Kajak klub Begej iz Zrenjanina ima višedecenijsku tradiciju. Ipak, zbog problema u funkcionisanju, klub jedno vreme nije radio. Od kada je pre 5-6 godina ponovo počeo da okuplja kajakaše iz grada i okoline, ovaj klub lepo funkcioniše, a članovi beleže sve bolje i bolje rezultate. Kajak spada u ekstremnije sportove, pa oni koji žele njime da se bave, moraju da razvijaju sve grupe mišića. U poslednje vreme sve je više dece koja se interesuju za veslanje u specijalno dizajniranim čamcima.
Iako ima dugu tradiciju, ovaj klub je delio sudbinu koja je zadesila mnoge sportske klubove u zemlji. Jedno vreme nije radio, ali je pre nekoliko godina obnovljen.
.jpg)
“Stari kajakaši su se okupili i namestili smo jednu lepu organizaciju. U poslednjih 5-6 godina klub jako lepo funkcioniše. Ono što možemo da istaknemo od naših rezutata jeste to da smo na prvenstvu Vojvodine ekipno u velikom čamcu i u mini kajaku osvojili sedmo mesto. To je zaista veliki uspeh ako se uzme u obzir da klubovi iz Beograda, Šabca, Bačke Palanke, koji ostvaruju vrhunske rezultate, imaju mnogo više sredstava i čamaca od nas. Sedmo mesto u ovom momentu je za nas veliki uspeh. Imali smo i pet drugih mesta na prvenstvu Vojvodine u velikom čamcu. U mini kajacima se takmiče mali veslači – deca. Tu smo osvojili po jednu zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju. Imali smo jedno četvrto, peto i dva šesta mesta. Ono što nas očekuje u narednom periodu jeste prvenstvo države u mini kajaku i ekipno prvenstvo države”, kaže Goran Đorđević, predsednik Kajak kluba Begej.
Kajak klub Begej ima 35 članova
“Trenutno imamo oko 35 članova. Takmičara je dvadesetpetoro, a desetak njih su početnici. Sve su to deca koja se takmiče na zvaničnim takmičenjima. Kajak je prošle godine na Olimpijskim igrama u dvosedu na 1000 metara osvojio medalju. Naš cilj je i da Zrenjanin u nekom naredom periodu ima takve takmičare koji će predstavljati i Srbiju i naš grad na Olimpijadi”, dodaje naš sagovornik.
Savet iskusnih kajakaša je da deca što ranije krenu sa treninzima.
“Godine ne predstavljaju problem da bi se neko bavio kajakom.Već sa 6-7 godina dete može da sedne u čamac. Mislim da je za dete možda i bolje da počne da se bavi kajakom u ranijem uzrastu, jer tada lakše uspostavlja ravnotežu u čamcu. Čamac je sam po sebi nestabilan i treba vremena da bi osoba koja želi da vesla, oseti sigurnom”, objašnjava Đorđević.
“U saradnji sa gradom imamo obezbeđene termine na bazenima, jer ima dece koja ne znaju da plivaju, a žele da treniraju kajak. Mi tu decu vodimo da nauče da plivaju. Ako se dete slučajno prevrne, da ume da se izvuče i da dođe na obalu. Kajak ima puno prednosti – od same činjenice da je čovek na vodi, u prirodi, do toga da se tu gradi i da čuva sportski duh”, dodaje naš sagovornik.
Kajak je jedan od ekstremnijih sportova
Prilikom veslanja aktiviraju se svi mišići u telu.
“Kajak je jedan od ekstremnih sportova. Potrebno je aktiviranje svih mišića da bi čovek napravio neki rezultat. Zbog toga je u treninge uključeno i trčanje, dizanje tegova, veslanje…. Ovo je olimpijski sport, a znamo da je kod ovakvih sportova došlo do profesionalizma. Jako puno treba da se trenira da bi se došlo do rezutata”, kaže Đorđević.
Kada se kaže kajak, obično se misli na muškarce koji veslaju. Međutim, za ovaj sport se odlučuje sve više žena.
“Siguno je da su muškarci više zainteresovani od žena, ali imamo i devojke koje ostvaruju značajne uspehe na takmičenjma. Devojka iz Sremske Mitrovice je na prvenstvu sveta u juniorskoj kategorji osvojila četvrto mesto. Imamo i dečka koji je na svetskom prvenstvu za juniore bio drugi. Ti su rezultati stvarno za poštovanje”, objašnjava Đorđević.
