Institucije čiji su predstavnici okupljeni u radnu grupu koja direktno radi na prevenciji i zaštiti žrtava nasilja u porodici i u partnerskim odnosima predstavile su javnosti rezultate u prvoj godini rada koja je navršena 12. marta.
Pored toga što je Ministarstvo pravde visoko kotiralo Zrenjanin u borbi protiv nasilja, i model ove radne grupe istaklo kao primer u državi, predstavnici institucija au i sami ponosni na međusobnu saradnju i podatke koji pokazuju da je broj žrtava koji se odvažio na prijavu porodičnog ili partnerskog nasilja daleko veći u odnosu na period pre formiranja radne grupe.
Predstavnici Policijske uprave, Osnovnog i Prekršajnog suda, Centra za socijalni rad, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, na zajedničkoj konferenciji za medije pozdravila je članica Gradskog veća Zlatana Ankić istakavši na početku da je „ponosna na činjenicu što je Zrenjanin primer dobre prakse na koji cela Srbija može da se ugleda“.
– Dobro je što se u našoj sredini problem nasilja u porodici i partnerskim odnosima rešava sa više nivoa. Grad zrenjanin ne misli da je ovo „ženski problem“, za razliku od nekih drugih sredina u kojima se nasilje u porodici tretira upravo tako, rekla je članica Gradskog veća.
Predstavnica Centra za socijalni rad Svetlana Grbo iznela je ključni podatak da je prošle godine u periodu januar-jun bilo 200 prijava porodičnog nasilja, što je daleko manje u odnosu na isti period ove godine u kojem je bilo 310 prijava.
– Bez obzira što cifre na prvi pogled deluju obeshrabrujuće, za mene kao nekog ko dugo radi u zaštiti žrtava nasilja, ovo su ohrabrujući podatci jer smo na neki način ohrabrili sve žrtve da nasilje prijave, i ne samo žrtve nego i građane. Sama činjenica da prijavljuju nasilje pokazuje i da je segment poverenja u institucije na višem nivou. Ono što je jako važno u saradnji institucija jeste brzina reakcije, pa je tako svako od nas, najduže dva sata od intervencije, informisan da se nasilje desilo. U nadležnosti Centra za socijalni rad je i Sigurna kuća po kojoj se takođe vidi da je došlo do značajnog povećanja broja korisnika. U prvih šest meseci beležimo 35 žrtava nasilja u porodici, a ove godine njih 55, što znači da je daleko veći broj onih koji su ohrabreni da nasilje prijave i da preduzmu korake za izlazak iz lanca nasilja, istakla je Grbo.
Mladen Vujin, zamenik javnog tužioca Osnovnog suda u Zrenjaninu kaže da sve institucije teže uspostavljanju dva osnovna principa.
– Prvi princip je važniji i njime bi trebala da se uspostavi „nulta tolerancija“ prema bilo kom obliku nasilja, a drugi princip je da javnosti stavimo do znanja da ova vrsta problematike nije lična stvar, već je to problem za koji je zainteresovano direktno društvo. Pomoć medija i njihova uloga je takođe velika, jer ako mediji budu pratili ono što mi radimo, žrtve će znati da je sistem dostupan 24 sata, 365 dana u godini i da mogu da se obrate, a da će nadležne institucije koje su u svakom trenutku povezane, preduzeti sve mere u rešavanju njihove problematike, priča Vujin i napominje da je uočen jedan realan problem koji se pojavljuje u momentu kada sud pokrene krivični postupak.
– Tada se srećemo sa situacijom da žrtve više ne žele da svedoče. Očekujem da se to smanji na minimum, da se žrtve ohrabre kako bi shvatile važnost da istraju do kraja postupka.
Sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu, Zagorka Živankić, predočila je prisutnima da je u 2014. godini toj instituciji podneta 51. tužba kojom se tražilo izricanje mera zaštite od nasilja u porodici i da je 90 odsto tih predmeta rešeno, a da je u ovoj godini, do jula, bilo 25 tužbi od kojih je polovina rešena.
Predmete iz oblasti porodičnog i nasilja u partnerskim odnosima u Prekršajnom sudu od 2005. godine rešava dvoje sudija – Ružica Tripić i Dragana Gardinovački. Prema rečima Tripićeve i u njihovom sudu je primetan veći broj predmeta u odnosu na prethodnu godinu.
– U 2014. godini pokrenut je prekršajni postupak u 70 predmeta u kojima je bilo elemenata nasilja u porodici dok je u prvih šest meseci ove godine bilo već 76 predmeta predmeta. Mislim da je u ovoj situaciji velika uloga medija, o nasilju se priča, probuđena je svest, ljudi su progovorili, ne žele da im se to više dešava. Moram da istaknem i da je veliki broj oslobađajućih presuda, pa je tako u prvih šest meseci od 34 osuđujuće presude koje sam donela, 18 bilo oslobađajućih. I to je ona osnovna problematika u kojoj žrtve ne žele da svedoče jer im zakon dozvoljava mogućnost da budu oslobođene dužnosti svedočenja, priča sudija Ružica Tripić.
Sudija Gardinovački smatra da bi bilo dobro, pored novčane i kazne zatvora koja je vrlo retka, uvesti i izricanje rada u javnom interesu te da bi nasilinici u slučaju rada u Crvenom krstu, Gerontološkom centru i ostalim ustanovama, bili dobar primer u segmentu prevencije.
Samostalni policijski inspektor Dragan Jekić kaže da je najvažnije da je sistem uspostavljen i da institucije međusobno ostvaruju veoma dobru saradnju.
– Nasilje može da se desi svakom i mi ga svaki dan viđamo. Želimo da nasilje ne bude pravilo, nego izuzetak. Kroz zajednički rad mi smo videli šta funkcioniše, institucije su osnažene, MUP je dao svoj doprinos izradom posebnog protokola u postupanju policijskih službenika. Svi policijski službenici su prošli posebnu obuku za rad u ovoj oblasti. Podaci pokazuju da je povećan broj prijava i to je dobro što su žrtve ohrabrene, ali isto tako mislim da i dalje postoji određeni broj žena koje nisu upoznate sa svojim pravima i načinima da prekinu nasilje, istakao je Jekić.
Članovi radne grupe sastaju se jednom nedeljno i razmenjuju sve informacije o slučajevima koji su se desili od prethodnog sastanka. Uspostvaljen je kontinuitet rada, članovi su stalni, i osim što efikasno rešavaju nastale slučajeve, veliki akcenat stavljaju na prepoznavanje nasilja.
Javnost će i u narednom periodu biti redovno obaveštavana o rezultatima ove radne grupe, najavila je kooordinatorka za Rodnu ravnopravnost Grada Zrenjanina, Ljiljana Lazarević.
.gif)
.gif)
