Manifestacija “Banatske vredne ruke” proslavila punoletstvo i vratila takmičarski karakter

Manifestacija Banatske vredne ruke održana je 18. put. Prvi put nezavisno od Dana piva. Zbog njene veličine i značaja, organizatori su se odlučili da je uvrste u gradske manifestacije i da je organizuju samostalno. Posle nekoliko godina tokom kojih je bila revijalnog karaktera ovoga puta Banatskim vrednim rukama vraćen je takmičarski duh. Na 18. manifestaciji takmičilo se 39 ekipa iz čitavog Banata.

Manifestacija Banatske vredne ruke osnovana je 2000. godine. Cilj je bio da se očuva tradicija i podstakne tradicionalno stvaralaštvo. Do ove godine održavala se u sklopu Dana piva.

“Za 18. put i za punoletstvo obezbedili smo  da  manifestacija Banatske vredne ruke bude izdvojena iz Dana piva, jer svakako to zaslužuje. Na taj način želimo da povećamo broj učesnika, a samim tim i broj gostiju. Manifestacija doprinosi očuvanju tradicije i starih znata. Zadatak svih nas je da tradiciju prenosimo naslednicima i da ih zainteresujemo za sve što ima veze s tim. To će obezbediti da mladi ostanu u Banatu. Ponosni smo što su danas ovde predstavnici udruženja žena iz čitavog Banata“, kaže Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika.

Manifestaciji Banatske vredne ruke vraćen takmičarski karakter

Prvih 10-ak godina Banatske vredne ruke su bile takmičarskog karaktera. Tada su pobednici zrenjaninske manifestacije ostvarivali pravo nastupa na manifestaciji Zlatne ruke Srbije i tamo osvajali brojne nagrade i priznanja. Poslednjih godina Banatske vredne ruke bile su revijalnog karaktera.

Organizatori su prepoznali značaj ove manifestacije i u svrhu obogaćivanja turističke ponude grada kroz predstavljanje narodnog stvaralaštva, odlučili su da joj vrate takmičarski karakter.

„Banatske vredne ruke uvrstili smo u gradske manifestacije. Ove godine imamo 39 takmičarskih ekipa. Nadamo se da će manifestacija još dugo da živi i da će biti još više učesnika. Bitno je da ona bude takmičarskog karaktera, jer to daje novi impuls i prestiž manifestaciji. Ideja je da se na Banatskim vrednim rukama predstave ne samo Zrenjaninci, već i gosti iz drugih delova Banata”, objašnjva Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanina.

Neka udruženja i aktivi su prvi put na manifestaciji

I pored toga što je manifestacija Banatske vredne ruke postala punoletna, postoje udruženja i aktivi žena koji su na njoj ove godine prvi put učestvovali.

„Na Banatske vredne ruke smo došli jer su nas pozvali iz Turističke organizacije Zrenjanina. Prvi put smo ovde. Želimo da predstavimo banatske običaje. Tu su banatski doručak, ručak, kolači i ručni radovi. Pravi banatski doručak čine slanina, suva kobasica, sir, kuvana jaja, luk, a pre sveg toga rakijica. Ručak je pileći paprikaš, a tu je i nasuvo s makom. Tu su i kolači s makom i orasima i dudići ko ih voli. Ručni radovi su inspirisani tradicijom“, kaže Mara Stojkov, iz Aktiva žena Jarkovac.

“Drago nam je što smo prvi put u Zrenjaninu. Banatske vredne ruke je predivna manifestacija. Sviđa nam se organizacija. Naše udruženje postoji 2 godine. Bavimo se obradom drveta, štrikanjem, heklanjem, vezom, dekupažom, oslikavamo staklo, izrađujemo suvenire. Trenutno smo ovde da bismo predstavili Belu Crkvu u pravom svetlu. Naše mesto je poznato po jezerima, pa se i naša postavka zove Vredne ruke i jezera Bele Crkve. Naš karneval je sledeće nedelje. Očekujemo i udruženja iz Zrenjanina da dođu da se tamo predstave, kao što smo se mi ovde predstavili. Takmičimo se u kategoriji kompletnog utiska. Tu su naši kolačići, udruženje radi i heklane kupaće kostime od konca koji je elastičan i nepromočiv, lako se suši. Tu su i šeširi”, objašnjava Biljana Boran, iz Udruženja žena Vredne ruke iz Bele Crkve.

