U Srbiji se godišnje, u zavisnosti od sezone, proizvede između 6 i 12 hiljada tona meda. Ova grana poljoprivrede mogla bi da postane jedna od najprofitabilnijih, ako se uzmu u obzir svi potencijali koje imamo. Poslednjih godina sve je više onih koji se interesuju za pčelarstvo. To dokazuje i prisustvo sve većeg broja ljudi na različitim manifestacijama posvećenih pčelarenju. Jedna od njih je i Pčela fest, koja je održana u Melencima.
Na trećem međunarodnom sajmu meda, proizvoda od meda i opreme za pčelarstvo u Melencima bilo je oko 50-ak izlagača. Od ove godine sajam je prerastao u festival i zove se Pčela fest. Organizator, Društvo pčelara “Rusanda”, koje postoji od 2012. godine i sada ima 40-ak članova, kaže da se broj pčelara iz godine u godinu povećava.
.jpg)
“Interesovanje za pčelarstvo se povećava. Posebno raduje što je to kod mladih ljudi. Planiramo da osnujemo školu pčelarenja u saradnji sa osnovnom školom u selu. Cilj je da zainteresujemo još više mladih da se bave pčelarstvom ne bi li im to, možda, kasnije bilo i osnovno zanimanje”, kaže Milan Popov, predsednik Društva pčelara „Rusanda“ iz Melenaca.
Melenački med kao brend
Najveći problem onih koji se opredele da se bave pčelarstvom jesu finansije.
“Ljudi žele što pre da dođu do većeg broja košnica. To iziskuje određena sredstva. Da bi se došlo do nekih 100 košnica treba dosta novca. U Melencima trenutno ima preko 2000 košnica. Najveći pčelar ima preko 200 košnica. Ja imam 80, a pčelarstvom se bavim 12 godina. Nije nam problem da prodamo med. Problem su cene. Interesovanja za otkup “na veliko” ima. Ima i dosta proizvođača koji prodaju med “na malo”. Analize su pokazale da je melenački med vrhunskog kvaliteta. Zbog toga želimo i radimo na tome da napravimo brend od našeg meda. Na Novosadskom sajmu smo dobili zlatnu medalju za kvalitet. Postali smo šampioni u klasi suncokretovog meda”, dodaje naš sagovornik.
Pčela fest važan za razvoj sela
Organizacija različitih manifestacija poput Pčela festa i te kako je važna za razvoj sela.
“Za sada u Melencima ima tri veće manifestacije, ali selo ima potencijala za mnogo više. Manifestacije su iz godine u godinu sve veće. Tu su Pčela fest, sajam vinogradarstva i Duhovi kao najveća manifestacija. Imamo i kinološko društvo koje organizuje izložbe pasa… Svakako je naš najveći potencijal Banja Rusanda. Ove manifestacije koje se organizuju su značajne, jer okupljaju veliki broj ljudi. Svi koji dođu imaju mogućnost da sednu i da popiju i pojedu nešto, da malo razgledaju selo. Da se upoznaju sa tim što nudimo. Pa da u nekom narednom periodu odluče da dođu kod nas na odmor”, kaže Veselin Frajić, predsednik saveta Mesne zajednice Melenci.
U Melencima postoje različita udruženja koja se međusobno podržavaju. Jedni drugima pomažu u organizovanju manifestacija. Time se upotpunjuje ponuda sela.
“Proradila je svest pa su sva udruženja počela tesno da sarađuju, što je dalo pozitivne efekte. U narednom periodu planiramo da napravimo jedno krovno udruženje u koje će ući sva postojeća udruženja, društva i klubovi Melenaca. Zajedno smo jači. To je čuvena priča o sedam prutova. Jedan se slomi lako, ali kada se povežu, onda je to malo teže. Članovi udruženja Melenački talenti – likovna sekcija i kreativni deo izlažu svoja dela i rukotvorine i na Pčela festu. Na ovaj način više ljudi može da vidi šta mi radimo. Učestvujemo i u administrativnim poslovima za društvo pčelara, u promovisanju, izradi reklamnog materijala”, objašnjava Dragoljub Majcen, predsednik udruženja Melenački talenti.
Pčelarstvo je značajna grana i agro turizma
Seoske manifestacije od ove godine imaju i punu podršku Turističke organizacije Zrenjanina, čija je saradnica Vesna Bugar i kuma Pčela festa. Clj je da se razvije ruralni turizam i gostima predstave potencijali svih naseljenih mesta u okolini grada. Osim za razvoj poljoprivrede, pčelarstvo i te kako otvara mogućnost i za razvoj turizma u selima.
