U cilju bolje bezbednosti dece, naročito poslednjih godina kada je u većoj meri prisutno vršnjačko nasilje, škole u Zrenjaninu preduzimaju razne mere poput formiranja timova za zaštitu dece, uvođenja fizičkog obezbeđenja, video nadzora, uključivanje policije kao spoljnog saradnika radi edukacije.
Osnovna škola „Jovan Cvijić“ duže od pet godina ima Tim za zaštitu učenika od nasilja koji većinom čini nastavni kadar škole. O ovoj temi razgovaramo sa školskim psihologom, Maricom Gavrilov.
– Nasilje postoji i u našoj školi, i to u svim uzrastima. Mi se trudimo da kod nastavnika razvijemo senzibilnost na oblike nasilja kako bi mogli što bolje da reaguju, i da svi zajedno ostvarimo ono što se na nivou obrazovnog sistema proklamuje, a to je nulta tolerancija na nasilje. Od prvog dana školovanja upućujemo decu u oblike prihvatljivog ponašanja i reagujemo ukoliko oni odstupe od toga. Naravno, svako dete ima pravo na grešku pa tako i učenici naše škole. Sukobe koje učenici imaju među sobom i ne znaju da iste razreše na jedan lep i konstruktivan način, ne imenujemo svaki put kao nasilje, jer su mnoge od tih situacija na granici kršenja discipline, odnosno pravila ponašanja u ustanovi, i nasilja. Mi, kao vaspitači, bez potrebe da svrstavamo to u jednu ili u drugu grupu, delujemo jednako u svakoj situaciji, pratimo učenike, ukazujemo na ono što nije prihvatljivo ili pohvaljujemo ono što je dobro, kaže Gavrilov.
Kakav je sastav Tima za zaštitu učenika od nasilja?
– U našoj školi taj tim funkcioniše duže od pet godina u nepromenjenom sastavu, jer ne smatramo to kao mandat za jednu školsku godinu. Školski tim čine pretežno nastavnici i stručni saradnici škole. Poželjno je da u tom timu budu i roditelji i predstavnici lokalne uprave, kao i drugih institucija koji čine tu spoljašnju zaštitnu mrežu i naravno učenički parlament. Sve situacije nasilja koje se dešavaju u školama razvrstane su na nivoe – I, II i II stepen. Kada se suočimo sa situacijom nasilja na trećem stepenu onda je obavezno i uključivanje saradnika, partnera, odnosno institucija poput Policijske uprave, Centra za socijalni rad ili zdravstvene ustanove. Mogu da kažem da se ta praksa nekako ustalila i imamo utisak i evidenciju da se pojava vršnjačkog nasilja drži pod kontrolom i da sa uspehom rešavamo slučajeve koji se dešavaju.
Kako roditelji reaguju kada njihovo dete napravi problem u školi?
– Mi nastojimo da paralelno sa radom u školi, organizujemo i rad sa roditeljima. Od prvog dana školovanja deteta, roditelj prima informaciju šta se u školi smatra nasiljem, da je škola sredina koja ne toleriše nasilje i šta da čini ukoliko je njegovo dete izloženo nečemu što je protiv njegove volje. Smatramo da je informisanje i uključivanje roditelja jako važno. Roditelje unapred učimo da mogu da razgovaraju o toj temi sa nama bez osećaja da će biti izloženi osudi ukoliko jednog dana njihovo dete bude počinilac nasilja. S druge strane, roditelji čije je dete žrtva nasilja takođe znaju da u svako vreme mogu da prijave nasilje, i da efikasnom rešavanju problema jako pogoduje činjenica kada oni dođu ovde kod nas i prijave slučaj. Zašto?Zato što smatramo da škola ima kapacitet i praksu da ujednačeno postupa prema svim učesnicima u toj situaciji, i prema povređenom i onom koji povređuje. To je mnogo bolja situacija od one da roditelj na neki svoj način rešava situaciiju sa drugim roditeljima mimo škole. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da roditelji dele to uverenje da mi kao škola imamo i volju, spremnost, i kompetenciju da sa vršnjačkim nasiljem izađemo na kraj.
Kako delujete preventivno na decu, da li im organizujete edukacije, radionice?
-Policijska uprava ima program za učenike viših razreda koji uključuje čak i bezbednost u saobraćaju, a za učenike od šestog do osmog razreda smo imali edukaciju o bezbednom ponašanju na internetu. To je nova oblast kojom moramo više da se bavimo jer roditelji ne mogu uvek da proprate i uvide do kojih razmera zloupotreba interneta može da dovede. Činjenica je da se neki sadržaji mogu munjevito širiti na veliki broj korisnika među kojima ima i onih koji nemaju dobre namere prema deci. Želim da naglasim i da su mobilni telefoni zabranjeni za korićenje tokom časa, i da učenici bez izuzetka znaju da ne smeju da postavljaju snimke iz školskih prostorija, kao ni fotografije svojih drugara bez njihovog prethodnog odobrenja, kaže na kraju razgovora školski psiholog.
Pročitajte još:
Vršnjačko nasilje u Zrenjaninu – školski timovi rešavaju najveće probleme
Kako se zrenjaninske škole bore protiv nasilja među učenicima
.gif)
.gif)