“Prvi put smo u Zrenjaninu, na manifestaciji Banatske vredne ruke. Doneli smo ukiselo testo, ručne radove, domaći hleb, krofne… Tu su starinske kuvarice, šalovi, torbe sa etno motivima. Imamo i kolač sa ludajom, jer je Kikinda poznata po ludaji. Tu su i torbe sa Lalom koji stoji na ludaji. To je naš zaštitni znak”, kaže Biljana Đurđev, iz Udruženja žena Iđoš.

Običaje, jela, tradiciju prikazala naseljena mesta Zrenjanina

Udruženja i aktivi žena iz okolnih naseljenih mesta tradicionalno učestvuju na ovoj manifestaciji. I oni su se potrudili da prikažu sve što čini turističku ponudu njihovih mesta.

“Pravili smo ukiselo testo, kuvana jela, slana i slatka jela. Vodili smo računa da predstavimo sve nacije koje žive u Kleku. Tako smo pravili banatske krofne, hercegovački raštan, šumadijsku pitu, sir iz mešine, slatke kolače… Redovno učestvujemo na manifestacijama, a želja nam je bila da ulepšamo i Banatske vredne ruke. Imamo puno članica u našem udruženju, sve smo ravnopravne. Nikada ne izostajemo ni sa Dana piva, seoskog stvaralaštva, Dana turizma… Pravimo po 600-700 parčadi kolača. Nikada ne prodajemo naše proizvode. Bavimo se humanitarnim radom i gde god učestvujemo, izlažemo naše proizvode i ljudi to mogu da probaju“, kaže Radojka Bokić iz Asocijacije žena Klek.

„Aktivno se bavim kulinarstvom i očuvanjem tradicije. Kao što vidite kulinarstvo u Belom Blatu je deo turističke ponude sela. Za Banatske vredne ruke smo pripremili beloblatski ručak i kiselo testo i sa tim se i takmičimo. Od hleba do slanog i slanog peciva. Beloblatski ručak podrazumeva kokošije, ne pileće meso, pohovano na stari način. Tu je i dodatak koji je napravljen od  belog mesa i džigerice, sos od mirođije, kompot od svežeg voća, ćufte od mangolice. Redovno učestvujemo na svim manifestacijama“, objašnjava Anuška Šimon iz Kluba žena Belo Blato.

Na štandovima je svega bilo u izobilju

„Tema našeg štanda ovoga puta je voće. I ručni radovi su sa motivima voća i kolači su od voća. Tu su i sveže voće, ali i pekmezi, slatko, džemovi, kolači, štrudle s višnjama, lenja pita, mafini, pite, torte… Ima i starih tradicionalnih kolača i ovih modernijih. Konkurencija je jako velika. Počastvovani smo što smo ovde i što možemo da prikažemo ono što radimo i pravimo. Na manifestaciji Banatske vredne ruke učestvujemo 10. put. Dobro je što je manifestaciji vraćen takmičarski karakter jer tako možemo da vidimo gde smo, šta bi trebalo da popravimo, a gde smo odlični. Hvala sponzorima na vaučerima i na tome što su nam pokrili troškove“, kaže Ksenija Grujić iz Udruženje žena Vredne ruke Botoš.

„Danas se predstavljamo heklanjem, štrikanim radovima, dekupažom… Tu su i prstenčići za salvete, nadstolnjaci, kutije za različite namene, nakit, dragocenosti, novac“, kaže Jelena Vračar iz Udruženja žena iz Srpske Crnje.

Udruženja žena iz Zrenjanina tradicionalno učestvuju na svim manifestacijama

Redovni učesnici manifestacije su i žene iz grada Zrenjanina.

„Za Banatske vredne ruke smo pripremili doručak. Tu su projice, carska pita, slanina, luk, krastavac, paradajz, štrudla sa sirom. Za ručak smo spremili posni pasulj. To je naš tradicionalni obrok. U njega idu zelen, šargarepa, koji krompirić, obavezno paradajz. Ja ga ne zapržavam, tako da ne stavljam brašno. Sinoć sam potopila pasulj, pa se brzo skuvao. Ali, kada se priprema jelo u Banatu tada se na vreme ne gleda. Što se duže nešto krčka, to je ukusnije i sve je lepše. Imamo štrudle sa rogačem i makom. Tu su vanilice, mađarica, bakin kolač… Sve ono što se nalazi na trpezi u Banatu. Doneli smo i ručne radove, vez, ali i torbe od najlon kesa“, objašnjava Biserka Bojanić iz Udruženja žena Dolja – Crni šor.