“Kada je u pitanju pčelarstvo i API turizm mislim da je to velika šansa našeg područja. Pčelarstvo kao jedna grana agroturizma trebalo bi da postane sve popularnije zbog toga što promoviše zdrav život. A zdrav život su i med i svi ostali pčelinji proizvodi – propolis, likeri, rakija medovača… Mi ćemo u narednom periodu pčelarstvo staviti na turističku mapu grada. Pokušaćemo da prezentujemo pčelarstvo kao turistički potencijal. Da ljudi dođu da obiđu pčelinjake, da probaju proizvode. Trudićemo se da edukujemo i podstaknemo pčelare da urede parkove, pčelinjake jer su oni prave oaze zdravlja za sve turiste koji su željni novih doživljaja. Trebalo bi raditi i na otvaraju pčelarske komore, takozvane API komore. To postoji u Ukrajini, Sloveniji, Rumuniji, Hrvatskoj… U njima ljudi koji imaju problema, na primer, sa bronhitisom mogu da dođu da udišu vazduh iz košnice”, objašnjava Jaroslav Stevanov, saradnik TO Zrenjanin za ruralni turizam.
Potrošači sve više koriste med i pčelinje proizvode
Osim čistog meda, potrošačima su sve interesantniji i proizvodi koji su kombinacija meda i voća, žitarica… Ali i propolis, polen, medovača…
“Pčelarstvom se bavimo 20-ak godina. Imamo 50 košnica. Nismo veliki pčelari, ali imamo taman dovoljno za naše potrebe i da možemo da učestvujemo na ovakvim manifestacijama. Ne prodajemo ga „na veliko“, jer se ne isplati tako prodavati med. Med u kombinaciji sa voćem i žitaricama sam dobila na poklon od jedne prijateljice koja mi je to donela iz Grčke. Onda sam došla na ideju da bismo i mi mogli da ponudimo tako nešto. Prvo sam imala muku gde da nađem ambalažu. Onda sam samo ubacivala voćke unutra, pa sam došla na ideju da bih mogla to malo lepše da ređam. Bio je problem i gde naći kandirano voće. Gde naći semenke da nisu užegle”, kaže Zorka Jakobović, pčelar iz Novog Sada.
Prema njenom iskustvu ljudi najviše traže livadski med.
“Mnogi vole i bagrem, jer se on sporije kristališe. Svaki med je dobar, samo ako je prirodni. Cena kilograma “na veliko” je od 1,8 evra, zavisno od vrste. To je ispod svake cene. Na malo mi prodajemo med po 700 dinara, samo je bagrem 1000. Rakije su 700 dinara. Ali, sve su stvarno od meda. Medovača je dobijena destilacijom meda. Nema da je osnova šljiva, loza nego med. Tu su još i rakije od aronije, višnje i orahovača. Kandirano voće je zaliveno bagremovim medom i teglica zavisno od veličine košta od 400 do 1000 dinara. Najčešće prodajemo po izložbama. Strance ovo jako zanima. Skoro je jedna gospođa kupila ove proizvode da nosi za Abu Dabi. Kaže „da šejk vidi“. Možda ćemo, kaže, raditi i više… Sad čekam šejka, ali ako on dođe moraću da zaposlim još ljudi”, kroz smeh dodaje naša sagovornica.
“Polen vraća u život”
Kod pravog pčelara uvek možete dobiti i savet kako da koristite pčelinje proizvode.
“Često me pitaju kako se koristi polen. Imam jedan recept koji preporučujem da čovek „dođe sebi“ kad je umoran. U čašu vode se stavi kašika jabukovog sirćeta, kašika meda i kašičica polena. To se razmuti i pije se gutlja po gutljaj. Bukvalno vraća u život, objašnjava naša sagovornica.
Takmičenje u žičenju ramova
Na Pčela festu pčelari su odmerili snage i u žičenju ramova. Dva rama najbrže je ožičio Ivica Halas iz Melenaca.
“Pčelarstvo je nešto čime se bavim poslednjih 20 godina. Žičenje ramova je najveći posao u pčelarstvu. Svaka košnica ima od 20 do 30 ramova i sve to treba užičiti. Najveći problem je što se to ručno radi. Postoji jedan sistem armiranih ramova koji brže ide, ali mi to slabije praktikujemo. Jedan ram može da se ožiči za minut, minut i po. To je mnogo lakše kada ste kod kuće, nego sada kada je takmičenje. Jer, na takmičenju, ipak, ima i malo treme, a i hladno je danas. I prošle godine sam pobedio na takmičenju, ali smo nagradu ustupili gostima. Pravilo je da se žica provuče kroz svaku rupu i da se učvrsti”, objašnjava Ivica Halas, pčelar iz Melenaca.
Pokrajina podstiče pčelarstvo
Da bi se pčelarstvo u Srbiji više razvijalo, pokrajina je ove godine za subvencije izdvojila 15 miliona dinara.
