I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Kako se zrenjaninske škole bore protiv nasilja među učenicima

U najvećoj osnovnoj školi u Srednjobanatskom okrugu, „Petar Petrović Njegoš“ u zrenjaninskom naselju Bagljaš, problem vršnjačkog, digitalnog i rodno zasnovanog nasilja shvaćen je ozbiljno.

Školski Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čine 15 članova, među kojima su nastavnici, učenici i roditelji.

S obzirom na porast slučajeva nasilja u srpskim školama, u ovoj školi nedavno je predloženo pooštravanje mera kako bi se sprečila pojava bilo kog oblika nasilja među decom.

PerSu marketi

– Svaki učenik koji zbog svog ponašanja dospe do školskog Tima, što znači da je izvršio drugi stepen nasilja, imaće pojačani rad. Predložili smo i da roditelji te dece imaju obavezu da jednom nedeljno dolaze u školu i raspituju se o situaciji. Takođe, predlog je i da se treći odmor skrati jer je to prostor koji deca najčešće koriste da se guraju, koškaju, sukobljavaju – procenili smo da je to kritičan trenutak. Dakle, predlog je da se drugi odmor produži kako bi imali više vremena za užinu, a da treći odmor traje pet minuta, kaže na početku razgovora za portal I love Zrenjanin nastavnica Zorica Isakov Toljaga ispred školskog Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Kao i kod timova u drugim školama, i ovde prosvetni radnici lako prepoznaju digitalno i fizičko nasilje, dok se ono psihičko i verbalno, teže prepoznaje.

– Što se tiče drugih vrsta nasilja, u našoj školi nema seksualnog uznemiravanja, isključivanja iz grupe u smislu socijalnog nasilja su u granicama, ali je verbalno nasilje zabrinjavajuće. Učenici znaju da ne smeju da se tuku, da je to strogo zabranjeno, ali nalaze način da se vređaju, da tako rešavaju probleme. Ove godine smo imali četiri intervencije nasilja drugog nivoa u kojima je Tim morao da reaguje, i sve je počelo od vređanja, ružnih reči, da bi se pretvorilo u nešto više, kaže naša sagovornica.

Učenici šestih razreda na jednoj od edukacija o digitalnom nasilju

Škola „Petar Petrović Njegoš“ je u programu „Škola bez nasilja“ od 2007. godine. U periodu od skoro 10 godina, preduzimale su se razne preventivne mere, sa ciljem da se pronađu one najefikasnije. Vrlo efikasnim pokazao se Operativni plan zaštite koji se donosi kada se u školi evidentira slučaj nasilja.

– U našoj školi postoji prvi nivo nasilja koji je u nadležnosti odeljenskih starešina. Međutim, ukoliko se neka incidentna situacija ponavlja i starešina ne može da je reši sam, onda to prevazilazi prvi nivo i rešavanje problema preuzima Tim za zaštitu dece od nasilja. Prvo što radimo jeste uzimanje izjava od aktera, i obično se to odvija u prisustvu nekoliko članova tima, psihologa, zamenice direktora, i tada na licu mesta pokušavamo da saznamo šta se desilo kako bismo mogli da procenimo bezbednosni rizik. Više od 90% takvih slučajeva uspemo da rešimo u školi, ali postoji i određeni procenat koji mora da se prosledi spoljašnjoj zaštitnoj mreži, odnosno policiji i Centru za socijalni rad. Kada procenimo da sami možemo da rešimo problem, onda pozivamo roditelje na zajednički sastanak u kojem učestvuju članovi tima, deca-akteri i roditelji. Tada pričamo šta se desilo, i na kraju donosimo Operativni plan zaštite za izvesni period u kom je jasno definisano kako dete učestvuje u određenim programima i kako je svako od nas sa tim detetom radio, priča Isakov Toljaga.

Ona dodaje i da je u tim situacijama većina roditelja puna razumevanja i spremnosti da pomogne, ali da postoji i jedan broj roditelja koji postavlja pitanje kompetencije članova Tima da se bave zaštitom dece od nasilja.

– Mali broj roditelja ili ne želi da zna, ili ne razume da smo mi po protokolu o bezbednosti u obavezi to da radimo. Mi smo ta granica između onoga šta su deca učinila i nekih viših instanci, pojašnjava sagovornica.

Ono što zabrinjava jeste odsustvo kajanja kod dece u trenutku kada počine neki oblik nasilja, ali, kako kaže, to je trenutno, s obzirom da se slučajevi ne ponavljaju.

– Reakcija našeg tima nakon što se desi vršnjačko nasilje ima efekta. Deca se osveste, uplaše od toga šta su uradila, i naravno, istaći ću još jednom ulogu Operativnog plana zaštite koji takvim učenicima donosi obavezu da posećuju edukativne radionice i da se priključe nekim aktivnostima u kojima nisu bili do tada što im daje i prostor da preispitaju sopstveno ponašanje u školi, kaže Isakov Toljaga.

Kako se protiv vršnjačkog nasilja bore u školama „Žarko Zrenjanin“ i „Servo Mihalj“ pročitajte OVDE

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh