Nema kraja u Srbiji koji nema svoje tradicionalno jelo po kojem je poznato ne samo u zemlji, već u Evropi, pa i u svetu. Jedno od tih jela jeste i belmuž.
Reč je o specijalitetu koji je star vekovima i koji se i dan danas na isti način priprema u Istočnoj Srbiji. Zrenjaninci i njihovi gosti su na nedavno održanom Sajmu zadrugarstva imali priliku da vide kako se sprema belmuž, ali i da probaju ovo pastirsko jelo.
Belmuž je specijalitet sa planina u jugoistočnoj Srbiji – od Negotina, Svrljiga do Pirota. I dok se u tim krajevima svakodnevno priprema, na trpezi u Vojvodini belmuža nema. Zbog toga je prirema ovog jela na nedavno održanom sajmu „Mladenci“ privukao pažnju posetilaca.
„Ovo što spremamo zove se svrljiški belmuž. Priprema se od punomasnog mladog sira i brašna. Sir se stavi na vatru da se lagano istopi. Kad zaključa sir, kad prokipi na to se doda 10-15 posto brašna, malo kukuruznog ili pšeničnog, i onda se to meša dok se smesa ne sjedini. Dok ne pusti mlečnu mast. Sada smo pravili belmuž od kravljeg sira, a može da se prvi i od ovčijeg. Od ovčijeg sira je još lepši i bolji. Na žalost, sve je manje ovčara, ovaca, ovčijeg mleka i sira. Ovo je specijalitet koji su pravili pastiri dok su čuvali ovce po planinama. Reč je o specijalitetu sa Stare planine. Belmuž se služi kao toplo predjelo. Ukoliko je sir slan, nema potrebe da se jelo dodatno soli, a ako nije, onda se malo još posoli“, objašnjava Ninoslav Ranđelović iz Svrljiga.
Belmuž na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije
„Danas smo naravili belmuž od pet kilograma sira. Videćemo šta će posetioci da kažu. Možda ćemo još morati da pravimo. Ovo je naše tradicionalno jelo koje se obavezno služi gostima. Ko god proba ovo jelo, kaže da mu se sviđa. Imamo i manifestaciju koja se zove Belmužijada. Ona se održava prvog vikenda u avgustu, traje tri dana i poseti je više od 100.000 ljudi“, dodaje naš sagovornik.
Belmuž je jelo karakterističnog ukusa. I dok se nekada služio na planini, danas se nalazi na trpezama u većini restorana u okolini Stare planine. Prema nekim tvrdnjama, jelo je dobilo naziv po belom siru i po tome što su ga češće spremali muškarci, odnosno muževi. Naime, za neprestano mešanje smese u kazanu potrebna je jaka muška ruka.
„Svrljiški belmuž je proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom. Ovaj specijalitet se pravi u Istočnoj Srbiji. To su pastiri pripremali za posebne goste, kada su hteli nekog specijalno da ugoste. Na obroncima Stare planine nisu imali ništa drugo sem mladog sira i brašna. To je izuzetno ukusan i hranjiv proizvod. Njegova hranjiva svojstva su specifična. Samo ime mu potiče od dve reči. Bel – jer mi u Istočnoj Srbiji za belo od mleka kažemo bel, a muž – jer je jelo jako, hranjivo, koncentrovano, daje snagu i vitalnost. Belmužu čak neko pripisuje i jaka afrodizijačka svojstva“, kaže Vlada Krstić, vlasnik mlekare Aeckoop iz Svrljiga koji osim svljiškog sira proizvodi i belmuž.
Za pripremu ovog jela vezani su i različiti običaji kraja iz kojeg potiče, pre svega, kada je reč o onima za Đurđevdan. Priprema belmuža od mleka ovaca koje su prvi put mužene u toj godini, predstavlja deo proslavljanja praznika. Verovanje je bilo da bi nakon ovog tradicionalnog obreda ovce trebalo da daju više mleka. Od nedavno, belmuž se nalazi na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
.gif)
.gif)
