu se „zaključavaju“, stavlja mu se bova napred i pristupa se postupku izvlačenja. Drugačije je kada su mala deca u pitanju, njih uhvatimo oko struka. Spasioce odlikuje brzina plivanja. U prostoru ograđenom bovama, potrebno nam je desetak sekundi plivanja, ukoliko je van bova, što nije naša nadležnost, ali smo i to trenirali, potrebno je 15 sekundi plivanja da bi stigli do potencijalnog davljenika. Ukoliko ih uhvati grč, potrebno je da se opuste onoliko koliko je moguće, i da pozovu u pomoć, kaže naš sagovornik.

Od kada radi, imao je deset slučaja spašavanja davljenika. Polovina slučaja je bila bezazlena, a druga polovina ozbiljnija. Kako kaže, jedan slučaj se nažalost završio smrtnim ishodom, ne na licu mesta, već u bolnici od posledica davljenja.

-Sve to ostavlja traga jer se čovek zapita da li se moglo još nešto učiniti, čak i kada je pružena maksimalna pomoć. Pojačan faktor nadgledanja je vikendom kada je prisutan veliki broj kupača. Moja preporuka za građane koji dolaze je da poštuju osnovna pravila ponašanja na plaži i u vodi, i naravno, da slušaju spasioce jer ipak smo mi tu zbog njih, kaže Filip Šekularac.

On je deo tima Agencije za obezbeđenje „Polar security“ koja ove godine pruža usluge obezbeđenja na Peskari.