„Ovde smo ispred udruženja Suncokreti iz Zrenjanina. Verovatno se ne takmičimo ni u jednoj kategoriji. Mi nismo dobili štandove kao što su dobila ostala udruženja. Tu smo da prikažemo naše radove i svi smo se pojavili pojedinačno. Doneli smo ono što radimo. Ja radim predmete od papira. Malo je neobično ljudima to što pravim. Tu su vetrenjače, đeram, ćupovi, kutijice, vaze, pletene flaše, nakit… Sve je u etno stilu. Za ovo treba dosta vremena, jer je proces složen i treba sve da se ispoštuje kako bi predmeti bili trajni“, kaže Ljiljana Romanov, iz Udruženja Suncokreti.

Takmičenje organizovano u pet kategorija

Učesnici su se takmičili u 5 kategorija. Tradicionalna jela, tradicionalno jelo – ukiselo tj. kvasno testo, ručni radovi sa temom Tradicija kao inspiracija, ručni radovi – pojedninačno i ukupan nastup.

Dva žirija koja su to ocenjivala imala su i te kako izazovan posao.

“Komisija nije imala nimalo lak zadatak jer je trebalo u ovom izobilju odabrati učesnike koji su napravili najbolje kiselo testo i tradicionalnu trpezu. Učesnici su se baš potrudili. Puno je i kifli i študli i pogačica… Interesantno je da je komisija jednoglasno izabrala najbolje takmičare. Potpuno identično smo ocenili uzorke. To je da čovek ne poveruje. Šest nagrada se dodeljuje. Kada je svako od nas pročitao ko je po njegovom mišljenju najbolji ispostavilo se da smo svi jednako ocenili. Malo je teže bilo kod tradicionalnih jela. Tu je došlo do zabune. Neko nije shvatio zadatak, pa su doneli parče slanine i šunke za banatski doručak. Ali, to su gotovi proizvodi. Na trpezi je trebalo da bude kuvano jelo. Pa tako, iako su svašta doneli, tema je promašena”, objašnjava Olgica Velimirov, predsednik žirija za ocenu jela.

“Kod testa se ocenjivao prvo izgled. Kako je uzorak pečen, koje je boje, da je kora sa svih strana formirana, da nije ispucala, da nije zagorelo… Kod štrudili je morala da bude ujednačena količina testa i fila. Gledali smo elastičnost testa. Naročito kod kifli. Kad se pritisnu, kifle moraju da se vrate u prvobitni oblik. Kod kuvanih jela je bilo malo teže jer su i učesnici lutali. Znači moralo je da bude kuvano jelo. Gledali smo izgled, ukus, serviranje… Tu je bilo svega – od pilećeg paprikaša, ovčijeg paprikaša, sosova, pečenog mesa, ćufti, rezanaca na razne načine, pečenih karaša, bosanski lonac, sarmice, jela sa raštanom”, dodaje naša sagovornica.

Sledeće godine udruženja bi trebalo da dobiju unapred zadatke za ručne radove

“Ove godine je naziv manifestacije, bar kada su ručni radovi u pitanju, Tradicija kao inspiracija. Ono što se ocenjivalo je ustvari primena tih starih ornamenata i načina veza u novim kombinacijama. Rukovodili smo se tom temom i idejom. Zaista je bilo uspešnih radova. Učesnici su to shvatili ozbiljno. Posao nam nije bio nimalo lak. Mislim da je manifestacija uspela. Za sledeću manifestaciju bi trebalo da bude određena tema na koju će učesnici morati da dostave radove. Ono što je jako zanimljivo vez je primenjivan na delovima odeće. Ima prelepih haljina, bluzica… Ima predivnih tkanih rančeva. Nekada su se nosile tkane torbe, a sada su moderni rančevi od prirodnih materijala, recimo vune”, kaže Rajka Grubić, predsednik žirija za ocenu ručnih radova.

Nagrade su dobili skoro svi učesnici

Priznanja su ponela mnoga udruženja i aktivi žena, jer je u svakoj kategoriji bilo po 6 nagrada.

Najbolje tradicionalno jelo spremili su u Beloj Crkvi, a najbolje ručne radove pojedinačno imalo je udruženje Banatski klas iz Zrenjanina. Najbolji ručni radovi sa temom Tradicija kao inspiracija uradilo je udruženje žena iz Aradca Ruža.