Koliko košta oprema za kajak?
Kajak ne spada u ekstremno skupe sportove.
“Jesu čamci i veslo skupi, ali kada čovek nešto voli onda mislm da će učiniti sve da dođe do toga što želi. Kada roditelji vide da kod dece postoje određeni rezultati mislim da su spremni da se odreknu nečega da bi detetu omogućili da ima bolje uslove za rad”, kaže naš sagovornik.
“Mini kajak je oko 300-400 evra, a veliki čamci koštaju od 1000 evra pa na više. Zavisno o kakvom čamcu je reč. To su jednosed, dvosed, četverac. Dvosed je oko 2000 evra, a četverac 4000-5000. Klub ima svoje čamce. Onaj ko se odluči da se bavi kajakom ne mora da kupuje opremu. Imućniji roditelji imaju mogućnost da deci obezbede njihovu opremu. Oni im kupuju opremu u dogovoru sa nama. Uzimaju ono što im mi preporučimo da kupe. Čamci su izrađeni od karbon poliestera tj. karbon kevlera, a ima ih i u ful karbonu. Čamci u ful karbonu su jako skupi. To su profesionalni čamci, profesionalni su ovi drugi, ali je ful-karbonat mnogo kvalitetniji materijal i koristi se na svetskim prvenstvima. On košta oko 3000-3500 evra”, precizira Đorđević.
Osim čamca i vesla obavezna oprema za decu su pojasevi.
“Pojasevi su potrebni za decu do 10 godina, čak i na zvaničnim takmičenjima. To je zbog sigurnosti dece i sigurnosti ovde u klubu. Da slučajno ne bi došlo do neke tragedije. Koriste se pojasevi koji su sigurni i ako se deca prevrnu, uz njih ne može da se potone, objašnjava naš sagovornik.
“Tehnika je mnogo važnija od sirove snage”
Oni koji se bave kajakom kažu da nijednog trenutka nisu zažalili što su se opredelili za ovaj sport.
“Imam 12 godina i kajakom se bavim već 2-2,5 godine. Do sada sam na prvom kolu bio drugi, na drugom, trećem i četvrtom kolu sam bio prvi, i na vojvođanskom takmičenju sam bio prvi. Plan mi je i da na državom prvenstvu budem prvi. Moram da kažem da je jako teško baviti se kajakom. To je naporan sport, ali je istovremeno i jako lep. Ja sam počeo da se bavim kajakom tako što je moj brat prvi krenuo, pa sam hteo i ja da se oprobam u tome. Brat je stariji i on je bolji od mene, ali ja sam zadovoljan onim što sam do sada postigao u svojoj kategoriji”, kaže Davor Kovačević, kajakaš.
“Nikada nisam imao strah od čamca. Najteže je naučiti kako se vesla u velikom, uskom kajaku. On je jako nestabilan, klima se i onaj ko vesla, treba da bude skoncentrisan i stabilan. U kajaku je, od snage, važnija tehnika. Ako imamo pravu tehniku uvek ćemo stići do kraja, a samo sa snagom, bez tehnike nećemo stići ni do pola puta”, dodaje naš sagovornik.
Biljana Vukov: „Društvo se čudilo mojoj odluci“
“Imam 14 godina, a kajakom se bavim već 6 godina. Kajak sam počla da treniram jer sam to videla od drugarice. Do sada sam u mini kajaku bila prvakinja države. Sada planiram da budem prva na državnom prvenstvu, a kasnije i da uđem u reprezentaciju. Dosta je teško, nije ovo nimalo lak sport. Treba voditi računa o startu, o svim vežbama koje se rade na treningu. Tu je i teretana. Roditelji me podržavaju u odluci da treniram kajak. I moja sestra, takođe, vesla. U početku je društvu bilo čudno što sam se opredelila za kajak, ali kasnije su to prihvatili. I sada me podržavaju i jedva čekaju da čuju kakve sam rezultate ostvarila na takmičenjima”, objašnjava mlada kajakašica Biljana Vukov.
Treninzi se u Kajak klubu Begej održavaju na Begeju i to svakodnevno – pre podne i popodne. Mesečna članarina iznosi 1500 dinara za jednu osobu. Ukoliko se iz iste porodice njih dvoje opredeli da trenira kajak, to će ih mesečno koštati 2000 dinara.
.gif)
.gif)
