Mladi par biciklima je putovao od Novog Zelanda do Belgije preko Zrenjanina

Katrien De Marez i Emanuel Naert dvoje belgijanaca na biciklima, posetili su Zrenjanin.

Samo ovakva, ova rečenica ne bi privukla mnogo pažnje da ne dodamo činjenicu da je ovo dvoje mladih  prošlo  kroz naš grad na epskom putovanju od Novog Zelanda do Brisela.  „Mladi i ludi“ što bi rekli stariji, tada dvoje mlađih  i zaljubljenih, otisnulo se na svojevrstan medeni mesec koji je potrajao čitavih godinu dana.

Njihova po svemu neobična avantura počela je 1. januara 2005. na Novom Zelandu u gradu Invercargilu. Pred ovim parom tada je bilo više od 20 hiljada kilometara do cilja odnosno Brisela. Putanju su birali tako da ih tokom većeg dela puta prati leto. Prešli su Australiju, Kambodžu, Laos, Kinu i Tibet, Indiju, Turkmenistan, Uzbekistan, Kirgistan, Pakistan, Iran, Tursku, Bugarsku, Srbiju, Mađarsku, Austriju, Nemačku.
– Kako ste uopšte došli na ovu ideju? Sve je počelo na jednoj žurci gde smo od jednog našeg drugara čuli kako želi da  proputuje Afrikom. Tada se i nama rodila slična ideja ali da to bude na biciklima, a ne u džipu. Nama se za tu varijantu više dopala Azija.

– Tokom ovog putovanja ste videli toliko zemalja koliko običan čovek ne bi  video tokom dva života. – Najimpresivniji je Tibet. Biciklima smo išli preko 5000 metara visine, videli smo i Mt. Everest koji je jednako impresivan bez obzira na ugao iz kojeg ga posmatraš. Zvuči čudno da je to bila i jedina tačka puta kada je, doduše samo muški deo ovog para, hteo da odustane od svega, posle beskrajnog vrtenja u krug i traženja pravog puta.

– Kirgistan nam je isto ostao u lepoj uspomeni, pre svega jer smo se, što se te zemlje tiče, otisnuli u nešto potpuno nepoznato. Moj brat naprimer nikad nije ni čuo za tu zemlju – kaže Katrien. Tamo smo sretali retke ljude, više stada konja i tek po 3 ili 4 automobila na dan.

Neverovatno zvuči činjenica da na ovo putovanje nisu poneli ni telefon ni GPS, želeli su kako sami kažu da zaista budu sami.

– Na takvom putovanju sigurno ste imali i nevolja. Jedina veća nevolja snašla nas je u Turskoj. Katrien je udario kombi i odbacio je s puta, a bicikl je ostao potpuno skršen. Bilo je posla za policiju, hitnu pomoć pa čak i vojsku ali lokalni ljudi su se potrudili da nam sve dovedu u red. U Uzbekistanu smo imali problem sa jednim nazovimo ga huliganom ali lokalni ljudi su takođe pokazali lepo lice i učinili da sve brzo zaboravimo.

– Šta su vam savetovali pre putovanja prijatelji i drugari? Pa otprilike „bićete kidnapovani u Pakistanu, opljačkani u Kirgistanu“. Kad bi slušali samo jednu stranu nikad nigde ne bi ni otputovali. Mediji o nekim zemljama ni ne žele da pošalju lepu sliku u svet. Ovako tek na terenu vidiš realnu sliku i da nije sve crno belo.
– Šta ste sve slušali o Srbiji u medijima? Da budemo iskreni svašta smo čuli, a o Srbima se izveštava kao o kaubojima. Međutim to sve nema veze sa istinom. Od prelaska vaše granice imamo samo prijatna iskustva. Najčešće su nam uz pomoć i reči podrške govorili i da smo ludi zbog ovog putovanja.
Da li je ova vaša godina koju ste proveli na ovom putovanju zapravo neka vrsta medenog meseca? Pa možda, znatno je teže nego reći „da“ na venčanju i znatno je manje luksuza nego na pravom medenom mesecu.

U Zrenjanin su ovo dvoje harizmatičnih i pozitivnih ljudi stigli 18. novembra nakon 11 meseci putovanja. Najpre su se okrepili u restoranu „Trofej“, a kasnije su odseli u Hotelu „Vojvodina“. Gostoprimstvo im je pružila i jedna zrenjaninska porodica. U našem gradu  proveli su tri dana pre nego što su se uputili na sever, tačnije Sentu, Horgoš i tako dalje. U našem gradu nisu se zatekli potpuno slučajno budući da je Emanuelov otac tada bio vlasnik jedne zrenjaninske fabrike.

Emanuel inače odlično izgovara ime našeg grada koje je za većinu stranaca prava noćna mora, a znanjem ćirilice nas je ostavio bez teksta.

Rado viđeni gosti na svakom koraku

Tokom boravka u našem gradu brzo se pročulo za ovo dvoje mladih avanturista. Bili su rado viđeni na svakom koraku, a Rvački klub Proleter  ih je pozvao da im budu specijalni gosti na jednom meču prve lige gde im je pred prepunim Medisonom uručeno cveće i pokloni. Katrien i Emanuel sa zanimanjem su pratili taj rvački meč iako, kako su sami priznali, nikad nisu ni čuli za rvanje, a kamoli posmatrali meč.

Zrenjanin su napustili 21. novembra ispraćeni snegom i ledenim vetrom.  Pred njima je bilo još punih mesec dana pedalanja do Brisela i cilja da za Božić te godine budu sa porodicom. Međutim posle svega pređenog i proživljenog to je za njih bilo što bi rekli englezi „a piece of cake“.

Za par koji je prošao takav put sneg i vetar nisu predstavljali nikakvu prepreku.

Katrien i Emanuel danas imaju troje dece, a tada smo im postavili pitanje dali će im njihova deca verovati kakav put su prešli. – Pa imamo dosta fotografija i dokaznog materijala. Priložićemo i ovaj inervju. Ko zna možda oni jednog dana naprave isto, a možda i nama još štogod padne na pamet.