“Dobili smo nagradu za ručne radove na kojima smo koristili tradiciju kao inspiraciju. To su ručni radovi koje sam sve ja radila. U pitanju su stare, tradicionalne slovačke mustre koje sam radila sa modernim svilenim koncima i koje sam opheklavala. Izgledaju savremeno i mogu da se koriste u ovo moderno vreme. Reč je o stolnjancima, veliki trpezarijski stolnjak koji je od platna u boji sa belim vezom ili belo platno i svileni konac. Ja sam to radila u svoje slobodno vreme uz kafu ili televizor. Nisam uopšte merila vreme koje mi je bilo potrebno da to uradim”, objašnjava Mara Viljačik iz Udruženja žena Ruža.

Nagradu za najbolji kompletan utisak ponelo je Udruženje žena Dositej.

„Predstavili smo se s kolačima, kvasnim testom i ručnim radovima. Imali smo izvezeno Miroslavljevo jevanđelje, zlatovez, slikane jastučnice na satenu i ešarpe. Imali smo i broševe. Udruženje postoji 7 godina i učestvujemo na manifestacijama redovno. Ove godine smo u maju imali izložbe u Moskvi i Belorusiji. Bili smo jedini predstavnici iz Srbije koji su se prikazali svoje rukotvorine. Pozvali su nas da i sledeće godine učestvujemo na promociji Srbije kako u pripremi tradicionalnih jela, tako i u starim zanatima. Tu će biti preko 200.000 posetilaca i više od 20 zemalja iz sveta. Ukoliko bog da sreće i para, ići ćemo na tu manifestaciju. Udruženje ima dvadesetak članova“, objašnjava Zorica Aleksić iz Udruženja žena Dositej.

Udruženje žena sa Gradnulice učestvuje na manifestaciji od njenog osnivanja

Najbolja kvasna testa umesile su žene sa Gradnulice. Ovo uduženje je dobilo i specijalno priznanje za učešće na manifestaciji Banatske vredne ruke.

“Ovaj aktiv vodim već 22 godine. Učestvujemo redovno na manifestaciji Banatske vredne ruke i jedino smo udruženje žena koje je na manifestaciji od početka. Znači svih 18 puta smo tu bili. Za to smo dobili i specijalno priznanje. Nagradu smo dobili i za naše ukiselo testo – štrudle. Pošto smo sve starije, ne možemo puno da vezemo, ali zato možemo da mesimo testo. Pravili smo štrudle s makom, rogačem, višnjama, sirom i s orasima. Učestvujemo i na svim ostalim manifestacijama”, objašnjava Nada Berar iz aktiva žena Gradnulički biseri sa Gradnulice.

Gomex još jednom pokazao da je društveno odgovorna kompanija

Da bi manifestacija uopšte bila održana potrebni su i sponzori. Generalni pokrovitelj Banatskih vrednih ruku je kompanija Gomex.

“Jedan od strateških ciljeva kompanije Gomex jeste očuvanje etno nasleđa u Vojvodini, na teritoriji na kojoj poslujemo. Sasvim je bilo logično da pružimo podršku ovoj manifestaciji. Izuzetno smo zadovoljni odzivom udruženja i asocijacija koje danas učestvuju na manifestaciji. Čast nam je i što smo imali priliku da čujemo da su članice i članovi udruženja ujedno i zadovoljni potrošači u maloprodajnim objektima kompanije Gomex. Tako se danas na jednom mestu  sastavavilo prijateljstvo i dobro druženje. Što je najvažnije, ovo je bila dobra prilika da se svim Zrenjanincima, kao i gostima na jednom mestu prikažu najzanimljiviji elementi baštine svih naroda Banata. Ovo je bila prilika da se Banat okupi na jednom mestu”, kaže Nedeljko Golušin, marketing menadžer kompanije Gomex.

Tokom manifestacije učesnici i posetioci mogli su da uživaju i u bogatom kulturno umetničkom programu.

Banatske vredne ruke su se sticanjem punoletstva osamostalile. Zadatak organizatora je da ovu manifestaciju i u narednom periodu unapređuju i da joj daju regionalni karakter. Da privuku što više učesnika i takmičara kako bi se posetiocima prikazala što raznovrsnija ponuda jela, odeće, ručnih radova, ali i običaja koji važe u čitavom Banatu.