“Uslovi su gotovo identični kao i prošle godine. Novina je što preko pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede može da se uzme kredit pod povoljnim uslovima sa kamatom od 1,5 posto i grejs periodom od 18 meseci. Tokom tog perioda ne postoje nikakvi troškovi. Ne postoje ni skriveni troškovi prilikom konkurisanja. Pčelari imaju mogućnost da sa pokrajinskim sredstvima započnu proizvodnju, a da potom konkurišu i za bespovratna sredstva. Povrat je 50 posto uloženog novca”, kaže Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.
Da bi se upisao u registar pčelara poljoprivrednik mora da ima najmanje 10 košnica.
“Upisom u registar poljoprivrednik može da se javi u pokrajinski sekretarijat da bi ostvario podsticaje. Interesovanje pčelara je veliko i mi želimo da podstaknemo pčelarstvo, jer je to važna grana poljoprivrede. U početku je ideja bila da podržimo samo nabavku opreme, ali pčelari su nam sugerisali da bi trebalo da finansiramo i nabavku pčelinjih društava i rojeva. Tako da smo i to uključili u ovogodišnji konkurs”, dodaje naš sagovornik.
Pčela fest posetili i gosti iz Rumunije
Gosti ovogodišnjeg Pčela festa bili su pčelari iz Rumunije.
“Samo u Žombolju ima oko 200 pčelara. U Rumuniji se godišnje proizvede 22 hiljade tona meda. Polovinu čine veliki pčelari koji imaju između 300 i 1500 košnica. Za pčelarstvo postoji poseban program subvencija. Novac se daje za rojeve, matice, opremu, lekove… Pčelari imaju pravo na povraćaj PDV-a”, kaže Nikolaj Čukur, predsednik udruženja pčelara iz Žombolja.
Rumuni nemaju tradiciju korišćenja meda kao na primer Nemci ili Francuzi. Ipak, poslednjih godina ova poslastica se sve više traži.
“Pre deset godina potrošnja meda u Rumuniji je bila 50 grama po stanovniku godišnje. Sada je 300-400 grama. U Nemačkoj je potrošnja mnogo veća. Problem nam pravi med koji se uvozi iz Kine, Argentine koji obara cenu našeg meda. Na veliko med se plaća od 1,6 do 2 evra, a na malo je 6 evra po kilogramu. Med iz Ukrajine je, takođe, veliki problem jer ga prodaju po ceni od 1,1 evro. Mi sa tom cenom ne možemo da budemo rentabilni. Proizvođačka cena je oko 1,5 evra po kilogramu. Mislim da će to biti problem narednih nekoliko godina. Rumuni prodaju med kod kuće ili na pijaci. Ako su koštice registrovane prodaja „s kućnog praga“ je dozvoljena. Zna se da Srbija, Rumunija, Bugarska, Mađarska imaju tradicionalno dobar i čist med i to kupuju potrošači u razvijenim zemljama”, dodaje gost iz Rumunije.
U Srbiji se godišnje proizvede između 6 i 12 hiljdada tona meda
U zavisnosti od sezone u Srbiji se godišnje proizvede od 6 do 12 hiljada tona meda. Dominira bagremov med, a slede ga suncokretov, lipov, med od uljane repice… Promena klime uticala je na to da se smanjuju količine livadskog i šumskog meda.
„Cene meda su sada tržišne. Od 2011. do 2015. cene meda u otkupu su bile kao one u zemljama EU. Čak smo 2013. imali otkupnu cenu koja je veća nego u susednoj Bugarskoj koja je u EU. Uspeli smo da se izborimo i da pokažemo naš kvalitet. Međutim, 2015. smo imali udar jedne naše firme koja otkupljuje med, koja je osmišljeno i zlonamerno, posle loše 2014, u kojoj pčelari nisu imali nešto meda, naredne godine otkupili med odmah nakon paše i to po nižoj ceni od tržišne. Ljudi su bili prinuđeni da prodaju taj med, jer su bili bez para. Taj med su ponudili kupcima u EU. Kada su posle proizvođači ponudili med kupcima u EU po tržišnim cenama, oni su nam rekli da srpski med već nabavljaju po mnogo nižoj ceni. To se isto dogodilo sa suncokretovim medom 2016“, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
SPOS gradi pogon za med u Rači
Zbog toga se SPOS odlučio da se sam bori na tržištu. Reč je o formiranju zajedničke firme saveza i opštine Rača, u kojoj će SPOS samostalno odlučivati, a imaće 80 posto formalnog vlasništva nad pogonom.
“Aktivirali smo naš projekat još iz 2011., od kojeg smo u to vreme odustali jer mnogo košta, a tada nije bilo potrebe za njim. To je projekat gradnje pogona SPOS-a za prikupljanje i plasman meda pčelara saveza. Pozvali smo sve opštine koje žele da nam pomognu novčano ili kroz objekat da nam se obrate. Javile su se 32 opštine i mi smo izabrali da pogon podignemo u Rači. Do sada smo obezbedili 282 hiljade evra. Opština je preuzela na sebe da plati kompletno komunalno opremanje i da obezbedi svu dokumentaciju do dobijanja upotrebne dozvole. Nedostaje nam još 200 hiljada evra da završimo građevinski deo. Nakon toga se nadamo subvencijama države, za kupovinu opreme. Pozvali smo i pčelare da pomognu. Ako sve bude dobro završićemo pogon već ove godine, ako ne to će biti sledeće“, objašnjava naš sagovornik.
Med iz Srbije se izvozi u rinfuzu
Med iz Srbije se poslednjih godina najviše izvozio u Italiju i Nemačku, ali i u Austriju, Belgiju, Francusku, Španiju, BiH, Makedoniju…
„Potražnja za medom je na visokom nivou. Sve je manje proizvođača, a raste potrošnja u svetu. Nemačka danas proizvodi samo 20 posto sopstvenih potreba za medom, a 80 posto uvozi. I uvozi još 100 procenata preko toga. To je med koji obradi i izveze, pre svega, u arapske zemlje. Oni su se dobro snašli na tržištu. Ono što je dobro je to što smo mi proteklih godina istraživali tržište. Imamo kontakte preko 150 firmi koje se bave otkupom meda. Kada budemo imali naš pogon moći ćemo direktno sa njima da razgovaramo. Formirali smo naš brend, koji se zove „Naš med“. Imamo specijalnu teglu za med koju mogu da koriste samo naši članovi. U staklu su ugravirani ime i grb saveza. Etiketa je jedinstvena, samo će se na njoj upisivati ime pčelara koji je proizveo med“, dodaje predsednik SPOS-a.
Kada je reč o izvozu meda, on se do sada na strana tržišta uglavnom prodaje u rinfuzu.
„Mi težimo izvozu u malim pakovanjima. Za to je potrebno mnogo marketinga i novca. Trenutno za to nemamo sredstava. Sada svaki dinar ulažemo u izgradnju pogona. Kada on bude završen, krenućemo u ozbiljniji marketing. To je važno jer srpski med, tada neće biti pomešan sa medom lošijeg kvaliteta iz na primer Kine, Agrentine, Indije, Tajlanda“, objašnjava naš sagovornik.
Ove godine veće subvencije po košnici
Subvencije države za pčelarstvo su ove godine povećane i iznose 720 dinara po košnici. Pravo na njih imaju pčelari sa najmanje 20 košnica.
„Kada je reč o novcu namenjenom za opremanje, ograničenja nema. Za njih može da konkuriše i onaj ko ima jednu košnicu. Povrat je od 40 do 50 posto uloženog novca. Ograničenje će biti za pčelarske prikolice za koje opet mogu da konkurišu samo oni koji imaju minimum 20 košnica. Maksimalan broj košnica za koje mogu da se ostvare subvenije je 1000 komada. Tražićemo i da se to ukine, jer nema razloga da to ograničenje postoji. Samo nekoliko pčelara u Srbiji ima preko 1000 košnica. Ukidanjem ovog ograničenja neće država mnogo izgubiti. Naprotiv, biće na dobitku ako se i ta gazdinstva budu razvijala. Uspeli smo da uđemo u sistem novog znaka koji je država uvela, a to je znak „srpski kvalitet“. Kada sutra taj znak budete videli u trgovinama znaćete da su meso, med, mleko… proizvedeni 100 posto u Srbiji, da nisu iz uvoza“, kaže Živadinović.
Mali proizvođači će moći da izađu legalno na tržište
Ono što je važno to je da je u pripremi pravilnik koji će malim proizvođačima omogućiti da izađu na tržište.
„To je jako važno za sve grane poljoprivrede. Reč je o prodaji „s kućnog praga“. I ne samo to. Pčelari će moći do 1000 kilograma meda godišnje da prodaju trgovinama bez otvaranja firme. Samo sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom. To je nešto što postoji u EU. Mi to godinama tražimo, ali država nam do sada nije izlazila u susret“, dodaje naš sagovornik.
U Srbiji se, kao i u Rumuniji, poslednjih godina povećava potrošnja meda. I pored toga, med i dalje manje koristimo nego stanovnici razvijenih zemalja. Godišnje svaki stanovnik Srbije pojede između 700 i 800 grama meda. Ipak, po nečemu smo na prvom mestu u svetu. Imamo najveći broj košnica po glavi stanovnika. Na šest stanovnika Srbije ide jedna košnica.
.png)
.gif)
.gif)
